Viktor Brak

Viktor Herman Brak (nem. Viktor Hermann Brack; 9. novembar 1904 — 2. jun 1948) je bio nacistički ratni zločinac, organizator programa eutanazije, Akcija T4, u okviru koga su nacisti sistematski ubijali Nemce i Austrijance sa invaliditetom ili zaostale u razvoju. Nakon toga, Brak je bio jedan od odgovornih za ubijanje Jevreja u gasnim komorama u logorima smrti. Dogovarao se sa Odilom Globočnikom oko praktičnih detalja sprovođenja Konačnog rešenja. Brak je osuđen na smrt 1947. godine i smrtna kazna je izvršena 1948. godine.

Viktor Brak
Fotografija Braka tokom Suđenja u Nirnbergu
Lični podaci
Puno ime	Viktor Brak
Kriminalni podaci
Optužbe	zločini protiv čovečnosti
Kazna	smrtna kazna
Status	neaktivan, preminuo

Istorija

Brak je rođen u porodici koja je pripadala srednjoj klasi u Harenu (danas deo Ahena) u provinciji Rajna. Pohađao je lokalne škole.

1929, sa 25 godina, Brak je postao član NSDAP i SS. Do 1936, je postao načelnik Odeljenja 2 (Amt II) u Hitlerovoj kancelariji u Berlinu. Ova kancelarija se bavila pitanjima ministarstava Rajha, oružanih snaga, nacističke partije, zahteva za pomilovanje i žalbi upućenih Hitleru iz svih delova Nemačke. 9. novembra 1940, Brak je unapređen u čin SS-oberfirer.

U decembru 1939, Brak je zadužio Augusta Bekera da organizuje operaciju ubijanja gasom mentalnih bolesnika i drugih ljudi za koje su nacisti smatrali da žive „životom nedostojnim življenja“. Ova operacija je kasnije postala poznata kao Akcija T4. Program je bio zasnovan na idejama eugenike i unapređenja rase, u smislu nedozvoljavanja mentalnim bolesnicima da ostavljaju potomstvo. Prvobitno, doktori u ovom programu su sterilisali takve ljude. Kasnije su ubili gotovo 15.000 nemačkih državljana u bolnici Hamadar.

Nakon rata, tokom Doktorskog suđenja 1947. u Nirnbergu, Brak je svedočio da mu je nakon 1941, kad je istrebljivanje Jevreja bilo u punom jeku, Hajnrih Himler naredio da kontaktira lekare iz programa eutanazije kako bi našli način da sterilišu mlade, snažne Jevreje pogodne za korišćenje kao radna snaga u nemačkom ratnom naporu. Cilj je bio da se razvije metod kojim bi žrtva bila sterilisana a da toga uopšte ne bude svesna.

U martu 1941, Brak je ispunio ovaj zadatak i pripremio izveštaj za Himlera. Opisao je metod masovne sterilizacije korišćenjem iks-zraka bez znanja žrtava sve dok efekti ne bi postali očigledni.

23. juna 1942, Brak je napisao sledeće pisemo Himleru:

Dragi Rajhsfireru, među desetinama miliona Jevreja u Evropi, postoji, cenim, najmanje dva do tri miliona muškaraca i žena koji su dovoljno snažni da rade. Uzevši u obzir vanredne teškoće problema radne snage sa kojim se suočavamo, stanovišta sam da bi ova dva do tri miliona trebalo da budu posebno selektovani i očuvani. Ovo se, međutim, jedino može uraditi ako bi u isto vreme oni bili učinjeni nesposobnim za razmnožavanje. Pre oko godinu danam sam Vam poslao izveštaj u kome sam naveo da su moji agenti izvršili eksperimente potrebne za ovu svrhu. Želeo bih da još jednom istaknem te činjenice. Sterilizacija, koja se obično obavlja na osobama sa naslednim oboljenjima, ovde ne dolazi u obzir, jer oduzima suviše vremena i suviše je skupa. Kastracija putem iks-zraka međutim je ne samo relativno jeftina, nego takođe može biti sprovedena nad hiljadama ljudi u najkraćem periodu. Mislim da je u ovom trenutku već nebitno da li će ti ljudi postati svesni da su bili kastrirani nakon nekoliko nedelja ili meseci, kada počnu da osećaju efekte. Ako Vi, Rajhsfireru, odlučite da odaberete ovaj put u interesu očuvanja radne snage, onda će se Rajhslajter Bouler pripremiti da Vam stavi na raspolaganje sve lekare i drugo neophodno osoblje za ovaj posao. Takođe, on je tražio da vas obavestim da bi onda ja morao da naručim uređaje toliko urgentno potrebne sa najvećom hitnošću.

Hajl Hitler! Vaš

VIKTOR BRAK.

Nakon ovog pisma, Himler je naredio da se procedura ispita na zatvorenicima u Aušvicu. Kako je Brak premešten u SS diviziju, njegov zamenik Blankenburg je sproveo ovaj zadatak i „odmah sproveo neophodne mere i stupio u kontakt sa šefovima glavnih kancelarija koncentracionih logora“

Viktor Brak svedoči u svoju odbranu na Doktorskom suđenju u Nirnbergu 1947.

Suđenje u Nirnbergu

Aušvic II-Birkenau

Jevrejsko-francuski lekar, logoraš u Aušvicu od septembra 1943. do januara 1945. godine, je na Doktorskom suđenju u Nirnbergu svedočio da su sterilizaciju jevrejskih logoraša u logoru Birkenau sprovodili SS lekari. On je nakon operacija lečio gotovo 100 muškaraca Poljaka koji su sterilisani u Birkenauu. Po svedočenju, ljude iz ove grupe su kasnije kastrirali logorski lekari.

U kasnijim dokazima, postoji svedočenje da su i žrtve iz drugih nepoželjnih grupa sterilisane izlaganjem vrlo velikim dozama iks-zraka tokom nekoliko minuta. Kasnije su kastrirani.

Na Doktorskom suđenju u Nirnbergu, Brak je osuđen za ubistva u okviru programa eutanazije. Program je kasnije primenjen kao poznata „Akcija 14f13“; istrebljenje logoraša u koncentracionim logorima koji nisu sposobni za rad. Brak je ubijen vešanjem u zatvoru Landsberg u Landsbergu na Lehu 2. juna, 1948. godine.