Википедија

Вероникин двостурки живот

филм у режији Кшиштофа Кјешловског из 1991.

Veronikin dvostruki život (franc. La double vie de Véronique, polj. Podwójne życie Weroniki) je film iz 1991. u režiji Kšištofa Kješlovskog sa Irenom Jakob u glavnoj ulozi. Scenario su napisali Kješlovski i Kšištof Pisevic.

Veronikin dvosturki život
Izvorni naslovLa Double Vie de Véronique
Podwójne życie Weroniki
Žanrdrama
RežijaKšištof Kješlovski
ScenarioKšištof Kješlovski
Kšištofom Pisevic
ProducentLeonardo de la Fuente
Glavne ulogeIrena Jakob
Filip Volter
Sandrina Dima
Direktor
fotografije		Slavomir Izdijak
MontažaŽak Vita
Producentska
kuća		Sidéral Productions
Zespól Filmowy "X"
Norsk Film
Canal+
Godina1991.
Trajanje92 minuta
ZemljaPoljska
Francuska
Norveška
Jezikfrancuski
poljski
IMDb veza

Film istražuje teme identiteta, ljubavi i ljudske intuicije kroz likove Veronike, horskog soprana iz Poljske, i njene dvojnice Veronike, francuske profesorke muzike. Dve žene se ne poznaju, a ipak dele misterioznu i emotivnu vezu koja prevazilazi jezik i geografiju.

Veronikin dvostruki život bio je prvi film Kješlovskog koji je delimično produciran van Poljske.[1]

Veronikin dvostruki život je osvojio nagradu ekumenskog žirija i nagradu FIPRESCI na Filmskom festivalu u Kanu 1991. i nagradu za najbolju glumicu za Jakob.[2] Film je izabran je kao poljski kandidat za najbolji film na stranom jeziku na 64. dodeli Oskara, ali nije nominovan u užem krugu izbora za nagradu.[3]

Priča uredi

Film prikazuje život dve žene: Veronike iz Poljske i Veronike iz Francuske, koje igra ista glumica. Njih dve su fizički potpuno identične, dele način ponašanja, osećanja, talente i bolest srca. Osim jednog trenutka, zarobljenog i na fotografiji, nikada se ne sreću. Međutim, i pored toga, stalno ih more osećanja da nisu same na svetu, već da postoji neko drugi ko je sa njima večno povezan. To osećanje i nevidljiva veza posebno dolazi do izražaja onda kada Veronici, na vrhuncu solističke karijere srce otkaže usled slabosti. Veronika to oseća, i odlučuje da prekine svoju pevačku karijeru, da bi izbegla sličnu sudbinu koju predoseća, iako ne razume kako ili zašto.

Produkcija uredi

Stil uredi

Film ima snažan metafizički element, iako natprirodni aspekt priče nikada nije objašnjen. Kao i u kasnijam filmu Tri boje: Plava, prikazana je Prajznerovu muzička partitura kao glavni element zapleta.

Filmska slika je veoma stilizovana, koristi filtere boja i kamere za stvaranje eterične atmosfere. Kješlovski je ranije koristio ideju istraživanja različitih životnih puteva za istu osobu, u svom poljskom filmu Slepa šansa, a centralni izbor sa kojim se suočava Veronika/Veronik zasniva se na kratkom podzapletu u devetoj epizodi Dekaloga.

Lokacije uredi

Film je sniman na lokacijama uključujući Klermon Feran, Krakov i Pariz.[4]

Alternativni kraj uredi

DVD izdanje kompanije Criterion Collection region 1 objavljeno je novembra 2006. u SAD i Kanadi i ključuje alternativni kraj filma, koji je Kješlovski izmenio u montaži na zahtev Harvija Vajnstina za američko izdanje. Kješlovski je dodao četiri kratka kadra na kraj filma koji prikazuje Veronikinog oca kako izlazi iz kuće, a Veronika trči preko dvorišta da ga zagrli. Konačna slika oca i ćerke u zagrljaju snimljena je iz unutrašnjosti kuće, kroz prozor.

