Витигес
Витигес је био краљ Острогота од 536. до 540. године.[1] Наследио је трон краља Италије усред Готског рата, када је Велизар, на челу византијских трупа цара Јустинијана I, брзо освојио Сицилију и већ прешао у јужну Италију. Витигес је био муж Матасвенте, јединог преживелог детета Амаласунте,[2] те се стога на овом браку заснивао се његов краљевски легитимитет.[3] Касиодор је поводом овог венчања саставио један панегирик.
| Витигес | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Место рођења | Константинопољ, |
| Датум смрти | 542. |
| Место смрти | Константинопољ, |
| Породица | |
| Супружник | Матасвента |
| Претходник | Теодад |
Витигес је убио свог претходника Теодада.[4] Велизар је после успешног рата заробио и Витигеса и Матасвенту и одвео их у Константинопољ.[5] Витигес је умро 542. године. Матасвента се преудала за једног члана Јустинијанове фамилије.[6]
Референце уреди
- ^ Gibbon 1880, стр. 271
- ^ Julius von Pflugk-Harttung; John Henry Wright (1905). The great migrations. Lea brothers & company. стр. 374.
- ^ Kovács, Tamás (2019). „Procopius's Sibyl — The Fall of Vitigis and the Ostrogoths” (PDF). Graeco-Latina Brunensia. 24 (2): 113—124. doi:10.5817/GLB2019-2-8
.
- ^ Rosser, John H. (2012). Historical Dictionary of Byzantium. Scarecrow Press. стр. 458. ISBN 978-0-8108-7567-8.
- ^ John Stevens Cabot Abbott; Wilfred C. Lay (1900). Italy. P. F. Collier. стр. 424.
- ^ Rix, Robert (13. 11. 2014). The Barbarian North in Medieval Imagination: Ethnicity, Legend, and Literature. Taylor & Francis. стр. 51. ISBN 978-1-317-58968-6.
Литература уреди
- Julius von Pflugk-Harttung; John Henry Wright (1905). The great migrations. Lea brothers & company. стр. 374.
- Gibbon, Edward; Henry Hart Milman (1880). The History of the Decline and Fall of the Roman Empire. Harper & brothers. стр. 271.