Википедија:Strategija VMRS 2015
Dragi svi!
Vikimedija Srbije (VMRS) je lokalni ogranak Zadužbine Vikimedija, koji se u Srbiji bavi širenjem i promocijom slobodnog znanja (Vikipedija, drugi vikimedijanski projekti, i sve šta pod slobodno znanje potpada). Vikimedija Srbije je pre devet godina iznikla iz zajednice Vikipedije na srpskom jeziku (formirana je od strane Vikipedijanaca koji su se okupljali na sastancima u Beogradu). Tokom godina, VMRS je rasla i razvijala se. Danas se radi o uspešnom i uvaženom lokalnom ogranku koji ima kancelariju sa troje zaposlenih, budžet i projekte.
VMRS je započela proces definisanja strategije koja će usmeravati rad udruženja u narednih nekoliko godina. Kako Vikipedija predstavlja najveću srpsku zajednicu koja se bavi slobodnim znanjem, želimo da jedan deo procesa osmišljavanja strategije sprovedemo na srpskoj Vikipediji. Osim što je nastala iz Vikipedije na srpskom jeziku, VMRS se trudi da svojim projektima (takmičenja, seminarski radovi, uređivački maratoni...) pospešuje rast Vikipedije, i prirodna je želja da se uspostavi što bliži odnos i saradnja sa zajednicom na Vikipediji.
Ispod je navedeno nekoliko tipova aktivnosti kojima se VMRS bavila u prethodnom periodu, i ciljeva kojima je težila. Ovi ciljevi/aktivnosti su često međusobno isprepleteni, i u konačnoj strategiji mogu biti grupisani ili prerađeni na različite načine. Za početak vas pozivam da pročitate (vrlo kratke) opise ovih aktivnosti/ciljeva, i da ocenite (od 1 do 5) koliko smatrate da je konkretna aktivnost/cilj bitna i korisna u ispunjavanju misije našeg pokreta. Takođe je vrlo poželjno da pored ocenjivanja prokomentarišete zašto mislite da je neka aktivnost dobra ili loša, kako vi smatrate da bi ta aktivnost trebalo da se sprovodi, kao i da predložite eventualne nove aktivnosti.
Ovo nije iscrpan spisak aktivnosti kojima se VMRS bavi ili bi mogla da se bavi. Ukoliko imate neke skroz nove predloge, slobodno ih dodajte u spisak i objasnite zašto mislite da bi trebali da nađu mesto u novoj strategiji. Pritom, imajte u vidu da bi sve aktivnosti koje VMRS sprovodi trebalo da budu u skladu sa vizijom, misijom i vrednostima pokreta. Takođe, pozivam vas da pročitate (ili bar bacite pogled) na nekoliko dokumenata koji daju ilustraciju kako bi naša strategija možda mogla da izgleda:
- Godišnji plan i budžet VMRS za 2015. (aktivnosti koje VMRS planira u ovoj godini)
- Strategija rada i razvoja Vikimedije Srbije 2012-2015 (prethodna strategija VMRS)
- Strategija Zadužbine Vikimedija za period do 2015 (dokument se nalazi na zasebnom vikiju koji je posvećen upravo procesu definisanja strategije)
- Strategija Vikimedije Holandije za period 2013-2015
- Strateški plan Vikimedije Australije
- Strategija Vikimedije Nemačke
U okviru svakog naslova se nalaze podnaslovi „komentari“ i „ocene“. U odeljku „komentari“ napišite da li razumete šta je ideja aktivnosti, šta mislite o toj ideji, kao i kako vi vidite da bi njeno sprovođenje trebalo da teče. U odeljku „ocene“ ubeležite svoju ocenu od 0 do 5 (5 ako smatrate da bi aktivnost trebala da bude među glavnim prioritetima u Strategiji, 0 ukoliko mislite da VMRS ne bi trebalo da sprovodi tu aktivnost, ili da bi bilo štetno da je sprovodi). Naravno, korisno bi bilo da ne dodelite iste ocene svim aktivnostima.
