Velika nagrada Monaka 2008.
Velika nagrada Monaka 2008. je bila trka u svetskom šampionatu Formule 1 2008. koja se održala 25. maja 2008. na automobilskoj stazi u Monte Karlu. To je bila šesta trka u svetskom šampionatu Formule 1 2008, a okončana je nakon 76 krugova. Trku je kao prvoplasirani završio Luis Hamilton, koji je do ove trke bio vodeći u generalnom plasmanu vozača. Na drugom mestu se našao Robert Kubica, dok je trku kao trećeplasirani završio Felipe Masa, koji je startovao sa pol pozicije.
| Velika nagrada Monaka 2008. | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Detalji o trci | |||
| Datum | 25. maj 2008. | ||
| Vreme |
 kišovito | ||
| Pol pozicija | |||
| Vozač | Ferari | ||
| Vreme | 1:15,787 | ||
| Najbrži krug | |||
| Vozač |
 Kimi Raikonen | Ferari | |
| Vreme | 1:16,689 (u 74 krugu) | ||
| Podijum | |||
| Pobednik | Maklaren | ||
| Drugoplasirani | BMV Zauber | ||
| Trećeplasirani | Ferari | ||
Vremenski uslovi na startu trke su bili teški. Kiša koja je padala prethodnog dana „natopila” je stazu, pa su mehaničari svih timova imali problema kod izbora guma. Masa je, nakon starta, uspeo da posle prve krivine zadrži vodeću poziciju, a iza njega se odmah našao njegov timski kolega Kimi Raikonen, koji je uspeo da pretekne Luisa Hamiltona, trećeplasiranog u kvalifikacijama. Hamilton je u šestom krugu bio prinuđen da se zaustavi u pit-stopu, kako bi mu mehaničari promenili oštećenu prednju levu gumu. Kako je kiša prestala da pada i staza postajala sve suvlja, Hamilton je uspeo da se probije do vodeće pozicije, koju je zadržao do samog kraja trke. Strategija Roberta Kubice pokazala se na kraju uspešnom. Nakon drugog redovnog odlaska u pit-stop, Kubica je uspeo da pretekne Masu na drugoj poziciji. Kimi Raikonen je završio trku na devetom mestu nakon sudara sa Adrijanom Sutilom nekoliko krugova pre kraja trke. Adrijan Sutil je trku započeo sa 18. pozicije i bio je na četvrtom mestu sve do sudara sa Raikonenom. Sudar je iskoristio Mark Veber da osvoji četvrto mesto, dok se na peto mesto plasirao Sebastijan Fetel.
Hamiltonu je ovo bila prva pobeda u Monaku a druga u tekućoj sezoni. U generalnom plasmanu vozača zadržao je prednost od sedam poena u odnosu na Raikonena. U šampionatu konstruktora Ferari je zadržao vođstvo od 16 poena u odnosu na Maklaren, dok se na trećem mestu našao BMV Zauber.
Izveštaj sa trke
urediHronologija događanja u šampionatu pre trke
urediNa Velikoj nagradi Monaka 2008. učestvovalo je dvadeset vozača podeljenih u 10 konstruktorskih timova.[3] Konstruktorski timovi koji su učestvovali u ovoj trci bili su: Ferari, Maklaren, Reno, Honda, Fors Indija, BMV Zauber, Tojota, Red bul, Vilijams i Toro roso[3]. [Bridžston]], jedan od vodećih proizvođača guma za bolide u šampionatu Formule 1, pripremio je za ovu trku četiri različita tipa guma: dva za suve uslove i dva za slučaj da padne kiša.[4].
Pre početka trke, Kimi Raikonen je zauzimao prvo mesto u šampionatu vozača sa 35 osvojenih poena, sedam više od timskog kolege Felipea Mase. Vozač Maklarena Luis Hamilton zauzimao je treće mesto, takođe sa 28 poena, ali sa jednom pobedom manje od Mase. Robert Kubica, vozač tima BMV Zauber, zauzimao je četvrto mesto sa osvojenih 24 poena, 4 poena više od timskog kolege Nika Hajdfelda[5]. U šampionatu konstruktora Ferari se nalazio na vodećoj poziciji sa osvojenih 63 poena, 19 poena više od tima BMV Zauber i 21 poen više od Maklarena[5].
