Vitiges
Vitiges je bio kralj Ostrogota od 536. do 540. godine.[1] Nasledio je tron kralja Italije usred Gotskog rata, kada je Velizar, na čelu vizantijskih trupa cara Justinijana I, brzo osvojio Siciliju i već prešao u južnu Italiju. Vitiges je bio muž Matasvente, jedinog preživelog deteta Amalasunte,[2] te se stoga na ovom braku zasnivao se njegov kraljevski legitimitet.[3] Kasiodor je povodom ovog venčanja sastavio jedan panegirik.
| Vitiges | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Mesto rođenja | Konstantinopolj, |
| Datum smrti | 542. |
| Mesto smrti | Konstantinopolj, |
| Porodica | |
| Supružnik | Matasventa |
| Prethodnik | Teodad |
Vitiges je ubio svog prethodnika Teodada.[4] Velizar je posle uspešnog rata zarobio i Vitigesa i Matasventu i odveo ih u Konstantinopolj.[5] Vitiges je umro 542. godine. Matasventa se preudala za jednog člana Justinijanove familije.[6]
Reference uredi
- ^ Gibbon 1880, str. 271
- ^ Julius von Pflugk-Harttung; John Henry Wright (1905). The great migrations. Lea brothers & company. str. 374.
- ^ Kovács, Tamás (2019). „Procopius's Sibyl — The Fall of Vitigis and the Ostrogoths” (PDF). Graeco-Latina Brunensia. 24 (2): 113—124. doi:10.5817/GLB2019-2-8
.
- ^ Rosser, John H. (2012). Historical Dictionary of Byzantium. Scarecrow Press. str. 458. ISBN 978-0-8108-7567-8.
- ^ John Stevens Cabot Abbott; Wilfred C. Lay (1900). Italy. P. F. Collier. str. 424.
- ^ Rix, Robert (13. 11. 2014). The Barbarian North in Medieval Imagination: Ethnicity, Legend, and Literature. Taylor & Francis. str. 51. ISBN 978-1-317-58968-6.
Literatura uredi
- Julius von Pflugk-Harttung; John Henry Wright (1905). The great migrations. Lea brothers & company. str. 374.
- Gibbon, Edward; Henry Hart Milman (1880). The History of the Decline and Fall of the Roman Empire. Harper & brothers. str. 271.