Muzika uredi

Muziku za film je napisao Zbignjev Prajzner. U filmu je njegova muzika opisana kao „delo Van den Budenmajera“, izmišljenog holandskog kompozitor iz 18. veka, što je deo priče filma. Muzika „autora“ holandskog kompozitora igra ulogu u još dva filma Kješlovskog: Dekalog (1988) i Tri boje: Plava (1993). Njegov sopran u e-molu je predstavljen u sceni Veronikinog poslednjeg izvođenja.[5]

Lutkarstvo uredi

Scenu sa lutkama u filmu izveo je američki lutkar i vajar Brus Švarc. Za razliku od većine lutkara koji obično kriju ruke u rukavicama ili koriste konce ili štapove, Švarc pokazuje ruke dok nastupa.

Prijem uredi

Kritika uredi

Film je dobio uglavnom pozitivne kritike. U svojoj recenziji Dženi Džedini je napisala: „Na mnogo načina, Veronikin dvostruki život je malo čudo od filma.[6]

U svojoj recenziji u Vašington Postu, Hal Hinson je nazvao film „očaravajućim poetskim delom komponovanim u jezivom molu“. Napominjući da je efekat na gledaoca suptilan, ali veoma stvaran, Hinson je zaključio: „Film nas u potpunosti vodi u svoj svet, i na taj način ostavlja utisak da je naš svet, kada se vratimo u njega, daleko bogatiji i značajniji nego što smo zamišljali." Hinson je bio posebno impresioniran glumom glavne glumice.

U recenziji za Njujork Tajms , Karin Džejms je napisala: „ Veronika je poetična u pravom smislu, oslanja se na slike koje se ne mogu pretvoriti u prozaične izjave, a da ne izgube nešto od svoje suštine. Film sugeriše misteriozne veze ličnosti i emocija, ali nikada nije trebalo da donese bilo kakvu urednu, sažetu ideju o životima dve žene.“[7]

Rodžer Ibert je napisao: „Film ima hipnotički efekat. Uvučeni smo u lik, a ne držani na dohvat ruke sa zapletom." On je izdvojio inovativnu upotrebu boje i rad direktora fotografije.

Godine 2009. Ibert je dodao Veronikov dvostruki život na svoju listu sjajnih filmova. Na listi su i Dekalog i Trilogija Tri boje.[8]

Dejvid Parkinson ga je nazvao „filmom velike krhkosti i lepote, sa delikatnošću lutkarskog pozorišta“. Smatrao je da je film „božanski fotografisan“ i pohvalio je izvođenje Irene Džejkob kao „jednostavno uzvišeno i potpuno zaslužilo nagradu za najbolju glumicu u Kanu“. Parkinson je doživeoo film kao „ubedljiv, izazovan i neodoljivo lep” i „metafizičko remek-delo”.[9]

Na veb straniciAll Movie, film je dobio ocenu 4 zvezdice (od 5).[10] Na About.com, koji je specijalizovan za recenzije DVD-a, film je dobio 5 zvezdica (od 5) u kritičkoj recenziji.[11] Na Bi-Bi-Siju, film je dobio 3 zvezdice (od 5).[12] Piter Bredšo iz Gardijana dao je filmu pet od pet zvedica.[13] Na portalu Rotten Tomatoes, film je dobio 83% prosečnu pozitivnu ocenu kritičara, na osnovu 30 recenzija.[14]

Zarada uredi

Veronikin dvosturki život je bio 50. film sa najvećom zaradom godine sa ukupno 592.241 kupljenih ulaznica u Francuskoj.[15] U Severnoj Americi film je premijerno prikazan u jednoj sali, sa zaradom od 8.572 dolara prvog vikenda. Film je ukupno zaradio 1.999.955 dolara na blagajnama Severne Amerike. Bio je prikazan u ukupno 22 bioskopa, što je respektabilan rezultat za strani umetnički film.[16]

