Višejezgarni procesor

Višejezgarni procesor je jedna računarska komponeneta sa dve ili više nezavisnih stvarnih centralnih procesorskih jedinica (nazvanih “jezgra”), a te jedinice čitaju i izvršavaju programske instrukcije. Instrukcije su obične CPU instrukcije kao sabiranje, pokretanje podataka i grananje, ali višejezgarni procesori mogu da izvršavaju više instrukcija u isto vreme, povećanjem ukupne brzine za programe koji podležu paralelnom računanju. Proizvođači obično integrišu jezgra na jedno integrisano kolo (poznato kao višeprocesorski čip ili CMP), ili na više čipova unutar jednog pakovanja čipa.

Dijagram generičkog dvojezgarnog procesora, sa CPU-lokalnim keš nivoom 1, i deljenim, na čipu keš nivoa 2.

Intel Core 2 Duo E6750 dvojezgarni procesor.

AMD Athlon X2 6400+ dvojezgarni procesor.

Procesori su se prvobitno razvili samo sa jednim jezgrom. Dvojezgarni (Dual-core) procesor ima dva jezgra (npr. AMD Phenom II X2, Intel Core Duo), quad-core procesor sadrži četiri jezgra (npr. AMD Phenom II X4, Intel-ov quad-core procesor, vidi i5 i i7 na Intel Core), 6- core procesor sadrži šest jezgara (npr. AMD Phenom II X6, Intel Core i7 Extreme Edition 980X), 8-core procesor sadrži osam jezgara (npr. Intel Xeon E7-2820, AMD FX-8350), 10-core sadrži deset jezgara (npr. Intel Xeon E7-2850), 12-core procesor sadrži dvanaest jezgara. Višejezgarni procesor implementira multiprocesovanje na jednom fizičkom pakovanju. Dizajneri mogu upariti jezgra u višejezgarni uređaj čvrsto ili labavo. Na primer, jezgra mogu ili ne mogu deliti keš, i oni mogu da implementiraju prenošenje poruke ili deljenje memorije unutar jezgara komunikacionih metoda. Zajednička mreža topologije koja povezuje jezgara uključuje magistralu, prsten, dvodimenzionalnu mrežu i crossbar. Homogeni višejezgarni sistemi uključuju samo identična jezgra, heterogeni višejezgarni sistemi imaju jezgra koja nisu identična. Kao i kod jeno-procesorskog sistema, jezgra u višejezgarnim sistemima mogu implementirati arhitekturu takvu kao superskalarnu, VLIW, vektorsku obradu, SIMD ili višenitno.

Višejezgarni procesori imaju široku upotrebu u mnogim oblastima primene, uključujući opštu namenu, ugrađenost, mreže, digitalnu obrada signala (DSP) i grafiku.

Poboljšanje performansi dobijeno korišćenjem višejezgarnog procesora dosta zavisi od korišćenih algoritama softvera i njihove implementacije. Posebno, mogući dobici su ograničeni od delova softvera koji se mogu izvršavati paralelno istovremeno na više jezgara; ovaj efekat se opisuje pomoću Amdahl-ovog zakona. U najboljem slučaju, takozvani paralelni neometani problemi mogu realizovati faktore ubrzanja blizu brojnih jezgara, ali još više ako je problem dovoljno podeljen da može stati u svaki kešov keš, čime se izbegava korišćenje mnogo sporije glavne memorije. Većina aplikacija, mađutim, neće se značajno ubrzati sem ako programer uloži dovoljnu količinu napora u ponovno refaktorisanje problema. Paralelizacija softvera je značajna tema u toku istraživanja.

Terminologija

Broj jezgara	Uobičajeno ime
1	single-core
2	dual-core
3	tri-core triple-core
4	quad-core
5	penta-core
6	hexa-core
7	hepta-core
8	octa-core, octo-core
9	nona-core
10	deca-core
11	hendeca-core
12	dodeca-core
13	trideca-core
14	tetradeca-core
15	pentadeca-core
16	hexadeca-core
17	heptadeca-core
18	octadeca-core
19	enneadeca-core
20	icosa-core

Termin višejezgarni ili dvojezgarni uglavnom se odnosi na neku vrstu centralne procesorske jedinice (CPU), ali se ponekad takođe primenjuje i na procesore digitalnih signala (DSP) i sistem-na-čipu (SoC). Termin se obično koristi samo da uputi na višejezgarne mikroprocesore koji su proizvedeni na istom čipu integrisanog kola; odvojeni mikroprocesorski čipovi na istom paketu se obično nazivaju drugim imenom, kao više-čipovni moduli. Ovaj članak koristi termine “višejezgarni” i “dvojezgarni” za CPU proizvodnju na istom integrisanom kolu, osim ako nije drugačije rečeno.

