Википедија:Medijacija

Osnovna filozofija Vikipedije je postizanje saglasnosti (konsenzusa) pri donošenju odluka; to omogućava stvaranje i održavanje stabilne baze znanja.

U skladu sa ovim principima, uspostavljen je sistem medijacije. Ovaj sistem je zamišljen za rešavanje sukoba i problema sa korisnicima koji uporno krše Vikipedijina pravila, i to naročito ona o odnosu sa drugim korisnicima ili bontonu, koja su izložena u člancima Vikipedija:Pravila i smernice i Vikipedija:Vikietikecija.

Zahtevi za medijaciju se podnose na Vikipedija:Zahtevi za medijaciju.

Šta je medijacija?

Medijacija je postupak u kojem neutralna treća strana, medijator (posrednik), pomaže da dve ili više strana u stvari od zajedničkog interesa postignu sporazum sa konkretnim posledicama.

Uobičajeni aspekti medijacije su:

• razlika u stajalištima između dotičnih strana;
• strane žele da postignu pozitivno rešenje njihovog problema i da prihvate raspravu o interesima i ciljevima;
• namera postizanja pozitivnog rezultata uz pomoć treće osobe, obično nezavisne, neutralne i bez ikakvih veza sa bilo kojom od umešanih strana;
• namera postizanja stabilnog rezultata, po mogućstvu dugotrajnog sporazuma.

Uobičajeni oblik posredovanog dogovora je sporazum (konsenzus) strana po predlogu koji je razvio medijator. Prihvatanje medijacije ne podrazumeva obavezu stranaka da zaključe sporazum onako kako ga medijator predloži.

Medijacija nema formalnih metoda, mada se obično sreću neki zajednički elementi:

• Razjašnjenje dotičnih interesa i ciljeva;
• Pretvaranje (konverzija) dotičnih subjektivnih procena u objektivnije vrednosti;
• Predstavljanje stranama zbirke mogućih rešenja;
• Prevođenje rezultata rasprave u nacrt sporazuma (moguće i u pisanom obliku);
• Formalizacija sporazuma.

Očigledno je da, zbog naročitih osobina postupka, svaki medijator može da koristi svoje metode koji mogu značajno da se razlikuju od gore pomenutih, ali i dalje sadržavaju glavne osobine postupka. Uloga medijatora je manje kontroverzna nego uloga arbitra (sudije), ako ni zbog čega drugog, onda zato što medijator ne može da nametne ugovor, nego ga samo predlaže.

Najbolje posredovanje je ono koje štiti i sadržaj i zajednicu. Njegov je cilj saradnja sa korisnicima u sukobu na uključivanju podataka ili stajališta obe strane, usput osiguravajući da se mir između zaraćenih povrati dovoljno da sledeći put mogu razmirice da ljubazno razreše između sebe.

• Namena medijacije je da postigne da ljudi nastave da rade zajedno zadovoljni i da prave bolje članke, a da usput nauče ponešto iz obostrane razmene.
• Ona ne mora da dovede do obostranog prijateljstva među sukobljenim, mada je više tolerancije i poštovanja dobrodošlo.
• Cilj sistema medijacije nije da donosi odluke o politici (pravilima). Ako je sukob oko nečega što nije pokriveno trenutnim pravilima, stvar treba postaviti pred celokupnu zajednicu Vikipedije.

Medijatorima Vikipedije je dozvoljeno da sukobljenim preporuče rešenje koje je u najboljem interesu projekta, naročito kada je jedan od sukobljenih nerazuman, krut ili se drži neke tačke gledišta (TG).

Šta je medijator?

Citati:

Da bi bili dobar medijator, morate da umete dobro da slušate.

Morate da slušate ne samo ono što je rečeno, nego i ono što nije -- što je često mnogo važnije od onoga što izgovore.

— Kofi Anan: Srce oluje (Center of the Storm), dokumentarni film Dejvida Grubina (David Grubin), 2003.