Nagrade i nominacije uredi

  • 1991. Osvojena nagrada Ekumenskog žirija filmskog festivala u Kanu (Kšištof Kješlovski)
  • Nagrada FIPRESCI Filmskog festivala u Kanu (Kšištof Kješlovsk ) 1991.
  • Nagrada Kanskog filmskog festivala za najbolju glumicu (Irena Jakob) 1991
  • Nominacija za Zlatnu palmu 1991. na Kanskom filmskom festivalu (Kšištof Kješlovski)
  • Nagrada filmskih kritičara Los Anđelesa za najbolju muziku (Zbignjev Prajzner) 1991.
  • 1991. Nagrada publike na Međunarodnom filmskom festivalu u Varšavi (Kšištof Kješlovski)
  • 1991. Nagrada Francuskog sindikata filmskih kritičara za najbolji strani film[17]
  • 1992. Nominacija za nagradu Cezar za najbolju glumicu (Irena Jakob)
  • Nominacija za nagradu Cezar 1992. za najbolju muziku napisanu za film (Zbignjev Prajzner)
  • 1992. Nominacija za Zlatni globus za najbolji film na stranom jeziku
  • 1992. Nominacija za nagradu Guldbagge za najbolji strani film[18]
  • 1992. Nominacija za nagradu Spirit za najbolji strani film
  • 1992. Nagrada Nacionalnog društva filmskih kritičara osvojena za najbolji film na stranom jeziku[19]

Reference uredi

  1. ^ „The Double Life of Véronique”. Criterion. Pristupljeno 11. 1. 2012. 
  2. ^ „La Double vie de Veronique”. Festival de Cannes. Arhivirano iz originala 22. 10. 2014. g. Pristupljeno 11. 1. 2012. 
  3. ^ Margaret Herrick Library, Academy of Motion Picture Arts and Sciences
  4. ^ „Filming locations for The Double Life of Veronique”. Internet Movie Database. Pristupljeno 11. 2. 2012. 
  5. ^ „Zbigniew Preisner”. Musicolog. Pristupljeno 12. 2. 2012. 
  6. ^ Jediny, Jenny. „The Double Life of Véronique”. Not Coming to a Theater Near You. Pristupljeno 11. 1. 2012. 
  7. ^ James, Caryn (2007). „The Double Life of Veronique (1991)”. Movies & TV Dept. The New York Times. Baseline & All Movie Guide. Arhivirano iz originala 13. 11. 2007. g. Pristupljeno 11. 1. 2012. 
  8. ^ Ebert, Roger. „Great Movies”. Chicago Sun-Times. Pristupljeno 12. 2. 2012. 
  9. ^ Parkinson, David. „The Double Life of Veronique”. Empire Online. Pristupljeno 12. 2. 2012. 
  10. ^ Reed, Anthony. „The Double Life of Veronique”. Allmovie. Pristupljeno 11. 1. 2012. 
  11. ^ „DVD Pick: The Double Life of Veronique”. About.com. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 11. 1. 2012. 
  12. ^ Leyland, Matthew (12. 3. 2006). „The Double Life Of Veronique (La Double Vie De Véronique) (1991)”. BBC. Pristupljeno 11. 1. 2012. 
  13. ^ Bradshaw, Peter (16. 3. 2006). „The Double Life of Véronique”. The Guardian. 
  14. ^ „La Double Vie de Véronique (The Double Life of Veronique) (1991)”. Rotten Tomatoes. Pristupljeno 8. 11. 2021. 
  15. ^ „La Double vie de Véronique”. J.P.'s Box Office. Pristupljeno 11. 1. 2012. 
  16. ^ „The Double Life of Veronique”. Box Office Mojo. Pristupljeno 11. 1. 2012. 
  17. ^ „SFCC Critics' Award 1991”. Syndicate de la Critique. 
  18. ^ „La double vie de Véronique (1991)”. The Swedish Film Database. Pristupljeno 18. 3. 2014. 
  19. ^ „Awards for The Double Life of Veronique”. Internet Movie Database. 12. 2. 2012. Pristupljeno 12. 2. 2012. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вероникин_двостурки_живот&oldid=26015522”