Велики поноћњак
Obični večernjak ( Eptesicus serotinus ) ili poznat kao svilenkasti slepi miš je specifičan po građi zbog toga što je poprilično veliki i robustan. Spada u porodicu večernjaka (Vespertilionidae ).[2]
| Obični večernjak | |
|---|---|
| |
| Eptesicus serotinus | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | E. serotinus
|
| Binomno ime | |
| Eptesicus serotinus Schreber, 1774
| |
| |
| Rasprostranjenost različitih podvrsta velikog ponoćnjaka | |
Opis vrste
urediZnačajna odlika običnog večernjaka jeste što je krupan i što ima prilično velike uši. Telo im obavija dugo krzno koje je smeđe ili tamnosmeđe boje a sa leđne ( dorzalne ) strane varira u zavisnosti od areala u kojem se data vrsta nalazi. U predelu Sredozemlja se na vrhovi krzna presijavaju u žućkastozlatnu boju, dok negde mogu biti i riđkaste, smeđe ili skoro crne dlake. Ne postoji znatno vidljiva granica između prelaza boja. Trouglaste, široke uši su crne boje koje su zaobljene na samom vrhu. Nos je dosta širok i takođe je crn. Tragus ( kožni izraštaj ) zauzima trećinu visine uha, malo je povijen ka unutrašnjosti i ima šiljast i tanak oblik. Raspon krila je oko 37 cm, jako su široka, bez krzna i tamnosmeđa su. Letne membrane ne obuhvataju jedan li dva poslednja repna pršljena a počinje od osnove prstiju zadnjih ekstremiteta. U najvećem broju slučajeva su odrasle ženke veće od odraslih mužjaka.[3]
Rasprostranjenje
urediEptesicus serotinus je tkzv. Palearktik vrsta koja leži između oko 58 stepeni i 30 stepeni od južne Velike Britanije i Španije na zapadu, najistočnije stiže do obala Istočnog i Južnog Kineskog mora. Javlja se širom Evrope. Izvan Evrope, javlja se u Turskoj, preko Bliskog istoka i Kavkaza do Centralne Azije i Kine. Ova vrsta obuhvata veoma širok opseg rasprostranjenosti. Na visinama do 1440 m u Alpima je zabeležena iznad nivoa mora.[1][3]
Stanište
urediPripadnici ove vrste mogu da se nađu u tunelima i mostovima na malim visinama. Takođe je pronađeno sklonište u dnu listova palminog oraha betela i u napuštenim gnezdima lastavica. Svilenkasti slepi miš nalazi se u širokom spektru staništa uključujući umerene i suptropske suve šume, makiju, poljoprivredno zemljište, polupustinje i prigradska područja. Favorizuju predele šuma i pretežno su to listopadne šume. Traže tamna skloništa kao što su pukotine stena, šupljine drveća, tavani napuštenih kuća i sva moguća skrivenija mesta u urbanim sredinama. Moguće ih je naći i u kućicama za slepe miševe.[1]
Ponašanje
urediAktivnost u potrazi za hranom dostiže vrhunac početkom noći, a drugi period aktivnosti dolazi oko zore. Hrani se 0-5m iznad nivoa zemlje. Koriste tri glavne strategije hranjenja: kratki letovi, hranjenje na zemlji i uglavnom letenje iz vazduha. Počinju da osnivaju reproduktivne kolonije koje se sastoje skoro isključivo od ženki do kraja maja. Kolonije obično ostaju na jednom skloništu tokom sezone parenja, iako će povremeno veće kolonije promeniti mesta za sklonište. Obično rađaju jednog mladog u kasno leto, a prvih nekoliko dana povremeno ih nosi majka. Lovišta su im pretežno čovekova naselja, parkovi, livade, pašnjaci, vodene površine itd. Hrane se raznim vrstama insekata.[4][5]
Eholokacija i ekosistem
urediMogu se dobro kretati noću koristeći eholokaciju. Njihova frekvencija se kreće od 15kHz do 65kHz sa srednjom frekvencijom koncentrisanom od 25kHz do 30kHz. Uništavanje skloništa renoviranjem zgrada kao i izmenjena staništa blizu njihovih skloništa jako štetno utiče na ovu vrstu. Skloništa pretežno mogu zavisiti od renoviranja zgrada. Uklanjanjem drveća i zelenih površina može dovesti do smanjenja izvora plena. Od velikog značaja za njih bi bio prestanak korišćenja pesticida i što veće povećanje travnatih površina kao što su livade ili voćnjaci.[6]
Ugroženost
urediOva vrsta je navedena kao poslednja briga, jer ima široko rasprostranjenje i česta je vrsta.[7]
Reference
uredi- ^ a b v Eptesicus serotinus Baza podataka uključuje i dokaze o riziku ugroženosti. (jezik: engleski)
- ^ „Eptesicus”. Animalia. Arhivirano iz originala 2016-10-19. g. Pristupljeno 18. 10. 2016.
- ^ a b Paunović, Milan, (Mammalogist). Fauna slepih miševa (Mammalia, Chiroptera) Srbije : primljeno na VI skupu Odeljenja hemijskih i bioloških nauka, održanom 15. juna 2018. godine. ISBN 978-86-7025-887-7. OCLC 1269000355.
- ^ ANDĚRA M. & HORÁČEK I., 2005: Poznáváme naše savce [We Identify Our Mammals]. Sobotáles, Praha, 328 pp. [in Czech]
- ^ MIKULA, P., & ČMOKOVÁ, A. Lepidopterans in the summer diet of Eptesicus serotinus in Central Bohemia. Vespertilio 16: 197-201.
- ^ Parsons, S.; Jones, G. (2000). „Acoustic identification of twelve species of echolocating bat by discriminant function analysis and artificial neural networks”. J Exp Biol. 203: 2641—2656.
- ^ Crvena lista (jezik: engleski)
Spoljašnje veze
uredi
 | Ovaj članak vezan za slepe miševe je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti. |