Dakle, pozivam vas da u viki-duhu komentarišete, ocenjujete i prerađujete dolenavedene primere i ideje :) -- Обрадовић Горан (разговор) 01:31, 5. februar 2015. (CET)
Akademski projekti uredi
Akademski projekti su jedna od centralnih aktivnosti VMRS i aktivnost u kojoj Vikimedija Srbije predstavlja jednog od pionira u globalnom pokretu. Jedan od najčešćih vidova saradnje sa akademskim institucijama se tiče organizovanja seminarskih radova na Vikipediji. U toku radionica koje se organizuju na fakultetu, studenti uče šta je to zaista Vikipedija, na koji način bi trebalo da je koriste u svom naučnom razvoju i radu, kao i kako se Vikipedija uređuje (ovo je značajno jer je bitno da akademski građani budu na ispravan način upućeni u rad Vikipedije). Oni zatim u okviru svojih seminarskih radova pišu članke na Vikipediji. Vikipedija dobija stručno napisane članke a postoji mogućnost da se određeni broj studenata zadrži i nakon dobijanja bodova.
Jedna nova obećavajuća aktivnost u okviru akademskih projekata je i akreditovani seminar za nastavnike. Ministarstvo prosvete je akreditovalo seminar i očekuje se da će ga pohađati veliki broj nastavnika (nastavnici dobijaju bodove za pohađanje seminara tako da je interesovanje veliko). Kako se radi o „intenzivnom“ događaju, trebalo bi da veliki broj nastavnika širom Srbije bude detaljno upoznat sa radom na Vikipediji što bi trebalo da prenesu i na svoje učenike. Opširnije o akademskim projektima možete naći na sledećim stranicama: Eduviki i EDU outreach.
Komentari uredi
Kao što stoji u opisu, radi se o aktivnosti u kojoj VMRS predstavlja jednog od pionira u globalnom pokretu. Već oko 10 godina se bavimo ovom aktivnošću i svakako mislim da bi ovo trebalo da bude jedno od težišta delovanja u narednom periodu. Pre par nedelja, VMRS je dobila trećeg zaposlenog, koji će biti zadužen upravo za rad na edukativnim projektima. Jedino pitanje koje se postavlja je koji su sve ciljevi ove aktivnosti. Da li želimo da što više studenata prođe kroz radionice i da što veći deo akademske zajednice bude upoznat sa slobodnim znanjem, da li želimo da dobijemo što više novog materijala na Vikipediji, Vikirečniku i drugim projektima, ili želimo da privučemo što više novih korisnika Vikipedije i volontera za VMRS aktivnosti. Ovi ciljevi (i još neki) su u ogromnoj meri komplementarni, ali trebalo bi definisati šta sve želimo da postignemo i u skladu sa tim definisati metrike uspeha. -- Обрадовић Горан (разговор) 01:49, 5. februar 2015. (CET)
- Ne bih ponavljala ovo što je Goran već napisao o značaju edu projekata, slažem se sa svime u potpunosti. Međutim, čini mi se da edu projekti (bar kada je u pitanju zajednica na Vikipediji) nisu uvek prepoznati kao nešto što pozitivno doprinosi kvalitetu projekta. Da budemo potpuno iskreni, tome značajno doprinosi kvalitet članaka koji ponekad nije na zadovoljavajućem nivou. Edu projekti su tokom godina poprilično evoluirali i saradnja sa obrazovnim institucijama se dosta proširila. Čini mi se, za početak, da saradnju sa institucijama u narednom periodu ne bi trebalo značajnije širiti (naravno, ne isključujem u potpunosti saradnju sa novim institucijama) nego se skoncentrisati na institucije sa kojima se do sada radilo, posvetiti više vremena učenicima i studentima, ne samo kroz više radionice već i u `oflajn` komunikaciji koja nije ograničena samo na predmet na kojem pišu seminarske radove. Na taj način bismo, čini mi se, uspeli da zainteresujemo učenike/studente da u većem broju ostanu aktivni na Vikipediji i nakon završetka semestra/dobijanja ocene, sadržaj će (idealno) biti kvalitetniji, a moći ćemo da im približimo i da ih zainteresujemo i za druge projekte. Ovo bi mogao da bude početak, pošto je logistički teško