.jpg)
Nakon što je Hamilton pobedio u prvoj trci u šampionatu koja je vožena u Australiji, vozači Ferarija su uspeli da u naredne četiri trke osvoje prva mesta, tako da je Ferari dospeo na vodeću poziciju u šampionatu konstruktora. Nadmoć Ferarija se ogledala u tome što su njegovi vozači na dve uzastopne trke, u Bahreinu i Španiji, osvajali prva dva mesta[6][7]. Na Velikoj nagradi Turske Luis Hamilton je agresivnom vožnjom uspeo da osvoji drugo mesto plasiravši se iza Mase, a ispred Raikonena[8]. Ferari nije pobedio u Monaku još od 2001, a još uvek su vila sveža sećanja na trku na ovoj stazi 2007, kada su vozači Maklarena osvojili prva dva mesta.[9]. Nakon probnih vožnji na pisti „Pol Rikard” sredinom maja, Raikonen je izjavio da Ferari ima bolid sa veoma snažnim motorom, koji će se posebno istaći na veoma zahtevnoj stazi u Monte Karlu, ali je takođe istakao da će im veliku konkurenciju predstavljati vozači timova Zauber i Maklaren[10]. Hamilton je u intervjuu neposredno pred trku izjavio da će Maklaren težiti da ostvari potpun uspeh u Monaku. Njegovu izjavu je ublažio njegov timski kolega, Robert Kubica, koji je istakao da ne veruje da Vilijams može da pobedi u Monaku.[11][12]
Treninzi i kvalifikacije
uredi
Pre same trke koja je održana u nedelju, na stazi u Monte Karlu održana su tri zvanična treninga: dva u četvrtak i jedan u subotu. Oba treninga koja su održana u četvrtak trajala su 90 minuta; trening koji je održan u subotu trajao je jedan čas[4][13]. Šezdeset minuta nakon početka prvog zvaničnog treninga zvaničnici su morali da sva vozila povuku sa staze, zbog toga što je staza usled neprestane kiše u jednom delu pretrpela znatno oštećenje. Nakon što su stručna lica otklonila nedostatke na samoj stazi trening je nastavljen, a nakon njegovog završetka vozači Ferarija i Maklarena zauzeli su prve četiri pozicije: Raikonen ispred Hamiltona, a Kovalainen ispred Mase[14]. Iza ove četvorice vozača našao se vozač Vilijamsa, Niko Rozberg, dok je Poljak Robert Kubica morao da se zadovolji šestom pozicijom; njegov timski kolega Nik Hajdfeld morao je da nakon samo trinaest odvezenih krugova zbog problema sa motorom završi prvi zvanični trening[15][16].
Tokom drugog zvaničnog treninga, oba vozača tima Reno su na samom početku morala da odustanu zbog sudara. Hamilton je uspeo da drugi trening završi na prvoj poziciji, ispred Rozberga, Raikonena, Mase, Kovalainena i Kubice[17]. Osim vozača Renoa koji su učestvovali u sudaru, još dva bolida nisu mogla da završe trening: vozač Tojote, Jarno Truli, udario je u zaštitni zid nakon izlaska iz tunela, dok je vozač tima Fors Indija, Adrijan Sutil nakon krivine pre samog ulaska u tunel udario u zaštitni zid, što je prouzrokovalo da njegov bolid ostane bez desnog prednjeg spojlera[17]. Tokom subotnjeg treninga koji je neprestano bio praćen kišom, Kovalainen je postavio najbrže vreme. Na drugom mestu se našao Hamilton, ispred Raikonena, Rozberga, Kubice i Mase[18][19].
