Википедија

Vildšpice

Vildšpice (nem. Wildspitze; German pronunciation: [ˈvɪltˌʃpɪt͡sə] ( slušaj)) je najviša planina Ectalskih Alpa (nem. Ötztaler Alpen) i Severnog Tirola, kao i druga najviša planina u Austriji posle Grosgloknera. Po relativnoj visini (2261 m) je četvrti vrh Alpa i petnaesti vrh Evrope.

Vildšpice
Pogled na Vildšpice sa severoistoka
Geografske karakteristike
Najviša tačkaVildšpice
Ndm. visina3774 m
Koordinate46° 53′ 07″ S; 10° 52′ 02″ I / 46.885278° S; 10.867222° I / 46.885278; 10.867222
46° 53′ 07″ S; 10° 52′ 02″ I / 46.885278° S; 10.867222° I / 46.885278; 10.867222
Geografija
Vildšpice na karti Austrije
Vildšpice
Vildšpice
Države Austrija
RepublikeTirol
RegijeSeverni Tirol
MasivEctal Alpe
GrupaAlpi
Vildšpice (treći s leva) viđen sa planine Hinterer Brunkogel, najviše tačke Pictal glečera. Odmah pored je Hinterer Brohkogel, ispod Vildšpica leži glečer Tašahferner. U donjem levom uglu nalazi se planinsko sedlo Mitelbergjoh, kroz koje se može popeti do Tašahfernera.

Položaj uredi

Vildšpice (u doslovnom prevodu "divlji vrh") se nalazi na grebenu zvanom Vajskam (nem. Weißkamm; u doslovnom prevodu „beli greben“) koji se spaja sa glavnim lancem Alpa kod Vajskugela (nem. Weißkugel; u doslovnom prevodu "bela kugla"). Njegov severni i zapadni bok čine sam kraj doline Pic (nem. Pitzbach), dok se južni i istočni bok uzdižu iznad gornjih krajeva Ectala. Planina ima dva vrha, sa stenovitim južnim vrhom (3768 m ili prema drugim izvorima 3770/3774 m [1] [2] nadmorske visine) i severnim vrhom prekrivenim firnom na oko 3760 m.[3] Planina je sa tri strane okružena glečerima, od kojih je Tašahferner (nem. Taschachferner) najveći sa površinom od 8 km2.

Pogled sa vrha ograničen je samo zakrivljenošću Zemlje. Na istoku se može videti do Grosgloknera, a na zapadu do Finsterarhorna (nem. Finsteraarhorn).

Najbliža viša planina je Ortler (nem. Ortler) u Južnom Tirolu koja je udaljena 48 ipo kilometara.

Usponi na vrh Vildšpicea uredi

Prvi zabeleženi pokušaj uspona na Vildšpice izvršili su 1847. Herman i Adolf Šlagintvajt (nem. Hermann & Adolf Schlagintweit), koji su se verovatno popeli na kotu od 3.552 m na severoistočnom grebenu.[4] Prvi uspešan uspon na sam vrh bio je 1848. godine od strane Leandera Kloca (nem. Leander Klotz) i još jednog, neimenovanog lokalnog farmera. U avgustu 1857. braća Nikodem, Leander i Hans Kloc (nem. Nikodem, Leander & Hans Klotz) su se do vrha popeli sa Jozefom Antonom Špehtom (nem. Joseph Anton Specht), trgovcem iz Beča. To je bio drugi zabeleženi uspon na vrh Vildšpicea.

Severni vrh je prvobitno bio nešto viši (3.776 m), i na njega se 29. avgusta 1861. popeo Leander Kloc. Međutim, do kraja 20. veka, topljenje snega je spustilo severni vrh na oko 3.765 m.[5] [6]

Rute uspona uredi

Najčešći put do vrha je od kolibe Breslauer (nem. Breslauer Hütte), kojoj se prilazi iz sela Vent (1900 mnv). Većina penjača spava u kolibi ili u šatoru i nastavlja do vrha sledećeg dana (oko 4 sata penjanja od kolibe Breslauer).

Alternativni pravac ide od Braunšvajger kolibe (nem. Braunschweiger Hütte) u oblasti glečera Pictaler (nem. Pitztaler Gletscherbahn). Od kolibe ruta prelazi preko glečera do Mitelbergjoh-a (nem. Mittelbergjoch), a zatim prelazi područje ispunjeno pukotinama glečera Tašahferner se do vrha Vildšpicea. Prosečno vreme penjanja ovom rutom je 6,5 sati.

Klima uredi

Vildšpice ima klimu tundre po Kopenovoj klasifikaciji klime.

Najveća prosečna temperatura zabeležena je u junu mesecu (17.8o C), a najniža u februaru (-29.0o C).[7]

Galerija uredi

  •  
    Južna padina
  •  
    Južni vrh
  •  
    Zapadna padina
  •  
    Severni vrh
  •  
    Karta iz 1874. godine.

Reference uredi

  1. ^ The Austrian Alpine Club's Alpine Club map of the Ötztal Alps
  2. ^ Walter Klier, Ötztaler Alpen: ein Führer für Täler, Hütten und Berge, Rother, Munich, 14th print, 2006.
  3. ^ Bergsteiger, January 2001, page 25.

    Richard Goedeke: 3000er in den Nordalpen., Bruckmann Verlag, Munich, 2004, ISBN 978-3-7654-4746-4, page 93.
  4. ^ Walter Klier, Ötztaler Alpen: ein Führer für Täler, Hütten und Berge, Rother, Munich, 14th print, 2006.
  5. ^ Anthon von Ruthner, Ersteigung der hohen Wildspitze im Oetzthale, Mittheilungen der Kaiserlichen=Königlichen Geographischen Gesellschaft, pp. 216–243.
  6. ^ Bergsteiger, January 2001, page 25. Richard Goedeke: 3000er in den Nordalpen., Bruckmann Verlag, Munich, 2004, ISBN 978-3-7654-4746-4, page 93.
  7. ^ https://www.zamg.ac.at/cms/de/dokumente/klima/dok_klimauebersichten/copy_of_klimanormalperiode_19912020.xlsx
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вилдшпице&oldid=27537866”