pokriti, na kvalitetan način, veliki broj institucija i održati veliki broj radionica. Kada uspemo da na fakultetima obučimo pristojan broj nastavnika koji će u okviru svog predmeta moći da samostalno obučava učenike ili studente (ovome će značajno doprineti i akreditovani seminar), onda možemo da dalje širimo krug institucija koje bismo uključili u projekat i koje bi u velikom broju bile van Beograda (naravno, mi i sada imamo saradnju sa nekim školama i fakultetima van Beograda, ali u manjem broju). Ovo se poklapa, čini mi se, i sa globalnim ciljem povećanja broja aktivnih urednika na Vikipediji, ali i sa povećanjem broja članaka. Spoj lepog i korisnog. :) -- Jelena (razgovor) 22:41, 5. februar 2015. (CET)
Samo što se tiče seminara, koliko sam razumeo on je namenjen nastavnicima srednjih škola a ne fakultetskim nastavnicima (koliko znam fakultetski nastavnici nemaju obavezu da pohađaju seminare). Ako je tako, seminari neće značajno podići nivo poznavanja Vikipedije među fakultetskim nastavnicima (a studenti su glavna ciljna grupa za seminarske radove), zar ne? -- Обрадовић Горан (разговор) 00:50, 6. februar 2015. (CET)
- Tačno, tek sad vidim da se nisam dobro izrazila. Htela sam da kažem `na fakultetima i u školama`, i da, glavna ciljna grupa jesu studenti, mada se proširio krug srednjih škola i gimnazija sa kojima radimo. Što se seminara tiče, on je namenjen nastavnicima u osnovnom i srednjem obrazovanju. Ove godine imamo i projekat u saradnji sa Savezom učitelja iz Jagodine koji će uključiti nastavnike i učenike iz 20-ak osnovnih škola iz okoline Jagodine. Ideja je da učitelji koji budu pohađali ovaj seminar budu koordinatori u svojim školama gde će okupiti male timove učenika i sa njima raditi na Vikipediji i Ostavi. -- Jelena (razgovor) 14:14, 6. februar 2015. (CET)
Takođe se slažem da su obrazovni projekti nešto na čemu treba da bude fokus u narednom periodu. To je jedina vrsta projekta Vikimedije Srbije koja ima konstantnu i konzistentnu aktivnost, sa počecima još 2005. godine. Dosta se promenilo od onda, a u narednom periodu svakako mislim da treba više pažnje da posvetimo kvalitetu članaka, kao što reče Jelena. Nekad su proizvedeni članci vrlo dobrog kvaliteta, ali katkad su ne toliko dobrog i treba raditi na tome da se što ređe dešavaju takvi slučajevi, ali i da se, ako se dogode, brzo i isprave. Svakako vredi imati nekog ko je zaposlen na takvim projektima, pa mi se čini da je neminovno da strategija za naredni period obuhvata plaćenu osobu posvećenu tim projektima. --F± 21:15, 24. februar 2015. (CET)
Slažem se da ova stavka uđe u strategiju. Učenici i studenti mogu da se obuče za korišćenje Vikipedije ne samo kao čitaoci nego i kao učesnici u stvaranju slobodnog sadržaja. Postoje razne metode za postizanje boljeg kvaliteta članaka od kojih su neke do sada isprobane, a neke će se razvijati u narednom periodu, na primer rad u iteracijama, viki ambasadori, viki četvrtak, dostupnije brošure, veći broj radionica i slično. Na taj način mnogi će biti upoznati, a koji budu želeli moćiće da uređuju Vikipediju i kada se formalne školske obaveze završe. Jedna od planiranih stavki je uvođenje ekstenzije na Vikipediji za obrazovne svrhe. Kakogod čini mi se da je ova stavka u strategiji dobar pravac kojim Vikimedija Srbije može da ide u narednom periodu. --Đorđe Stakić (r) 17:54, 26. februar 2015. (CET)
Ocena uredi
Takmičenja na Vikipediji uredi
Takmičenja na Vikipediji pomažu da se dobije velika količina kvalitetnog sadržaja iz zadate oblasti. Najvredniji urednici dobiju lepe nagrade koje ih motivišu da nastave sa dobrim radom. Takođe, takmičenja mogu da privuku i nove korisnike koji ranije nisu uređivali Vikipediju. Za više informacija o takmičenjima, posetite ovu stranicu.
