Vilijam O. Daglas
Vilijam Orvil Daglas (engl. William Orville Douglas, Opština Mejn, Minesota, SAD, 16. novembar 1898 — Vašington, 19. januar 1980) je bio američki pravnik i političar koji je služio kao pridruženi sudija Vrhovnog suda Sjedinjenih Američkih Država. Imenovao ga je predsednik Frenklin D. Ruzvelt 1939, nakon povlačenja Luisa Brandisa, a njegovo imenovanje je potvrđeno u Senatu glasovima 62 senatora, dok ih je 4 glasalo protiv.
| Vilijam O. Daglas | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Vilijam O. Daglas | |||||||||||||
| Lični podaci | |||||||||||||
| Datum rođenja | 16. novembar 1898. | ||||||||||||
| Mesto rođenja | Opština Mejn,  Minesota (SAD) | ||||||||||||
| Datum smrti | 19. januar 1980. (81 god.) | ||||||||||||
| Mesto smrti | Vašington, (SAD) | ||||||||||||
| Univerzitet | Univerzitet Vitman Pravna škola Kolumbija | ||||||||||||
| Profesija | političar, sudija | ||||||||||||
| Politička karijera | |||||||||||||
| Politička stranka | Demokratska stranka | ||||||||||||
| |||||||||||||
Daglasov mandat od 36 godina i 209 dana je najduži u istoriji Vrhovnog suda. Daglas takođe drži rekord po broju napisanih mišljenja i nesaglasnih mišljenja, po broju održanih govora, a napisao je i više knjiga nego bilo koji drugi sudija u istoriji Suda.
Daglasov stil je bio neobičan u tome što on nije pokušavao da traži opravdanja za svoje sudijske stavove u tekstovima, istoriji, ili presedanima.[1] Umesto toga, Daglas je bio poznat po pisanju kratkih, jezgrovitih mišljenja koja su se oslanjala na filozofske spoznaje i zapažanja iz aktuelne politike i književnosti.
Daglas je verovao da uloga Suda „nije neutralna“. „Ustav nije neutralan, napisan je da skine vlast sa leđa naroda...“[2]
Daglas je tokom mandata u Sudu postao poznat kao veliki zagovornik prava iz prvog amandmana. Sa sudijom Hugom Blekom, Daglas se zalagao za doslovno tumačenje odredbe iz prvog amandmana da „Kongres ne može donositi nikakav zakon koji ograničava slobodu govora ili štampe“. Napisao je presudu u predmetu Terminelo protiv Grada Čikaga iz 1949, u kojoj je ukinuta osuđujuća presuda jednom katoličkom svešteniku koji je navodno izazvao „povredu mira“ davanjem antisemitskih komentara tokom javnog govora. Daglas je, zajedno sa Blekom, glasao protiv presude Suda u predmetu Denis protiv Sjedinjenih Američkih Država, u kojoj je Sud potvrdio osuđujuću presudu vođi američke Komunističke partije.
Daglas je vremenom postao vodeći zagovornik individualnih prava. Često je u svojim mišljenjima izražavao zabrinutost zbog prisilnog konformizma sa „establišmentom“. Na primer, Daglas je napisao većinsko mišljenje u predmetu Grisvold protiv Konektikata, u kojem je pronašao „pravo na privatnost“ u prvih osam amandmana Povelje o pravima.[3] Ovo je bilo previše čak i za njegovog starog saveznika Huga Bleka, koji je glasao protiv te presude.
Povukao se iz Suda 12. novembra 1975, a Džerald Ford je na njegovo mesto imenovao Džona Pola Stivensa. Umro je 19. januara 1980, a sahranjen je na Nacionalnom groblju Arlington.[4][5]
Reference uredi
- ^ Woodward, Robert and Armstrong, Scott (1979). The Brethren: Inside the Supreme Court. ISBN 978-0-380-52183-8.-. ISBN 978-0-380-52183-8. ISBN 978-0-671-24110-0 . ISBN 978-0-671-24110-0. ISBN 978-0-7432-7402-9-. ISBN 978-0-7432-7402-9.
- ^ Douglas 1980, str. 8.
- ^ Tomlins, Christopher L. (2005). The United States Supreme Court. Houghton Mifflin. str. 475—476. ISBN 9780618329694. Pristupljeno 21. oktobar 2008.
- ^ Christensen, George A. (1983) Here Lies the Supreme Court: Gravesites of the Justices, Yearbook Supreme Court Historical Society. Internet Archive
- ^ Christensen, George A., Here Lies the Supreme Court: Revisited, Journal of Supreme Court History, Volume 33 Issue 1, Pages 17 – 41, University of Alabama
Литература uredi
- Douglas, William O. (1980). The Court Years. Random House. стр. 8.
- Tomlins, Christopher L. (2005). The United States Supreme Court. Houghton Mifflin. ISBN 9780618329694.
- Abraham, Henry J. (1992). Justices and Presidents: A Political History of Appointments to the Supreme Court. 3d. ed. (New York: Oxford University Press). ISBN 978-0-19-506557-2.
- Cushman, Clare (2001). The Supreme Court Justices: Illustrated Biographies,1789–1995. (2nd ed.) (Supreme Court Historical Society), (Congressional Quarterly Books). ISBN 978-1-56802-126-3.-. ISBN 978-1-56802-126-3.
- Frank, John P. (1995). Friedman, Leon; Israel, Fred L., ur. The Justices of the United States Supreme Court: Their Lives and Major Opinions. Chelsea House Publishers. ISBN 978-0-7910-1377-9.
- Hall, Kermit L., ur. (1992). The Oxford Companion to the Supreme Court of the United States. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-505835-2.
- Martin, Fenton S. & Goehlert, Robert U. (1990). The U.S. Supreme Court: A Bibliography. Congressional Quarterly Books. ISBN 978-0-87187-554-9.
- Murphy, Bruce Allen. Wild Bill: The Legend and Life of William O. Douglas, New York: Random House. 2003. ISBN 978-0-394-57628-2.
- Pritchett, C. Herman (1969). Civil Liberties and the Vinson Court. The University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-68443-7.
- Urofsky, Melvin I., Conflict Among the Brethren: Felix Frankfurter, William O. Douglas and the Clash of Personalities and Philosophies on the United States Supreme Court, Duke Law Journal (1988): 71–113.
- Urofsky, Melvin I. (1997). Division and Discord: The Supreme Court under Stone and Vinson, 1941–1953. University of South Carolina Press. ISBN 978-1-57003-120-5.
- Urofsky, Melvin I. (1994). The Supreme Court Justices: A Biographical Dictionary. (New York: Garland Publishing 1994). 590 pp. ISBN 978-0-8153-1176-8.
- Woodward, Robert & Armstrong, Scott (1981). The Brethren: Inside the Supreme Court. ISBN 978-0-380-52183-8.-. 1979. ISBN 978-0-380-52183-8.. ISBN 978-0-671-24110-0. ISBN 978-0-671-24110-0. ISBN 978-0-7432-7402-9.-. ISBN 978-0-7432-7402-9.
