Virusno zapaljenje rožnjače
Virusno zapaljenje rožnjače ili virusni keratitis je zapaljenje rožnjače izazvano virusom herpes simpleksa tip 1 (HSV tip 1), izuzetno retko virusom herpes simplek tip 2 (HSV tip 2) i virusom varičela-zoster (VZV). Virus HSV tip 1 široko je rasprostranjeni virus koji izaziva infekciju samo kod ljudi koji su i jedini izvor i uzrok daljeg širenja infekcije. Čovek dolazi vrlo rano (još u detinjstvu) u kontakt sa HSV tip 1 virusom, tako da 90% odrasle populacije u svom organizmu ima cirkulišuće antitela na ovaj virus.[1]
| Virusno zapaljenje rožnjače | |
|---|---|
 | |
| Očni herpes sa uveitisom i zapaljenjem rožnjače | |
| Klasifikacija i spoljašnji resursi |
Epidemiologija uredi
Zapaljenja rožnjače virusne etiologije najčešće je među svim zapaljenjima rožnjače infektivnog porekla uz stalni trend povećanja njihove incidence. On je takođe, glavni uzrok kornealnog slepila u razvijenom (savremenom) svetu.[2]
Stalno povećanje incidence virusnih keratitisa dovodi se u vezu sa širokom i neracionalnom primenom antibiotika i kortikosteroida u terapiji drugih oboljenja rožnjače.[3][4]
Herpes simpleksom izazvan keratitis uredi
Ovaj oblik bolesti koji je izaziva herpes simpleks virus (HSV tip 1), jedan od najčešćih uzroka slepila izazvanog promenama na rožnjače u razvijenim zemljama sveta. U osnovi patoloških promena je denritična infekcija rožnjače koja je ograničena na njen epitel.
Primarna infekcija nastaje kao posledica prvog kontakta organizma sa herpes simpleks virusom (HSV tip 1 ili HSV tip 2). Kod dece ona nije moguća do kraja šestog meseca postnatalnog života, jer je novorođenče pasivno zaštićeno antitelima dobijenim od majke. Posle tog uzrasta, deca se najčešće inficiraju kapljičnom infekcijom od odraslih osoba obolelih od aktivnog labijalnog (usnog) herpesa ili ređe, direktnim kontaktom deteta sa obolelom osobom.[5]
Oblici uredi
Latentna herpetična infekcija uredi
Ovaj oblik infekcije javlja se unutar prvih 48 časova od početka primarne herpetičke infekcije, kada HSV tip 1 napušta zahvaćeno područje i duž aksona ganglijskih ćelija putuje do gangliona nervnog sistema gde ostaje u toku čitavog života. Kada su u pitanju rekurentne herpetične infekcije rožnjače, trigeminalno ganglion ima najveći značaj kao izvor infekcije. U trigeminalna ganglionu virus ostaje u latentnom (uspavanom), stanju duže ili kraće vreme.
Da bi došlo do rekurentne herpetične infekcije, potrebno je da dođe do reaktivacije virusa. Reaktivacija virusa dešava se pod dejstvom različitih triger faktora kao što su: povišena telesna temperatura, psihički i fizički stres, prekomerno izlaganje ultraljubičaste-stim zracima, nagle temperaturne promene, menstruacija kod žena, primena imunosupresivnih lekova itd.
Aktivirani HSV tip 1 napušta trigeminalna ganglion i duž aksona ganglijskih ćelija putuje u suprotnom smeru do ciljnog tkiva. Kada su u pitanju rekurentne herpetične infekcije rožnjače, ciljno tkivo su celularni elementi rožnjače: epitelne ćelije, keratociti u stromi rožnjače i ćelije endotela rožnjače.
Rekurentne herpetične infekcije rožnjače uredi
Ovaj oblik infekcije rožnjače - na osnovu lokalizacije patoloških promena u rožnjači može se podeliti u dve grupe, kao: Površno herpetično zapaljenje rožnjače — čini sledeća grupa bolesti: herpetični vezikularni keratitis, dendritični herpetični keratitis, keratitis herpetika geografika i keratitis herpetika amoeboides. Sve navedene kliničke forme nastaju kao posledica prisustva i replikacije HSV tip 1 u ćelijama epitela rožnjače.