Komentari uredi
Takmičenja su se pokazala kao dobar način za generisanje sadržaja, a čini mi se da što je tema specifičnija i zanimljivija, to je odziv bolji, tako da treba u budućnosti osmisliti takmičenja koja će biti prijemčiva što postojećoj zajednici, što ljudima koji nisu dosad imali prilike da uređuju, kako bismo privukli nove ljude da uređuju. Svakako da se ova takmičenja poklapaju sa misijom pokreta i mislim da treba da uđu u strategiju. --F± 21:17, 24. februar 2015. (CET)
Nekoliko takmičenja godišnje, bilo da su međunarodno brendirana (Viki voli spomenike, Viki voli zemlju) ili su tematska lokalnog karaktera, mislim da je prava mera. Osim što se generišu sadržaji, često se privuku i novi korisnici, to donekle razbija monotoniju na samoj Vikipediji i više doprinosi radnoj atmosferi. U tehničkom smislu pogodno je da naročito pravila, a potom žiri i nagrade, budu poznati pre početka takmičenja. Osim toga kao na takmičenju iz astronomije i astronautike poželjno je da postoji veći broj manjih nagrada, kao npr. nagrade za sve učesnike ili nagrade za neke specifičnosti. --Đorđe Stakić (r) 18:01, 26. februar 2015. (CET)
Ocena uredi
Razvoj Vikimedijine ostave uredi
Vikimedijina ostava je najveći repozitorijum multimedijalnog sadržaja, koji je dostupan svima, pod slobodnom licencom. Pored individualnih doprinosa, obim Ostave se uvećava i kroz Vikimedijine projekte, poput Viki voli Zemlju i foto-safarija.
Komentari uredi
Vikimedijina ostava se obogaćuje ne samo kroz foto projekte već i kroz GLAM i saradnju sa pojedincima. -- Jelena (razgovor) 23:16, 5. februar 2015. (CET)
- Da, postoji veliki broj načina na koji se Ostava može obogatiti. Mislim da bi trebalo da se fokusiramo, makar što se tiče GLAM-a, na oslobađanje sadržaja. Mnoge ustanove imaju sadržaje koji nisu slobodni, a mogli bi da postanu. Tu je veliki potencijal, ali on zahteva vreme (zato imamo dvoje zaposlenih koji bi mogli time da se bave). Dosad nismo imali previše uspeha u tome (mada nismo na nuli). Što se tiče volonterskog pribavljanja novih materijala, foto safariji i foto takmičenja su se ispostavila kao relativno dobar način za prikupljanje sadržaja i nastavio bih sa takvim akcijama, kada to ima smisla. --F± 21:21, 24. februar 2015. (CET)
Na ovome nismo previše organizovano do sada radili, a postoje mogućnosti za to i kroz edukativne i kroz GLAM aktivnosti, mikrograntove. Izvesni pomaci od nule su već ostvareni ali se čini da na ovom polju možemo još mnogo toga da uradimo. --Đorđe Stakić (r) 20:33, 27. februar 2015. (CET)
Ocena uredi
Rodni jaz uredi
Velika većina korisnika Vikipedije su muškarci. Potrebno je identifikovati razloge i eventualne prepreke zbog kojih žene ređe uređuju Vikipediju, i uticati na porast broja urednica. Ovo se može postići radionicama i drugim manifestacijama, uspostavljanjem saradnje sa institucijama i zajednicama u kojima se okuplja broj žena, kao i inoviranjem samog načina rada na Vikipediji. O konkretnim aktivnostima možete se informisati na stranici FemViki projekta.
Takođe, potrebno je raditi i na većem uključivanju drugih grupa koje nisu dovoljno zastupljene među korisnicima Vikipedije. Jedan primer je starija populacija (ovde je tehnička barijera verovatno glavni problem).
Korisno bi bilo da se prvo ustanovi polna struktura urednika na sr Vikipediji, da ustanovimo gde smo po tome u odnosu na globalni prosek, da vidimo šta smo do sada uradili po ovom pitanju i šta se može dalje uraditi. Povećanje broja korisnika oba pola sprovodi se kroz više projekata, a postoji i projekat koji se bavi ženskim temama --Đorđe Stakić (r) 20:33, 27. februar 2015. (CET).
Ocena uredi
Oslobađanje sadržaja uredi
Ljudi u Srbiji poseduju dosta sadržaja (fotografije, knjige, dokumenti), koje bi načelno bili spremni da daju pod slobodnu licencu. Potrebno je ljude sa najzanimljivijim materijalom identifikovati, kontaktirati, objasniti im zašto bi bilo lepo da materijal objave pod slobodnom licencom, i na kraju taj materijal obraditi (digitalizovati, srediti, aploudovati...). Primer ovakve aktivnosti je saradnja sa suprugom Borislava Pekića, koja je donirala na Ostavu interesantne fotografije iz života svog pokojnog supruga
Komentari uredi
Gore, u sekciji #Razvoj Vikimedijine ostave, pisao sam već o oslobađanju sadržaja. Dakle, "razvoj Vikimedijine ostave", Oslobađanje sadržaja i #GLAM saradnja se donekle preklapaju međusobno i možda ih ima smisla u strategiji tretirati u istom "košu".