Zvanične kvalifikacije koje su bile održane u subotu vremenski su bile podeljene na tri dela. Prvi deo je trajao dvadeset minuta, a svi vozači koji su nakon tih 20 minuta bili plasirani ispod 16. mesta eliminisani su iz daljih kvalifikacija. Drugi deo kvalifikacija je trajao 15 minuta, a nakon njegovog završetka najboljih deset vozača plasiralo se u treći deo, kako bi se utvrdio redosled prvih deset vozača na startu trke.[13]
| Neverovatno! Uspeo sam da osvojim pol poziciju na stazi na kojoj nikada nisam postizao dobre rezultate. Sada i ova staza počinje sve više da mi se sviđa ... Uspeo dam da odvezem najbrži krug sa veoma moćnim bolidom. Ovaj rezultat ukazuje na činjenicu da ako naporno trenirate i ako uzimate u obzir svaki detalj, dobar rezultat ne može da izostane ... To što startujem sa pol pozicije svakako ima svoje prednosti, ali nosi ogroman pritisak i odgovornost. Kompletan tim, kao i ja moraćemo da damo sve od sebe. Mnogo smo radili na pripremi novog bolida za ovu sezoni i uveren sam da će pravi rezultati tek uslediti kako sezona bude odmicala. |
| Izjava Felipea Mase nakon završenih kvalifikacija[20] |
Masa je uspeo da osvoji treću pol poziciju u sezoni, postavivši vreme od 1:15,787, a sa njim se u prvom redu na startu našao i njegov timski kolega Raikonen[21]. Hamilton je sa zaostatkom od 0,052 sekunde iza Mase uspeo da se plasira na treću poziciju[4]. Kovalainen je posle velike borbe uspeo da pretekne Kubicu na četvrtoj poziciji[20]. Veoma agresivna vožnja dovela je Nika Rozberga do šeste pozicije na startu. Vozač Renoa, Fernando Alonso, Jarno Truli i vozal Red bula Mark Veber zauzeli su sledeće tri pozicije na startu[22][23]. Veberov timski kolega, Britanac Dejvid Kultard je, tokom drugog dela kvalifikacija, nakon izlaska iz tunela usled prevelike brzine izgubio kontrolu nad svojim bolidom i udario u zaštitni zid sa leve strane[24]. Od siline udara, bolid je skoro potpuno bio oštećen, ali je Dejvid Kultard ostao nepovređen. Međutim, ovaj udes na stazi prouzrokovao je da većina vozača ne odveze poslednji krug u drugom delu kvalifikacija[22]. Vozač Honde, Dženson Baton, koji je kvalifikacije završio na 12. poziciji, iza Timo Gloka, upravo je Kultardov udes okarakterisao kao glavni uzrok njegovog lošeg plasmana[20].
Hajdfeld je, nakon velikih problema sa pneumaticima, morao da se zadovolji trinaestom pozicijom na startu. Vozač Vilijamsa, Kazuki Nakađima kao i vozač Honde, Rubens Barikelo, zauzeli su sledeće dve pozicije na startu, a iza njih se našao Burde, koji je ove kvalifikacije vozio u potpuno novom bolidu[20]. Vozač Renoa, Nelson Pike, uspeo je da kvalifikacije završi na 17. poziciji, dok je Fetel, koji je kvalifikacije završio na 18. poziciji, trku morao da započne sa 19. mesta na startu, jer je tokom kvalifikacija promenio pneumatike na svom bolidu[21]. Vozači tima Fors Indija, Adrijan Sutil i Đankarlo Fizikela, završili su kvalifikacije na poslednja dva mesta. Fizikela je ipak, usled promene pneumatika tokom kvalifikacija, zauzeo poslednje 20. mesto[24].
Hronologija događaja na trci
uredi
Tokom nedeljnog jutra utvrđeno je da je i Dejvid Kultard menjao pneumatike tokom kvalifikacija[25], pa je umesto sa 10. pozicije, trku morao da startuje sa 15. pozicije[25]. Za razliku od subote, kada je preovlađivalo pretežno sunčano i vedro vreme, u nedelju je staza bila veoma natopljena vodom, jer je kiša neprestano padala skoro cele noći[26]. Iako je kiša konačno prestala 20 minuta pre početka trke, promenljivi vremenski uslovi su primorali tehničare svih timova da pripreme nekoliko različitih tipova pneumatika[27]. Svi vozači su trku započeli sa pneumaticima dizajniranim za kretanje po mokroj stazi, dok je jedino Pike na svom bolidu imao pneumatike dizajnirane za veoma mokru stazu[28]. Pre početka kruga za zagrevanje, Kovalainen nije mogao da pokrene svoj bolid, tako da su mehaničari morali da bolid odvuku sa staze i da ga naknadno pokrenu[29].
Nakon starta i izlaska iz prve krivine Masa je uspeo da sačuva lidersku poziciju, dok je Hamilton, krećući se delom staze koja služi za odlazak u pit-stop, uspeo da pretekne Raikonena na drugoj poziciji[27]. Kovalainen nije uspeo da sačuva svoju četvrtu poziciju iz kvalifikacija, tako da su se ispred njega ubrzo našli Kubica, Alonso i Rozberg[30]. Rozberg je nedugo zatim, nakon sudara sa Alonsom, morao prinudno da ode u pit-stop, dok je 6. poziciju preuzeo Truli[31]. Ovakvo stanje na trci trajalo je nekoliko krugova, ali su se rastojanja između vozača sve više povećavala[29]. Jedan od ključnih momenata na trci bio je Hamiltonov udes u 6. krugu, kada je nakon izlaska iz tunela udario u zaštitni zid sa suprotne strane[32]. Nakon odlaska u pit-stop, mehaničari su mu potpuno promenili pneumatike, a rezervoar su mu skoro potpuno napunili gorivom, tako da je sledećih 30. krugova mogao da vozi bez odlaska u pit-stop[31][29].