U toku prvih 24 časa herpetične vezikule epitela rožnjače lagano se uvećavaju i konfluiraju formirajući lako izdignuta formaciju u obliku grančice. U narednoj fazi bolesti dolazi do otvaranja [rupture] herpetičnih vezikula i formiranja površnog linearnog defekta epitela rožnjače koji se boji fluorescein i koji svojim oblikom pod-seća na grančicu. Krajevi dendritičnog defekta imaju karakterističan edematozna - zadebljani izgled koji potiče od epitelnih ćelija u kojima se još uvek odvija replikacija virusa. Ovako izgleda kompletno razvijena klinička slika najčešćeg površnog herpetičnog keratitisa označenog kao keratitis herpetica dendritic.
Stromalno herpetično zapaljenje rožnjače — čini sledeća grupa bolesti: intersticijalni herpetični keratitis, nekrotizrajući stromalni herpetični keratitis i diskoidni keratitis.
Ova oboljenje rožnjače izazvana su istovremenom replikacijom HSV tip 1 i pratećom imunskom reakcijom strome rožnjače pri čemu, njihov međusobni odnos i vrsta imunskog odgovora određuju klinički oblik keratitisa.
Klinička slika uredi
Posle inkubacionog perioda od 3-12 dana dolazi do kliničke manifestacije primarne herpetičke infekcije koja obično prolazi neopaženo ili protiče kao blaga infekcija gornjih disajnih puteva praćena groznicom i malaksalošću. Neretko, primarna herpetična infekcija može biti lokalizovana i na sluzokoži usne duplje u formi aftoznog stomatitisa.
Primarna herpetična infekcija može se takođe ispoljiti i na oku, najčešće na strukturama pomoćnog aparata oka. Znaci primarne okularne infekcije izazvane HSV tip 1 su:
- kožne vezikule lokalizovane na koži i ivicama kapaka,
- unilateralno akutno folikularno zapaljenje vežnjače sa mogućim formiranjem pseudomembrana u donjem forniks vežnjače i istostranom preaurikularnom limfadenopatijom
- promenama na rožnjači (ređe) u formi punktiformnih i dendritiformnih defekata epitela koji se boje fluoresceinom. Okularni primarna herpetična infekcija traje u prošeku 10-14 dana, a u slučaju postojanja promena na rožnjači može trajati i nešto duže.
Terapija uredi
Pošto očna forma primarne herpetične infekcije prolazi spontano, aktivno lečenje obično nije potrebno. Kada je infekcija ispoljena samo kožnim promenama ili akutnim zapaljenjem vežnjače, korisna je prevencije kornealnih manifestacija 3% aciklovira u obliku masti. Osnovni cilj terapije je:
- uklanjanje virusa ispiranjem oka ili abrazijom infiltriranih delova komadićem vate,
- inhibicija umnožavanja virusa lokalnom primenom virostatika (npr aciklovira u obliku masti).
Kasna dijagnoza i neadekvatna terapija, a naročito, neopravdana lokalna primena kortikosteroida u terapiji dendritičnog herpetičnog keratitisa, dovodi do centrifugalnog proširenja dendritičnog defekta tako da on poprima izgled geografske karte (keratitis herpetica geographica) ili do još većeg proširenja i deformacije početnog defekta, u obliku amebe (keratitis herpetica amoeboides). Kod geografskog i ameboidnog herpetičnog keratitisa, patološki proces probija bazalnu membranu epitela, zbog čega je dno defekta epitela, odnosno površna stroma ispod defekta diskretno infiltrovana zapaljenjskim ćelijama.[6]
Terapija relapsa takođe se leči primenom virostatika, ali i primenom antibiotika, koji imaju za cilj da spreče bakterijsku superinfekciju, u slučaju imunog odgovora, bez prisustva virusa. U terapiji se dodatno mogu primeniti i steroide. Ako je prisutan virus i dodato se primene steroide stanje se mođe pogoršati zbog neadekvatnog imunoog odgovora (npr, gde postoji prenaglašen imuni odgovor mogu da se koriste steroide, jer odlažu preosetljivost na HSV antigen u stromi.
