Википедија

Višehradski kodeks

Višehradski kodeks (češ. Vyšehradský kodex, lat. Codex Vyssegradensis), poznat i kao Krunidbeno jevanđelje kralja Vratislava, je romaničko iluminirano jevanđelje iz kasnog 11. veka, koje se smatra najvažnijim i najvrednijim rukopisom koji se čuva u Češkoj. Njegova izuzetno bogata ikonografija i vizuelne komponente svrstavaju ga među najdragocenije iluminirane rukopise druge polovine 11. veka u Evropi.[1] Verovatno je napravljen po nalogu čeških diplomata u čast godišnjice krunisanja češkog kralja Vratislava II 1085. godine.[a]

Višehradski kodeks
Prag, Nacionalna biblioteka Češke Republike
(XIV A 13)
Sv. Vaclav na Inicijalu
Takođe poznat i kaoKrunidbeno jevanđelje kralja Vratislava
TipJevanđelje
Datum nastankaoko 1070-1086
Mesto nastankaBavarija (?)
PatronVratislav II, vojvoda Češke (?)
MaterijalPergament
Veličina108 listova
Format41,5 x 32 cm
Ranije posedovanjeVišehrad

Istorija uredi

Prema novijim istraživanjima Višehradski kodeks napisan je i živopisan, pod uticajem bavarske manastirske škole. Veruje se da je izrađen u skriptorijumu manastira Sveti Emeram u Regenzburgu.[2]

 
Replika Višehradskog kodeksa iz 2012. godine

Predpostavlja se da je Kodeks predat Vratislavu II prilikom krunisanja u Praškom zamku (Praški hrad) 15. juna 1085. godine. Kralj ga je, po svemu sudeći, čuvao u svojoj rezidenciji u tvrđavi Višehradu, po kojoj je Kodeks i dobio ime. Veruje se da je 1228. godine, prilikom još jednog kraljevskog krunisanja u Pragu, preneto u Mitropolitsku biblioteku Svetog Vida.[b] Oko 1619. odnet je u mesto Dlouha Ves kako bi se spasio od kalvinista. Od druge polovine 18. veka Kodeks se čuva u Klementinumu, sa izuzetkom perioda tokom Drugog svetskog rata, kada je prenet u Zamak Karlštejn.

Rukopis se danas čuva u Nacionalnoj biblioteci Češke Republike pod signaturom XIV A 13. 2005. godine proglašen je nacionalnim spomenikom kulture Češke Republike.[1] U Klementinumu se može videti replika Kodeksa iz 2012. godine.[3]

Izgled Kodeksa uredi

 
Isaija i Jesej u Višehradskom kodeksu. Na granama se vidi sedam ptica sa oreolima. Na gornjoj polovini pergamenta prikazan je Vratislav II

Reč je o jevanđelju pisanom na latinskom jeziku. Pisan je na 108 pergamentnih listova dimenzija 32 k 41,5 cm sa izuzetno bogatom ikonografijom. Najveći deo rukopisa napisao je jedan pisar. Obuhvata 108 pergamenata, od kojih je dvadeset šest stranica živopisano portretima jevanđelista, svetog Vaclava, češkog zaštitnika, rodoslovom Isusa Hrista (Drvo Isusovo), i drugim iluminacijama. Ploče rukopisa obložene su tkaninom izvezenom zelenim ornamentima od lišća i cveća. Zadnja ploča Kodeksa je takođe presvučena tkaninom na kojoj je prišivena mandorla Hrista u Veličanstvu.[1] Ove vizuelne komponente svrstavaju Višehradski kodeks među najdragocenije iluminirane rukopise druge polovine 11. veka u Evropi.[3]

U Višehradskom kodeksu nalazi se najstariji poznati prikaz Drveta Isusovog. U radu koji analizira ovu sliku, The Earliest Dated Tree of Jesse Image[4] (Najstarija slika Drveta Isusovog) autorka ističe da je korišćena ikonografija koja se veoma razlikuje od one koja se obično nalazi na takvim slikama. Stranicu koja prikazuje Drvo Isusovo prati niz drugih iluminiranih stranica od kojih četiri prikazuju Hristove pretke. U Kodeksu Drvo Isusovo nije korišćeno da podrži brojne figure, kao što je uobičajeno. Umesto toga, odlomak o Isaiji je prikazan na veoma doslovan način. Na slici prorok Isaija prilazi Jeseju ispod čijih nogu izvire drvo i obavija ga zastavom sa rečima koje se, prateći jezik Vulgate, doslovno prevode kao: „Mali štap od Jeseja rađa sjajan cvet“. Umesto predaka koji se vide na kasnijim prikazima, na granama sedi sedam golubova sa oreolima. Oni, u motivu iz vizantijske umetnosti, predstavljaju sedam darova Svetog Duha kako ih je opisao apostol Pavle.[4][5]

Napomene uredi

  1. ^ Vratislav II je bio prvi kralj Češke. Pre njega Češka je bila kneževina.
  2. ^ na poleđini se nalazi rukopisna beleška De Wisegradmade iz 13. veka

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b v „Coronation Gospels of king Vratislav”. www.vysehradskykodex.cz. Vyšehradský kodex. Arhivirano iz originala 4. 3. 2015. g. Pristupljeno 1. 2. 2015. 
  2. ^ Information given to the European Library site by the Czech National Library includes image Arhivirano 2007-02-06 na sajtu Wayback Machine
  3. ^ a b „Vyšehrad Codex”. Klementinum - Guided Tours. Pristupljeno 22. 11. 2022. 
  4. ^ a b Hayes Williams, Jean Anne. „The Earliest Dated Tree of Jesse Image: Thematically Reconsidered” (PDF). ATHANOR XVIII. Arhivirano iz originala (PDF) 25. 1. 2007. g. Pristupljeno 22. 11. 2022. 
  5. ^ Epistle to the Romans, Chapter 12: verses 6-8.
 
Višehradski kodeks na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вишехрадски_кодекс&oldid=25749709”