Masino vođstvo u odnosu na Raikonena od 12 sekundi trajalo je sve do 8. kruga, kada je na stazu izašlo bezbednosno vozilo[30]. Izlazak bezbednosnog vozila na stazu bio je posledica sudara između Kultarda i Burdea, nakon koga su obojica vozača morali da odustanu od daljeg takmičenja[29]. Kada se, nakon što su mehaničari odvukli bolide sa staze, bezbednosno vozilo povuklo sa staze, Masa je uspeo da povrati svoje vođstvo u odnosno na timskog kolegu Raikonena. Međutim, Raikonen je u sledećem krugu dobio kaznu prinudnog odlaska u pit-stop zbog toga što su zvaničnici pregledom televizijskog snimka zaključili da pneumatici na njegovom bolidu nisu bili postavljeni u skladu sa veoma strogim pravilima Formule 1[27]. Taj trenutak na trci najbolje je iskoristio Robert Kubica koji se, nako što je Masa ubrzo izleteo sa staze, našao na vodećoj poziciji[27]. Masa je ipak uspeo da se vrati na stazu, a njegov bolid je ostao neoštećen. Nakon drugog redovnog odlaska u pit-stop Hamilton je uspeo da preuzme vodeću poziciju, dok su svoje pozicije zamenili Masa i Kubica.[4]
Nakon što je kiša konačno prestala, Hamilton je uspeo da svoje vođstvo u odnosu na Masu sa 13 na 37 sekundi u 54. krugu[29]. Nakon trećeg redovnog odlaska u pit-stop Hamilton je uspeo da zadrži vodeću poziciju, ali se vođstvo u odnosu na Masu smanjilo na samo 13 sekundi[29]. Kubica je nedugo zatim iskoristio Masinu nepažnju i uspeo veoma lako da ga pretekne[33]. Hamiltonovo vođstvo u odnosu na drugoplasiranog se još više smanjilo kada je u 62. krugu bezbednosno vozilo ponovo izašlo na stazu, nakon što se Rozbergov bolid nakon izlaska iz krivine koja prethodi tunelu prevrnuo[30][32]. Rozberg je ostao nepovređen[34].
Od svih 20 vozača koji su startovali, Adrijan Sutil je uspeo da osvoji najbolju poziciju u poređenju sa onom koju je osvojio nakon kvalifikacija[33]. Iako je u kvalifikacijama zauzeo 19. poziciju, Sutil je trku počeo sa 18. mesta na startu nakon kazne koju je pretrpeo Kovalainen. Sutil je u drugom krugu uspeo da pretekne Pikea, a u trećem Burdea[30]. Nakon što su Baton, Rozberg, Glok i Truli bili primorani da u narednim krugovima prinudno odlaze u pit-stop, Sutil je uspeo da se u 14. krugu nađe na 11. poziciji[29]. Sutil je ubrzo, nakon još jednog sudara u kome su pored Alonsa i Hajdfelda učestvovala još dva vozača[27], uspeo da pretekne još četiri vozača, tako da se našao na 7. poziciji, iza Hajdfelda i Vebera[29]. Sve do 68. kruga, kada je bio primoran da odustane, Sutil je napredovao u plasmanu, a najbolja pozicija koju je na trci uspeo da ostvari bila je četvrta[33]. Fetel je na ovoj trci uspeo da ostvari napredak od 12. pozicija[4][31]. Mark Veber je na trci ostvario napredak od tri pozicije[33].
Bezbednosno vozilo se u 68. krugu povuklo sa staze[33]. U istom krugu, Raikonen je nakon izlaska iz tunela potpuno izgubio kontrolu nad svojim bolidom u udario u zadnji deo Sutilovog bolida[31]. Od siline udara Sutilov bolid je bio toliko oštećen da je nemački vozač bio primoran da odustane[29]. Nakon što su mehaničari promenili prednji levi spojler na njegovom bolidu Raikonen se vratio na stazu, ali tek na 9. poziciju. Ovaj sudar je u potpunosti iskoristio Mark Veber, koji je pretekao nekoliko vozača i uspeo da se nađe na 4. poziciji[33].