Herpes zosterom izazvano zapaljenje rožnjače uredi
Patogen koji izaziva ovaj oblik keratitisa je varičela zoster virusi, koji je po strukturi sličan hrepes simpleks virusu (HSV). Bolest se najčešće javlja nekoliko godina nakon primarne infekcije nastale u ganglijama, reaktiviranje virusa koji putuju duž čulnih nerava do oka.
Posebno treba istaći da ovaj oblik zapaljenje rožnjače nastaje u toku očnog herpes zostera (lat. herpes zoster ophthalmicus), i ne predstavlja poseban entitet, već je sastavni deo skupa kliničkih manifestacija koje se javljaju na rožnjači u toku ove bolesti.
Bolest se može se ispoljiti u dva oblika, kao: površni (epitelijalni) i duboki (stromalni).
Površnski (epitelijalni) oblik VZV izazvanog zapaljenje rožnjače uredi
Ovaj oblik k javlja se nekoliko dana posle pojave eflorescenci u predelu čela i manifestile se pojavom na površini rožnjače finih punktiformnih i dendritiformnih oštećenja epitela koji se boje fluoresceinom. Leci se lokalnom primenom 3% masti aciklovira, 5 puta dnevno, i pod dejstvom primenjene terapije relativno brzo prolazi.
Duboki (stromalni) oblik VZV izazvanog zapaljenja rožnjače uredi
Ovaj oblik zapaljenja rožnjače može se ispoljiti kao:
- Numularni oblik
Ovaj oblik se javlja nakon 7-10 dana posle početka bolesti, sa kliničkim promenama u površnim slojevima strome rožnjače u vidu finih infiltrata numularnog izgleda okruženih uzanom zonom stromalnog edema. Epitel iznad ovih infiltrata je intaktan, tako da se rožnjača ne boji fluoresceinom. Infiltrati mogu da se spontano resorbuju bez posledica po providnost rožnjače. Bolest može da poprimi i hronični tok sa taloženjem u njima lipidnih supstanci, vaskularizacijom i fasetiranjem rožnjače. U tom slučaju narušena je providnost rožnjače i smanjen kvalitet vida.
- Disciformni oblik
On je najređa kornealna manifestacija oftalmičkog herpes zostera koja se javlja dve do tri nedelje posle početka bolesti. Obično je lokalizovan u centralnom delu rožnjače i po svojoj kliničkoj slici vrlo je sličan disciformnom keratitisu izazvanog herpes simpleks virusom tip 1.
Klinička slika uredi
Nakon tri dana od pojave groznice i neuralgije u čeonom predelu se javljaju kožne promene u vidu mehurića, sa tipičnim virusne blefarokonjuktivitioms, a potom i keratitisom sa mikrodendritičnimi ulceracija, ovim redosledom:
- Bolest počinje akutnom erupcijom grupisanih mehurića, najčešće unilateralno (jednostrano) u predelu prve grane trigeminalnog živca.
- Mehurići su u početku ispunjeni bistrim sadržajem, potom se brzo zamute;
- Najčešća lokalizacija promena je u oflamičkom dermatromu: predo oko očiju, nosa, čela i poglavine.
- Nekoliko dana pre pojave kožnih promena javljaju se senzacije u vidu: peckanja po koži i u očima, štipanja, fotofobije, žarenja do bolova različitog intenziteta
- Ponekad se može javiti samo segmentalna neuralgija sa promenama u očima bez kožnih promena (lat. Zoster sine herpete).
Takođe moguća je i pojava intersticijalnog i disciformnog keratitis u slučaju jačeg imunog odgovora.
Keratouveitis je ozbiljna bolest koja, pored rožnjače zahvata i iris i izazvan je ishemijskih vaskulitisom, i limfocitnom infiltracijom koja izaziva taloženje u zadnjoj sinehiji irisa, ponekad sa malim krvarenjem, koje se manifestuje kao hifaema.
