Viktor Fontan
Viktor Fontan (franc. Victor Fontan; 18. jun 1892. — 2. januar 1982) je bivši Francuski profesionalni biciklista u periodu od 1923. do 1930 godine. Najveći uspesi su mu osvajanje trka u Španiji, Vuelta Katalonije (šp. Volta Ciclista a Catalunya) i Tura Baskijske zemlje (šp. Vuelta Ciclista al País Vasco). Na Tur de Fransu 1929. bio je jedan od trojice vozača koji su nosili žutu majicu na istoj etapi, jer su imali isto vreme. Tako nešto se nije desilo više nikad u istoriji Tura.
| Viktor Fontan | |
|---|---|
 Fontan na Tur de Fransu 1929. godine. | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Viktor Fontan |
| Datum rođenja | 18. jun 1892.. |
| Mesto rođenja | Sen Vinsent de Po, Francuska |
| Datum smrti | 2. januar 1982. (89 god.) |
| Mesto smrti | Saint-Vincent, Francuska |
| Državljanstvo | Francuska |
| Timske informacije | |
Trenutni tim | Završio karijeru |
| Disciplina | drumski |
| Tip vozača | Brdaš |
| Profesionalna karijera | |
| 1923 — 1925 1926 1927 — 1928 1928 1929 — 1930 | Individualno Areli - Hutchinson Elvish - Fontan - Wolber Wolsit - Pirelli Elvish - Wolber |
| Uspesi | |
| Druge trke | |
| Vuelta Katalonija 1926 i 1927. godine Tur Baskijske zemlje 1927. godine | |
| Ažurirano: 30. april 2016. | |
Detinjstvo i amaterska karijera uredi
Fontan je rođen u Pouu, ali se kao mlad preselio u Naj. Njegov otac je bio proizvođač klompi. Oženio se sa lokalnom devojkom, Dženom Larkej, sa kojom je imao dvoje dece. Sina, koji je bio hirurg kad je odrastao i kćerku, koja je bila učiteljica.
Amatersku karijeru je počeo 1910. godine, a 1913. je postao profesionalac. Njegova karijera je brzo prekinuta, zbog početka Prvog svetskog rata. Fontan je u ratu dvaput pogođen u nogu.
Profesionalna karijera uredi
Nakon demobilizacije 1920. vratio se biciklizmu i bio je najbolji vozač na jugozapadu. Nerado je vozio daleko od kuće, pa nije bio privlačan nacionalnim sponzorima. Prvu pobedu ostvario je 1923. na trci u Korezeu. Naredne dve godine nije ostvario nijednu pobedu, a 1924. je vozio Tur de Frans po prvi put, ali nije uspio da ga završi, povukao se tokom osme etape. Pretpostavljalo se da je previše star za tako intenzivnu trku, a i nije bio poznat van jugozapada. Na narednu pobedu čekao je do 1926. kada je slavio na trci u Bordou, a zatim je osvojio Vuelta Kataloniju, uz tri etapne pobede. To mu je bio najveći uspeh u karijeri. Taj uspeh je ponovio i naredne, 1927. godine, a uz Vuelta Kataloniju, osvojio je i Tur Baskijske zemlje.
1928. vozio je po prvi put Điro d'Italiju i osvojio je četvrto mesto. Na Tur de Fransu, vozio je za lokalnog sponzora. Njegov tim je bio jako slab i Fontan je gubio dosta vremena vodeći računa o drugima. Nije mogao da ih ostavi jer sedam etapa su bili timski hronometri. Tek kad se otišlo u planine, Fontan je mogao da vozi kako hoće, pobedio je na sedmoj etapi, u Bordou, ali već je bio sat vremena iza lidera. Pobedio je i na devetoj etapi, sa sedam minuta. Na kraju, završio je Tur na sedmom mestu, pet sati iza Nikolasa Franca, koji je bio lider od početka do kraja. Fontan je osvojio tada nezvaničnu brdsku klasifikaciju.
1929. nije ostvario nijednu pobedu. Tur de Frans je te godine imao 22 etape, uključujući i najdužu ikada, 366 kilometara. Fontan je vozio kao individualac, što mu je donelo žutu majicu u Bordou. Problem za organizatore je bio taj što su i Nikolas Franc i Andre Ledik stigli zajedno sa Fontanom i sva trojica su imala isto vreme. I prvi i jedini put na Tur de Fransu, žutu majicu su nosila tri vozača istog dana. To je trajalo samo jedan dan, jer je već na narednoj etapi, Gaston Rebri uzeo majicu. Njih trojica su, nakon te etape, zauzimali drugo mesto, sa i dalje istim vremenom. Fontan je vratio žutu majicu dan kasnije, ali je opet imao samo jedan dan, jer je narednog dana pao i polomio je prednju viljušku. Imao je pravo da vozi drugi bicikl, ali je prethodno morao da pokaže sudijama polomljeni. Sudije su već bile prošle ispred, a Fontan nije imao drugi bicikl. Stigao je do obližnjeg sela i išao je od kuće do kuće tražeći da mu pozajme bicikl. Kada mu ga je seljanin pozajmio, Fontan se uputio kroz Pirineje sa svojim biciklom na leđima. To je bilo previše za njega i odustao je u šest ujutru. Te godine, Tur je prvi put komentarisan uživo, preko radija, i komentatori su naznačili da bi trebalo promeniti pravila, jer vozač ne treba da izgubi Tur zbog problema sa biciklom. Naredne godine, organizator Tura, Henri Degranž, je modifikovao pravila i dozvolio je da timski vozači menjaju bicikla, a takođe je uveo nacionalne timove, umesto komercijalnih.
Kraj karijere i smrt uredi
Fontan je karijeru završio 1930. godine. Zadnju pobedu ostvario je na trci u Korezeu. Vozio je i Tur de Frans, za francuski nacionalni tim, ali bio je previše star da bi ostvario veće uspehe i povukao se tokom devete etape. Nakon Tura, završio je karijeru i počeo je da se bavi transportom. Umro je 1982. godine. Sahranjen je zajedno sa svojim sinom na groblju preko reke Gave.