Nakon što su vozači, usled veoma teških uslova, prvih nekoliko krugova vozili skoro pola sata, trka se završila nakon nešto više od dva časa vožnje. Umesto planiranih 78, odvezeno je 76 krugova[29]. Hamilton je, uprkos tehničkim problemima u poslednjem krugu, uspeo da trku završi na prvoj poziciji i da tako ostvari svoju prvu pobedu u Monaku[31]. Kubica se našao na drugoj poziciji, ispred Mase i Vebera[3]. Sebastijan Fetel, koji je na ovoj trci vozio u potpuno novom bolidu, uspeo je da osvoji peto mesto, ispred Barikela i Nakađime[3]. Kovalainen je uspeo da prevaziđe određene tehničke probleme i da trku završi na 8. poziciji, ispred Raikonena, koji je u 74. krugu postavio najbrži krug na trci, u vremenu od 1:16.689[3]. Iza njega su se plasirali Alonso, Baton, Glok i Truli[29]. Hajdfeld je bio poslednji vozač koji je uspeo da završi trku i to na 14. poziciji[31]. Fizikela je u 36. krugu bio primoran da odustane zbog problema sa pneumaticima, a Pike je u 46. krugu takođe bio primoran da nakon sudara odustane[29]. Četiri preostala vozača koji su odustali bili su Sutil, Rozberg, Kultard i Burde[3].
Nakon trke
uredi| Ovo je bez sumnje najsvetliji momenat u mojoj karijeri, a nadam se da će ostati i najsvetliji momenat u mom životu. Tokom nekoliko poslednjih krugova samo sam razmišljao o činjenici kako bi bilo lepo pobediti na stazi na kojoj je Ajrton Sena toliko puta trijumfovao ... Nakon poslednje krivine sam od sreće pokidao sve kablove koji omogućuju radio vezu sa timom, ali se nadam da će zvaničnici tima to smatrati samo kao trenutak radosti i sreće! |
| Deo govora Luisa Hamiltona na konferenciji za novinare nakon trke[35] |
Nakon trke, Princ Albert II od Monaka je trojici prvoplasiranih uručio pehare[27]. Na konferenciji za novinare koja je usledila Hamilton je posebno istakao da su na samom startu trke uslovi za vožnju bili veoma teški: „Kada je vremenska prognoza takva da će kiša tokom trke prestati, morate biti usmereni isključivo na dešavanja na trci, bez razmišljanja o uslovima na stazi. Ne mogu rečima da opišem koliko je bilo teško svim vozačima da voze na današnjoj trci[35]”. Hamilton se takođe posebno osvrnuo na trenutak kada je izleteo sa staze, navodeći da je u tom delu staze bilo mnogo vode, koja je dovela do toga da on potpuno izgubi kontrolu nad bolidom[35]. Takođe je uputio gomilu pohvala svima u njegovom timu na pomoći koja je doprinela da on pobedi na današnjoj trci[35].
Kubica je posebno istakao da dugo nije mogao da pretekne Masu, iako je Masa vozio dosta teži bolid od njegovog. Videvši da je njegov timski kolega Glok postigao veoma dobar rezultat sa pneumaticima konstruisanim za suvu stazu, Kubica je, tokom drugog boravka u pit-stopu, u dogovoru sa tehničarima promenio pneumatike na bolidu, što je i dovelo do toga je pretekao Masu u jednom trenutku[35]. U intervjuu koji je dao nakon trke, Masa je posebno istakao da je, iako su mu mehaničari posle prvog odlaska u pit-stop napunili u potpunosti rezervoar, morao ponovo da sredinom trke ode u pit-stop, jer su promenljivi uslovi na stazi to zahtevali: „Prava je šteta što smo napravili malu grešku u strategiji, ali je sa druge strane veliki uspeh što sam se našao na podijumu”.[35]
Adrijan Sutil je ovim rečima opisao svoje razočaranje nakon preranog završetka trke:
„
Не могу да верујем да сам био толико близу. Осећам велики бол и тугу. Као да је након веома лепог сна страшна ноћна мора избрисала сву његову лепоту. Након што је безбедносно возило последњи пут изашло на стазу, само сам осетио веома јак ударац у задњи део мог болида и одмах сам знао да је трка за мене завршена. То је за мене био велики шок.
”
Trostruki pobednik na Velikoj nagradi Monaka, britanski vozač Džeki Stjuart, ocenio je Hamiltonovu pobedu kao rezultat veoma promišljene vožnje. „Hamilton je veoma mlad vozač, on će verovatno još mnogo puta pobeđivati u Monaku”, istakao je Stjuart[37]. Dejmon Hil, pobednik na Velikoj nagradi Monaka 1996. godine istakao je da je veoma zadovoljan Hamiltonovom pobedom. „Veoma sam zadovoljan kompletnom trkom, koja je istakla svu draž automobilskog sporta”, naveo je Hil[38]. Nakon ove trke, Hamilton je zadržao vođstvo u generalnom plasmanu vozača sa osvojenih 38 poena, dok se na drugom mestu našao Raikonen sa 35 poena. Na trećem mestu se nalazio Masa sa osvojenih 34 poena[5]. U generalnom poretku konstruktora Ferari je zauzimao vodeću poziciju sa 69 poena, 16 poena više od Maklarena, a 17 više od BMV Zaubera[5].