Članak:

• Sedam smernica za konstruktivno rukovanje sukobima (Seven Guidelines For Handling Conflicts Constructively) Tomasa Džordana (Thomas Jordan)

DVD:

• Zakonska komisija Kanade (Law Commission of Canada) „Posredovanje zajednice: dva iskustva iz stvarnog života“ (Community Mediation: Two Real Life Experiences), Stefani Drole (Stéphane Drolet), Nacionalni filmski savet Kanade (National Film Board of Canada), 2003

Šta medijatori nisu

1. Medijatori nisu izaslanici. Posao medijatora nije da prenose poruke između pojedinaca koji nisu u stanju da komuniciraju. Medijatori rade na uspostavljanju poverenja i neutralnog terena da bi došlo do komunikacije.
2. Medijatori nisu privatni detektivi. Medijatori ne „rade za vas“ niti će raditi na sakupljanu dokaza protiv nekoga ili istraživanju činjenica u članku. Medijatori će ispitati činjenice koje okružuju sukob u pokušaju da razumeju šta svaka od strana traži i da ustanove šta bi moglo da okonča sukob.
3. Medijatori nisu psiholozi ni socijalni radnici. Medijatori će sarađivati sa obe strane pa stoga ne mogu da savetuju bilo koju od strana u sukobu.
4. Medijatori nisu ničiji zastupnici. Medijatori neće stajati ni na čiju stranu niti će zastupani tačku gledišta ili zahtev jedne strane a na štetu druge. Ako tražite nekoga da to uradi za vas, na engleskoj Vikipediji to možete da uradite na strani Association of Members' Advocates.
5. Medijatori nisu čuvari ni stražari. Oni nisu tu da bi čuvali članak ili stranu za razgovor i neće se zanimati neprikladnim ponašanjem ili kršenjem pravila ili smernica. Niti će prijavljivati incidente ili beležiti šta se desilo u izveštaju o incidentu.

Ljudi uključeni u medijaciju na Vikipediji

Medijatori

Medijatori su deo Odbora za medijaciju i oni su iskusni Vikipedijanci od poverenja.

Prva dužnost medijatora je da olakšaju komunikaciju između korisnika, naročito tokom sukoba. Naravno, bilo ko može da posreduje kod bilo koga drugog, to se ne neće promeniti.

Medijatori možda neće uvek pratiti tradicionalni uzor medijacije. U svim slučajevima oni nastoje da postignu poravnanje kroz pregovaranje. Medijatori saslušaju obe strane i potom pokušavaju da pomognu svakoj od strana da se postavi u kožu one druge. Oni nastoje da razreše razlike na obostrano prihvatljiv način. Medijatori izbegavaju proceduru, oni koriste i postavljaju osnovna pravila da bi došlo do smislene rasprave; oni pokušavaju da nateraju strane da saslušaju jedna drugu.

Učesnici u raspravi

• Medijacija može da se dešava jedino između dve strane, koje mogu da se sastoje od pojedinca ili koherentne grupe sa zajedničkim ciljem. Kada ima više od dve strane, medijacija se može sprovesti jedino ako se sukob može preoblikovati kao više nezavisnih i odvojenih rasprava u kojima se posreduje između dve strane.

• Bilo ko od učesnika u raspravi je slobodan da odbije medijaciju ili da se povuče iz postupka, mada se to smatra neuljudnim ponašanjem.

• Kada grupa ljudi ima zajednički cilj, ona može saglasnošću da odabere da raspravlja sa pojedincem ili drugom grupom putem medijacije.
  • Grupa mora da odabere predstavnika iz svojih redova, koji tokom postupka može da se savetuje sa grupom.
  • Predstavnik je jedini koji istupa.
  • U izuzetnim okolnostima u toku postupka se može promeniti predstavnik.
  • Grupa se može saglasnošću (konsenzusom) povući iz procesa medijacije, u kom slučaju i dalje ostaju mogućnosti arbitracije ili skraćenog postupka od strane Džimba Velsa.
  • Pojedini korisnik ili deo grupe se može povući iz konsenzusa, čime se okončava postupak medijacije, koji se može ponovo pokrenuti ili preoblikovati, ako je to moguće. Pojedinačna i nezavisna posredovanja, kao i arbitracija i skraćeni postupak od strane Džimba Velsa i dalje ostaju kao mogućnosti.

• Korisnička imena učesnika rasprave kao i predstavnika grupa se javno objavljuju.

Postupak za medijaciju

Učesnik(ci) rasprave treba da stupi u kontakt sa suprotnom stranom i dobije njen pristanak na medijaciju i potom da stupi u kontakt sa Odborom za medijaciju, koji će tada imenovati nekoga za medijatora. Vaš zahtev takođe postavite na Vikipedija:Zahtevi za medijaciju.

Šta se dešava kada zatražite medijaciju?

Nama je vrlo važno da se osećate dobrodošli i da znate da ćemo se pozabaviti vašim problemima.

Pre bilo kakve medijacije, sledeće stvari će biti uzete u obzir:

Medijator će proveriti da li su isprobani drugi načini rešavanja sukoba.