Takođe, moguća je pojava sekundarnog glaukoma, koji nastaja kao posledica nastalih ožiljka u mrežnjači, avaskularne makule, zadnjih sinehija i neurotrofične keratopatije u obliku ponovljenih površinskih lezije epitela mrežnjače.
Terapija uredi
Tretman se sprovodi primenom aciklovira, antibiotika, steroida, beta-blokatora, ... u zavisnosti od tipa promena. Oba klinička oblika stromalnog keratitisa izazvanog varičela zoster virusom (VZV) pored lokalne primene 3% aciklovira u oblku masti, zahtevaju i lokalnu primenu kortikosteroida koji dobro prodiru u rožnjaču (npr 1% prednizolon). Pošto je epitel rožnjače intaktan i rožnjača se ne boji fluoresceinom, kortikosteroidi semogu primeniti bez opasnosti od posledica.[6]
Adenovirusima izazvano zapaljenje rožnjače uredi
Adenovirusno zapaljenje rožnjače je zarazna bolest uzrokovana adenovirusom tipa 8, 5, 9, 11, 19.
Klinička slika uredi
Bolest počinje otoka trepavicama, edemom vežnjače i velikim folikulom u palpebralnoj vežnjači. Kasnije se pridružuju znaci nummularnog zapaljenja rožnjače (loptasti infiltrati subepitelialno).
Terapija uredi
Lečenje počinje ispiranjem oka rastvorom povidonjodida na svaki sat, uz prinmmenu antivirusnih kapi za oči i oralni antivirusnih lekova. Iako ovi lekovi mogu biti efikasni, nisu u mogućnosti da potpuno uklona virus, što stvara potencijalne uslove da se virusno zapaljenje rožnjače može ponoviti.
Lečenje se može kombinovati i sa antibiotikom i kortizonom, u obliku kapi, masti, tableta ili ubrizgavanjem u oko. Prema potrebi koriste se i midrijatici.[6]
Ukoliko ožiljci nastali nakon zapaljenja uzrokuje trajno oštećenje rožnjače koje značajno narušava vid, ili ako bolest ne reaguje na lekove, može se primeniti transplantacija rožnjače
Izvori uredi
- ^ James, William D.; Berger, Timothy G. (2006). Andrew's Diseases of the Skin: clinical Dermatology. Saunders Elsevier. ISBN 978-0-7216-2921-6.
- ^ Kaiserman 2006. Kaiserman I, Kaiserman N, Elhayany A, Vinker S. Increased risk for herpetic eye disease in patients with allergic conjunctivitis. Current Eye Research. 2006;31:721–5.
- ^ Basic & clinical science course (2011–2012). External disease and cornea. American Academy of Ophthalmology. ISBN 978-1615251155. str. 105–117.
- ^ Liesegang 1989a. Liesegang TJ. Epidemiology of ocular herpes simplex. Natural history in Rochester, Minn, 1950 through 1982. Archives of Ophthalmology. 1989;107:1160–5.
- ^ Suresh, P. S.; Tullo, A. B. (1999). „Herpes simplex keratitis”. Indian Journal of Ophthalmology. 47 (3): 155—165. PMID 10858770.
- ^ a b v Wilhelmus, KR (2010). Wilhelmus, Kirk R., ur. „Antiviral treatment and other therapeutic interventions for herpes simplex virus epithelial keratitis”. Cochrane Database Syst Rev. 12 (12): CD002898. PMC 4739528
. PMID 21154352. doi:10.1002/14651858.CD002898.pub4.
Literatura uredi
- James, William D.; Berger, Timothy G. (2006). Andrew's Diseases of the Skin: clinical Dermatology. Saunders Elsevier. ISBN 978-0-7216-2921-6.
Spoljašnje veze uredi
| Klasifikacija |
|---|
- Suvremena dijagnostika - Herpes simplex virusa tip 1 i 2 (jezik: hrvatski)
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