Klasifikacija
urediKvalifikacije
uredi| Plasman | Br. | Vozač | Konstruktor | 1. deo | 2. deo | 3. deo | Poz. na startu |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1 | 2 |  Felipe Masa
|
Ferari | 1:15,190 | 1:15,110 | 1:15,787 | 1 |
| 2 | 1 | Kimi Raikonen
|
Ferari | 1:15,717 | 1:15,404 | 1:15,815 | 2 |
| 3 | 22 |  Luis Hamilton
|
Maklaren | 1:15,582 | 1:15,322 | 1:15,839 | 3 |
| 4 | 23 | Haiki Kovalainen
|
Maklaren | 1:15,295 | 1:15,389 | 1:16,165 | 4 |
| 5 | 4 |  Robert Kubica
|
BMV Zauber | 1:15,977 | 1:15,483 | 1:16,171 | 5 |
| 6 | 7 |  Niko Rozberg
|
Vilijams | 1:15,935 | 1:15,287 | 1:16,548 | 6 |
| 7 | 5 |  Fernando Alonso
|
Reno | 1:16,646 | 1:15,827 | 1:16,852 | 7 |
| 8 | 11 |  Jarno Truli
|
Tojota | 1:16,306 | 1:15,598 | 1:17,203 | 8 |
| 9 | 10 |  Mark Veber
|
Red bul | 1:16,074 | 1:15,745 | 1:17,343 | 9 |
| 10 | 9 | Dejvid Kultard
|
Red bul | 1:16,086 | 1:15,839 | — | 15[a] |
| 11 | 12 | Timo Glok
|
Tojota | 1:16,285 | 1:15,907 | — | 10 |
| 12 | 16 | Dženson Baton
|
Honda | 1:16,259 | 1:16,101 | — | 11 |
| 13 | 3 | Nik Hajdfeld
|
BMV Zauber | 1:16,650 | 1:16,455 | — | 12 |
| 14 | 8 |  Kazuki Nakađima
|
Vilijams | 1:16,756 | 1:16,479 | — | 13 |
| 15 | 17 | Rubens Barikelo
|
Honda | 1:16,208 | 1:16,537 | — | 14 |
| 16 | 14 |  Sebastijan Burde
|
Toro roso | 1:16,806 | — | — | 16 |
| 17 | 6 | Nelson Pike mlađi
|
Reno | 1:16,933 | — | — | 17 |
| 18 | 15 | Sebastijan Fetel
|
Toro roso | 1:16,955 | — | — | 19[a] |
| 19 | 20 | Adrijan Sutil
|
Fors Indija | 1:17,225 | — | — | 18 |
| 20 | 21 | Đankarlo Fizikela
|
Fors Indija | 1:17,823 | — | — | 20[a] |
| Izvor:[21] | |||||||
Trka
uredi| Plasman | Br. | Vozač | Konstruktor | Krugova | Vreme/ Odustao |
Kvalifikacije | Poeni |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1 | 22 | Luis Hamilton |
Maklaren | ||||
| 2 | 4 | Robert Kubica |
BMV Zauber | ||||
| 3 | 2 | Felipe Masa |
Ferari | ||||
| 4 | 10 | Mark Veber |
Red bul | ||||
| 5 | 15 | Sebastijan Fetel |
Toro roso | ||||
| 6 | 17 | Rubens Barikelo |
Honda | ||||
| 7 | 8 | Kazuki Nakađima |
Vilijams | ||||
| 8 | 23 | Haiki Kovalainen |
Maklaren | ||||
| 9 | 1 | Kimi Raikonen |
Ferari | ||||
| 10 | 5 | Fernando Alonso |
Reno | ||||
| 11 | 16 | Dženson Baton |
Honda | ||||
| 12 | 12 | Timo Glok |
Tojota | ||||
| 13 | 11 | Jarno Truli |
Tojota | ||||
| 14 | 3 | Nik Hajdfeld |
BMV Zauber | ||||
| Odustao | 20 | Adrijan Sutil |
Fors Indija | ||||
| Odustao | 7 | Niko Rozberg |
Vilijams | ||||
| Odustao | 6 | Nelson Pike mlađi |
Reno | ||||
| Odustao | 21 | Đankarlo Fizikela |
Fors Indija | pneumaticima |
|||
| Odustao | 9 | Dejvid Kultard |
Red bul | ||||
| Odustao | 14 | Sebastijan Burde |
Toro Roso | ||||
| Izvor:[3] | |||||||
- Napomena: U prvoj koloni su ljubičastom bojom označeni vozači koji su pored trojice prvoplasiranih takođe osvojili bodove. Zelenom bojom su označeni vozači koji su završili trku, ali nisu osvojili bodove. Sivom bojom su označeni vozači koji su odustali.