Medijator će proveriti koji su vaši motivi za medijaciju kao i da li je i druga strana voljna da nastavi u tom pravcu.

Ova dva koraka su vrlo važna zato što do medijacije ne može doći ako se obe strane ne slažu da bi se time moglo doći do rešenja. Medijacija je dobrovoljan postupak koji može uspeti jedino ako su obe strane voljne da pokušaju;

Potom se oboje morate složiti da medijator pojednostavi vaše rasprave. S ovim ne žurite, pošto može biti ključno. Morate imati poverenja u tu osobu;

Preporučujemo vam da u toku ovih raznih koraka ne oklevate da postavite pitanje u vezi samog postupka, naročito o vašim pravima u odnosu na privatnost. Sve što je izrečeno tokom medijacije ostaje privatno, i kasnije neće biti korišćeno protiv vas.

Vrlo nam je važno da postupak doživite kao pošten. Imajte na umu da u bilo kom trenutku možete da se povučete ako smatrate da nešto nije kako treba, ili da promenite medijatora ili da tražite pomoć više medijatora ako smatrate da će to pomoći. Medijatori su tu da vam pomognu da uspostavite komunikaciju sa drugom stranom, ne da vam sude. Oni naročito neće imati nikakav uticaj u konačnoj odluci o članku ili zabrani.

Ko će posredovati?

Trenutni odbor Vikipedije na engleskom smatra da je najbolje kada učesnici u raspravi imaju najveći mogući uticaj na stvar. Zato se veoma preporučuje da izraze svoje mišljenje i (ne)slaganje.

Predlažemo sledeće mogućnosti:

• Svaka od strana može da predloži jednog ili više medijatora kada zahteva medijaciju. Ako se slože sve strane u sukobu i medijator, onda on(a) može da pristupi posredovanju;
• Ako niko od sukobljenih nije predložio ime, istupa medijator i nudi svoju pomoć. Ako se sve strane slože da sarađuju sa tom osobom, onda ona može da pristupi posredovanju;
• Ako niko ne pristupi, odbor predlaže nekoga.

U bilo kom trenutku tokom postupka, odbor može da predloži drugu osobu ako smatra da je to prikladno. U poslednja dva slučaja, odluka o izboru medijatora će uzeti u obzir i odnose između sukobljenih i medijatora kao i dostupnost medijatora.

Zašto medijacija treba da bude poverljiva?

• Time što je obavezan kanal za komunikaciju, medijator može da isfiltrira loše vibracije, preoblikuje oštre komentare tako da bude manje verovatno da izazovu gnev i da propusti izvinjenja, stavke u kojima postoji slaganje te ljubazne i komentare u opraštajućem tonu.

• Kao javni proces medijacija može biti oslabljena, zato što bi se mogli umešati dobronamerni ljudi koji ne poznaju trenutnu situacije i koji na kraju načinili više štete nego koristi. Zbrka može nastati ako, na primer, neko naiđe i počne da se zalaže za nečiju stranu u sukobu.

• Kao javni proces medijacija se potpuno raspada ako se umeša osoba sa lošim namerama tj. jasnom namerom da dalje razbukta sukob.

• Štaviše, kada su dva korisnika u sukobu, mogu izreći stvari zbog kojih će se kasnije gorko kajati. To će zauvek ostati u umu učesnika, umovima drugih urednika i zauvek biti zapisano na strani za razgovor ili kutiji za komentar ili u istoriji revizija. Nakon što se sukob završi, čak i kada je ponuđen oproštaj, biće potrebno mnogo više vremena da se zaboravi.

• Mada neki ljudi jesu pričljivi, ima i onih koji nisu. Neki su veoma svesni prisustva drugih ljudi i ne usuđuju se da izreknu stvari koje bi mogle pomoći razrešenje sukoba, samo zato što će te reči čitati i drugi ljudi.

• Nešto što je teško izreći, mnogo je lakše reći prijateljskoj osobi nego celoj zajednici.

• Sve strane mogu biti zabrinute da se izloženi podaci mogu kasnije upotrebiti na njihovu štetu van postupka medijacije, bilo u postupku arbitraže (suđenja) bilo u kasnijim sukobima sa istim ili drugim urednicima. Takođe, javno izneseni podaci bi mogli da stvore i predrasude protiv njih u njihovom privatnom životu.

Vidi još

• meta:mediation
• meta:incivility
• Mediation oversight procedure