- Slažem se da budu spojene neke srodne stavke, kao što je ova sa razvojem ostave, i GLAM-om. --Đorđe Stakić (r) 20:33, 27. februar 2015. (CET)
Ocena uredi
GLAM saradnja uredi
Skraćenica GLAM se odnosi na „galerije, biblioteke, arhive i muzeje“ (engl. Galleries, Libraries, Archives and Museums). Ove institucije poseduju materijal koji bismo voleli da vidimo pod slobodnim licencama. (fotografije na Ostavi a dokumente na Vikiizvorniku). Na ovaj način se pospešuje kvalitet ilustracija i referenci na Vikipediji a celokupna javnost ima pristup materijalima koji su ranije bili dostupni samo onima koji fizički posete instituciju. Više o GLAM projektu možete videti na ovom linku ili GLAM sajtu.
Komentari uredi
Kada je u pitanju ovaj projekat, verujem da jedan od tri najznačajnija strateška cilja VMRS u narednom periodu treba da bude saradnja sa GLAM institucijama. U ovo, najpre, spada edukacija zaposlenih u institucijama i približavanje termina „slobodno znanje“. Osim povećanja broja institucija sa kojima se sarađuje, potrebno je raditi i na povećanju obima digitalizovane građe i postavljanje sadržaja na razne projekte (prvenstveno ostavu i vikiizvornik). -- Jelena (razgovor) 23:09, 5. februar 2015. (CET)
Oslobađanje sadržaja i GLAM saradnja su dosta srodne celine. Iako GLAM saradnja ne mora obavezno da podrazumeva oslobađanje sadržaja od strane institucija, to ipak najčešće jeste jedan od ciljeva saradnji. Razlika između te dve celine je u tome ko oslobađa sadržaj (pojedinac ili institucija) i premda ima razlika u postupku saradnje (institucije imaju svoje protokole, dok se sa pojedincima češće razgovara neformalno), ciljevi i ishodi su slični.
Ocena uredi
Edukacija javnosti i promovisanje uredi
Većina ljudi bi se složila sa idejama slobodnog znanja kad bi za njih znala. Većina ljudi u Srbiji je čula za Vikipediju i tu se njihova upoznatost sa slobodnim znanjem završava. Oni ne znaju šta je Krijejtiv komons, zašto je bitno da fotografije budu pod slobodnim licencama, kako da se pravilno koriste slobodno licencirani materijali i tome slično. Deo aktivnosti VMRS se odnosi i na saradnju sa medijima. Ideja je da putem medija (radio, televizija, novine, portali) što više ljudi upoznamo sa onim čime se bavimo, kako bi podigli svest o značaju slobodnog znanja, i kako bi privukli nove korisnike Vikipedije i drugih projekata, kao i volontere za rad na projektima VMRS. Takođe, želja nam je da edukujemo i same novinare kako bi što kvalitetnije pisali o slobodnom znanju.
U prethodnom periodu je naša saradnja sa medijima bila uglavnom dobra, ali ne previše intenzivna, i prilično pasivna. Verovatno nas nije bilo dovoljno u medijima, a saradnju su češće započinjali novinari (kad se dogodi nešta šta im je interesantno) nego mi (mada jesmo povremeno izdavali saopštenja za medije, i organizovali konferencije za štampu).
Pored klasičnih pristupa edukaciji javnosti i promociji, mogu se razmotriti i neortodoksni pristupi. Primera radi, pre nekoliko godina smo imali priliku da Vikipediju promovišemo na bilbordima. Ideja i inicijativa nisu bile naše (firma koja drži bilborde je jednostavno imala prazne bilborde i htela je da ih popuni nečim), ali nas ništa nije koštalo pa smo učestvovali u aktivnostima.