Poredak u šampionatu nakon trke
uredi
|
|
|
- Napomena: Samo pet prvoplasiranih prikazani su u sve tri kategorije.
Napomene
urediReference
uredi- ^ „Formula 1 Grand Prix de Monaco 2008.”. Приступљено 11. 5. 2009. Formula One Management. Formula1.com. (jezik: engleski)
- ^ (2008-05-25). „Grand Prix of Monaco.”. Архивирано из оригинала 21. 05. 2009. г. Приступљено 11. 5. 2009. Fédération Internationale de l'Automobile. (jezik: engleski)
- ^ a b v g d đ e (2008-05-25). „Race Classification.”. Архивирано из оригинала 04. 06. 2011. г. Приступљено 23. 4. 2009. Fédération Internationale de l'Automobile. (jezik: engleski)
- ^ a b v g d Henry, Alan (2009). Autocourse 2008-2009. CMG Publishing. стр. 151 (jezik: engleski)
- ^ a b v g d đ e (2008-11-02). „Championship Classification.”. Архивирано из оригинала 20. 04. 2009. г. Приступљено 23. 4. 2009.Fédération Internationale de l'Automobile. (jezik: engleski)
- ^ (2008-04-06). „Bahrain GP - Sunday - Race Report: Massa on his own.”. Архивирано из оригинала 08. 05. 2009. г. Приступљено 8. 5. 2009. Inside F1, Inc.GrandPrix.com. (jezik: engleski)
- ^ (2008-04-27). „Spanish GP - Sunday - Race Report: Kimi all the way (well nearly).”. Архивирано из оригинала 08. 05. 2009. г. Приступљено 8. 5. 2009. Inside F1, Inc.GrandPrix.com. (jezik: engleski)
- ^ (13 January 1996). „Turkish GP - Sunday - Massa makes it look easy.”. Архивирано из оригинала 29. 01. 2009. г. Приступљено 8. 5. 2009. Inside F1, Inc.GrandPrix.com. (jezik: engleski)
- ^ Elizalde, Pablo (2008-05-21). „Massa predicts strong race in Monaco.”. Приступљено 8. 5. 2009. Haymarket Publishing. (jezik: engleski)
- ^ Elizalde, Pablo (2008-05-20). „Raikkonen expects very competitive Ferrari.”. Приступљено 10. 6. 2009. Haymarket Publishing. (jezik: engleski)
- ^ Jonathan Noble and Pablo Elizalde (2008-05-21). „Hamilton hungry for 'dream' Monaco win.”. Приступљено 8. 5. 2009. Haymarket Publishing. (jezik: engleski)
- ^ Jonathan Noble and Simon Strang (2008-05-21). „Kubica downplays Monaco victory chances.”. Приступљено 8. 5. 2009. Haymarket Publishing. (jezik: engleski)
- ^ a b (2008-05-19). „2008 Formula One Sporting Regulations.” (PDF). Приступљено 9. 5. 2009. Fédération Internationale de l'Automobile. (jezik: engleski)
- ^ (2008-05-22). „Practice one - Raikkonen gives Ferrari edge on McLaren.”. Архивирано из оригинала 26. 05. 2008. г. Приступљено 9. 5. 2009. Formula1.com. (jezik: engleski)
- ^ Beer, Matt (2008-05-22). „Raikkonen fastest in practice 1 - Monaco.”. Приступљено 9. 5. 2009. Haymarket Publishing. (jezik: engleski)
- ^ Elizalde, Pablo (2008-05-22). „Heidfeld laments lost track time.”. Приступљено 9. 5. 2009. Haymarket Publishing. (jezik: engleski)
- ^ a b Beer, Matt (2008-05-22). „Hamilton controls practice 2 - Monaco.”. Приступљено 9. 5. 2009. Haymarket Publishing. (jezik: engleski)
- ^ (2008-05-24). „Final practice - Kovalainen tops dry-wet session despite crash.”. Архивирано из оригинала 26. 05. 2008. г. Приступљено 9. 5. 2009. Formula1.com. (jezik: engleski)
- ^ Strang, Simon (2008-05-24). „Kovalainen tops practice 3, then crashes.”. Приступљено 9. 5. 2009. Haymarket Publishing. (jezik: engleski)
- ^ a b v g (2008-05-24). „Qualifying - selected driver quotes.”. Архивирано из оригинала 19. 12. 2011. г. Приступљено 9. 5. 2009. Formula One Management. (jezik: engleski)
- ^ a b v English, Steven (2008-05-24). „Massa heads all-Ferrari front row.”. Приступљено 9. 5. 2009. Haymarket Publishing. (jezik: engleski)
- ^ a b Henry, Alan (2008). Autocourse 2008-2009. CMG Publishing. стр. 144 (jezik: engleski), Pristupljeno 21. 8. 2008.
