Venerine mene
Venerine mene ili Venerine faze su varijacije svetlosnog odbljeska sa planetine površine, slične mesečevim menama. Prvi put ih je primetio Galileo Galilej 1610. uz pomoć svog teleskopa. Iako se ti „polu-mesečni“ oblici mogu videti i golim okom ne postoji ni jedan pre-teleskopski podatak o njima.[1]
Posmatranje uredi
Venerine mene su rezultat orbitiranja planete oko Sunca, unutar Zemljine orbite, dajući posmatraču sekvence svetla koje napreduje, slično onome koje se javlja kod mesečevih mena. Javlja se kao „puna“ kada se nalazi nasuprot Suncu. „Četvrtina“ kada je na maksimalnoj elongaciji od Sunca. Tanak srp se javlja kada je Venera nalazi skoro „između“ Zemlje i Sunca, dok je mlada mena kada se nalazi tačno između Zemlje i Sunca. Planetina atmosfera se može videti kada je mlada, tj uočljiv je, teleskopom, oreol svetla koje se reflektuje od Venere. Pun ciklus od, mlade do punog i nazad do mlade traje 584 dana (vreme potrebno Venera pretekne Zemlju u svojoj orbiti). Planeta menja svoju prividnu veličinu od 9.9 lučnih minuta, kada je puna (superiorna konjunkcija), do maksimalnih 68 lučnih minuta kada je mlada (inferiorna konjunkcija).[1] Venera dostiže svoj najveći sjaj (magnitudu) -4.5 kada je njen srednji oblik na tački orbite koja je udaljena od Zemlje 68 miliona kilometara (kombinacija blizine i činjenice da je 28% osvetljenija).[2]
Istorija uredi
Galileo je napravio prva poznata posmatranje potpunih planetarnih mena Venere krajem 1610. (iako ih nije objavio do 1613. godine). Koristeći teleskop, Galileo je uspeo da posmatra Venerin prolazak kroz sve mene, iako su ponekad bile ograničene Ptolomejskim sistemom (koji nikada nije dozvolio da Venera potpuno zasija posmatrana sa Zemlje, pošto je to zahtevalo da se nalazi sa dalje strane Sunca, što je bilo nemoguće ako je njena orbita, kako je to Ptolomejski sistem zahtevao, nalazila između Zemlje i Sunca[3]). Primetio je da je malo parče nestalo sa Venerinog diska. Nakon nekoliko meseci, Venera se pojavla u obliku „polumeseca“ - drugim rečima, činilo bi se pokazuje isto ponašanje kao faze Meseca.[4]
Ova posmatranja su u potpunosti isključila Ptolomejski sistem, i bila su podesna samo sa Kopernikovim i Tikonikovim sistemom, i drugim geohelocentričnom sistemima kao što su Kapelanov i Ricolijev prošireni Kapelanov model.
Reference uredi
- ^ a b Goines, David Lance (18. 10. 1995). „Inferential evidence for the pre-telescopic sighting of the crescent venus”. Pristupljeno 11. 8. 2010.
- ^ souledout.org – Venera ima Mene ... Baš kao Mesec
- ^ Galileo's observations of the phases of Venus (slide 4)
- ^ Rao, Joe (06. 11. 2013). „Bright Planet Venus Has Phases Like the Moon”. www.space.com. Pristupljeno 29. 12. 2014.
Spoljašnje veze uredi
- Posmatranja i Teorija o kretanju planeta
- Svetlosne kretnje na Veneri, vidljive golim okom
- Owen Gingerich - Empirijski dokaz i/ili ubeđivanje — predavanje o Galileovim posmatranjima mena Venere
- YouTube animacija faza Venere, predviđeni čistim geocentrinkim Ptolomejskim modelom
- YouTube Animacija faza Venere, predviđeni heliocentričnim modelom (implicitno kao geo-heliocentričnim modelima kao što je Tikonik)