Komentari uredi
Ovo je polje na kome svakako možemo dosta da uradimo. Povoljna okolnost je što je prilično jednostavno razviti metrike za ocenu uspeha. Na primer, ukoliko danas 0,5% populacije zna šta su CC licence, a za 3 godine taj broj poraste na 3-5% ili čak 10%, svakako ćemo znati da smo „napravili razliku“. -- Обрадовић Горан (разговор) 01:41, 5. februar 2015. (CET)
- Slažem se. Možda ova aktivnost može da se spoji sa aktivnošću oslobađanja sadržaja. -- Jelena (razgovor) 23:14, 5. februar 2015. (CET)
- Ja bih ipak držao ovo u posebnoj celini, jer je ovo faktički PR, odnosno odnosi sa javnošću, što je drugačije od "intimnijih" odnosa prilikom oslobađanja sadržaja. --F± 21:33, 24. februar 2015. (CET)
Dosad smo bili više reaktivni nego proaktivni, kad su mediji u pitanju, a to bi trebalo malo izmeniti. Pojačati prisustvo na društvenim mrežama i pogotovo u javnim medijima, kako bi se proširila svest o Vikipediji i drugim Vikimedijinim projektima. --F± 21:33, 24. februar 2015. (CET)
Ocena uredi
Međunarodna saradnja uredi
Cilj međunarodne saradnje je razmena ideja i iskustava u okviru projekata, zajedničko odlučivanje o globalnim pitanjima, kao i rad na zajedničkim projektima. Pored učešća na međunarodnim konferencijama koje se od VMRS očekuje, tu je i učešće u globalnim događajima kao što je VLM, pomoć manjim zajednicama u razvoju i podizanju kapaciteta, kao i regionalna saradnja. Poslednje dve stavke su povezane, i trenutno se manifestuju kroz saradnju ogranaka iz Centralne i Istočne Evrope.
Komentari uredi
Ovo jeste nešto u čemu smo dosta dugo, jer smo organizovali tokom godina više regionalno-međunarodnih konferencija, između ostalog i prvu CEE konferenciju, ali ne vidim ovo kao bitnu stvar u našem razvoju, već više nešto periferno. Svakako bi trebalo da postoji, ali mislim da je bolje da se posvetimo svom dvorištu. :) --F± 21:35, 24. februar 2015. (CET)
Ocena uredi
Razvoj softvera uredi
U načelu, razvoj softvera (prvenstveno Medijaviki) je u nadležnosti Zadužbine. Međutim, tokom godina su veći ogranci imali razne dobre ideje koje se tiču korisnog softvera, kao i kapacitet da ove ideje sprovedu u delo. Primeri su Tulserver kojim je upravljalo nekoliko ogranaka, i Vikidata, jedan od najrevolucionarnijih projekata u viki-svetu, čiji razvoj vodi Vikimedija Nemačke. I Vikimedija Srbije bi mogla da radi na razvoju novog softvera, pogotovo ukoliko se radi o nečemu što bi služilo zajednicama širom sveta. Ideja koja se javljala je da bismo mogli da se bavimo unapređenjem rečničkog softvera. To je oblast gde ima dosta prostora za unapređenje, a ova aktivnost bi mogla da bude komplementarna sa nekim drugim aktivnostima (digitalizacija, saradnja sa kulturnim institucijama...)
Komentari uredi
Ukoliko se ukaže prilika, to jest ukoliko se pojavi kvalitetna ideja i budu postojali kapaciteti (finansijski i ljudski), smatram da razvojem softvera svakako treba da se bavimo. Međutim, ako ne postoje artikulisane ideje šta želimo da postignemo, verovatno nema smisla da se ova aktivnost nalazi visoko u spisku strateških prioriteta. -- Обрадовић Горан (разговор) 01:38, 5. februar 2015. (CET)
- Slažem se. Nažalost, osim ideje, trenutno nam nedostaju, pre svega, ljudski kapaciteti. Ideja generalno ima, od razvoja rečnika do ideje „Pročitane Vikipedije“. -- Jelena (razgovor) 23:20, 5. februar 2015. (CET)
Slažem se da nemamo baš kapaciteta da se ovim bavimo i da ne treba srljati po svaku cenu. Zato ne mislim da je ovo veoma bitno. Bilo bi lepo kad bi moglo, ali nikom ništa ako ne može. --F± 21:36, 24. februar 2015. (CET)
- Ako idemo na fokusiranje plašim se da smo se već rasplinuli oko mnogih aktivnosti pa ovo ne bi bio prioritet. Ipak, uz sve to mislim da bi i u tom širenju aktivnosti imalo mesta za bar neke elemente i početke bavljenja ovim. --Đorđe Stakić (r) 20:33, 27. februar 2015. (CET)