- ^ (2008-05-24). „Monaco Grand Prix: Qualifying.”. Приступљено 9. 5. 2009. British Broadcasting Corporation. (jezik: engleski)
- ^ a b (2008-05-24). „Monaco GP - Saturday - Qualifying Session Report: Felipe threads the needle.”. Архивирано из оригинала 17. 05. 2009. г. Приступљено 9. 5. 2009. Inside F1, Inc.GrandPrix.com (jezik: engleski)
- ^ a b Noble, Jonathan (2008-05-25). „Coulthard gets five-place grid penalty.”. Приступљено 10. 5. 2009. Haymarket Publishing. (jezik: engleski)
- ^ Noble, Jonathan (2008-05-25). „Drivers 'nervous' ahead of wet Monaco.”. Приступљено 10. 5. 2009. Haymarket Publishing. (jezik: engleski)
- ^ a b v g d đ Geoff Creighton and Emlyn Hughes (2008-05-25). „As it happened: Raceday in Monte Carlo.”. Приступљено 10. 5. 2009. Haymarket Publishing. (jezik: engleski)
- ^ Noble, Jonathan (2008-05-25). „Tyre strategies - Monaco GP.”. Приступљено 10. 5. 2009. Haymarket Publishing. (jezik: engleski)
- ^ a b v g d đ e ž z i j k Arron, Simon (2008). Henry, Alan, ur. Autocourse 2008-2009. CMG Publishing. str. 146—149. ISBN 978-1-905334-31-5. Nepoznati parametar
|origmonth=ignorisan (pomoć) - ^ a b v g (2008-05-25). „Race Facts.”. Архивирано из оригинала 17. 11. 2008. г. Приступљено 10. 5. 2009. Fédération Internationale de l'Automobile. (jezik: engleski)
- ^ a b v g d đ (2008-05-25). „Monaco GP - Sunday - Race Report: In the wheeltracks of giants.”. Архивирано из оригинала 29. 01. 2009. г. Приступљено 10. 5. 2009. Inside F1, Inc. GrandPrix.com (jezik: engleski)
- ^ a b Holt, Sarah (2008-05-25). „Monaco Grand Prix: As it happened.”. Приступљено 10. 5. 2009. British Broadcasting Corporation (jezik: engleski)
- ^ a b v g d đ (2008-05-25). „Lap Chart.”. Архивирано из оригинала 15. 06. 2008. г. Приступљено 10. 5. 2009. Fédération Internationale de l'Automobile. (jezik: engleski)
- ^ (2008-05-25). „Rosberg feeling fine after Monaco crash.”. Архивирано из оригинала 01. 06. 2011. г. Приступљено 10. 5. 2009. Formula1.com. (jezik: engleski)
- ^ a b v g d đ (2008-05-25). „Monaco GP - Sunday - Press Conference.”. Архивирано из оригинала 28. 05. 2009. г. Приступљено 10. 5. 2009. Inside F1, Inc. GrandPrix.com (jezik: engleski)
- ^ (2008-05-25). „Monaco GP - Sunday - Team Quotes.”. Приступљено 10. 5. 2009. Inside F1, Inc.GrandPrix.com. (jezik: engleski)
- ^ Eason, Kevin (2008-05-26). „Triumphant Lewis Hamilton singing in the rain of Monte Carlo.”. Приступљено 10. 5. 2009. News International. (jezik: engleski)
- ^ Henry, Alan (2008). Autocourse 2008-2009. CMG Publishing. стр. 148 (jezik: engleski)
Literatura
uredi- Arron, Simon (2008). Henry, Alan, ur. Autocourse 2008-2009. CMG Publishing. str. 146—149. ISBN 978-1-905334-31-5. Nepoznati parametar
|origmonth=ignorisan (pomoć)
Spoljašnje veze
uredi
- Kompletni zvanični rezultati sa službenih stranica Svetske automobilske organizacije
- Pregled Velike nagrade Monaka 2008. godine