Za razliku od višejezgarnih sistema, termin multi-CPU se odnosi na više fizički razdvojenih procesorskih jedinica (koje često sadrže posebna kola da olakšaju mođusobnu komunikaciju).

Termini many-core i massively multi-core se ponekad koriste da se opiše višejezgarna arhitektura sa posebno velikim brojem jezgara (desetine ili stotine).

Neki sistemi koriste dosta mekih mikroprocesorskih jezgara postavljenih na jedan FPGA. Svako “jezgro” može se smatrati kao "semiconductor intellectual property core" (poluprovodnička intelektualna svojina jezgra) kao i CPU jezgro.

Razvoj

Dok se tehnologija proizvodnje poboljšava, smanjenje veličina individualnih kapija, fizička ograničenja mikrouređaja baziranih na poluprovodnicima su postala važna dizajnerska briga. Ova fizička ograničenja mogu prouzrokovati značajno rasipanje toplote i probelma u sinhronizaciji podataka. Razne druge metode se koriste za poboljšanje CPU performansi. Neki instruction-level parallelism (ILP) (instrukcioni nivoi paralelizma) kao superskalarni pipeline je pogodan za mnoge aplikacije, ali nije efikasan za one koje sadrže kod težak-za-predviđanje. Mnogim aplikacijama više odgovara metod paralelizma na nivou niti (TLP), i više nezavisnih CPU se obično koristi za ubrzanje sistema. Kombinacija povećanog raspoloživog prostora (zbog prefinjenih procesa proizvodnje) i povećana potražnja za TLP dovela je do razvoja višejezgarnih procesora.

Komercijalni podsticaji

Nekoliko poslovnih motiva dovelo je do razvoja dvojezgarne arhitekture. Decenijama, bilo je moguće povećavati performanse procesora pomoću smanjenja prostora između integrisanih kola, koji je oborio cenu po urađaju na IC. Alternativno, za istu površinu kola, moglo je više tranzistora da se upotrebi u dizajnu, što je povećalo funkcionalnost, posebno za CISC arhitekturu. Takt je takođe porastao za redove veličine u decenijama krajem 20. veka, od nekoliko megaherca i 1980. godine na nekoliko gigahetca i ranim 2000-im godinama.

Dok se vrednost brzine generatora takta poboljšavala usporeno, povećavala se upotreba paralelnog izračunavanja u obliku višejezgarnih procesora koji su težili da poboljšaju ukupne performanse obrade. Više jezgara se koristilo na istom CPU čipu, koji onda može da dovede do bolje prodaje CPU čipova sa dva ili više jezgara. Intel je proizveo procesor sa 48 jezgara za istraživanje u oblaku; svako jezgro je imalo H86 arhitekturu. Intel je opteretio Linux na svako jezgro.

Tehnički faktori

Pošto su proizvođači računara dugo implementirali simetričan multiprocesorski (SMP) dizajn korišćenjem diskretnih procesora, pitanja u vezi implementiranja višejezgarne arhitekture i njenog podržavanja sa softverom su dobro poznata.

Dodatno:

• Upotreba dokazanih procesorskih jezgara bez promena arhitekture značajno smanjuju dizajnerski rizik.
• Za procesore opšte namene, veliki deo motivacije za višejezgarni procesor dolazi iz veoma smanjenog dobitka u performansama procesora sa povećanjem radne frekvence. To je zbog tri osnovna faktora:
• #Memorijski zid; povećanje u razlici performansi između procesora i memorije. Ovaj efekat gura veličine keša u red da bi se maskirala latencija memorije. Ovo pomaže samo u meri da memorijski opseg nije usko grlo u performansama.
• #ILP wall; povećanje teškoće pronalaženja dovoljnih paralelizama u jednom instrukcijskom strimu da zadrži visoko-performansni jednojezgarni procesor zauzetim.
• #power wall; trend trošenja eksponenecijalnog povećanja snage sa svakim faktorijalnim povećanjem radne frekvencije. Ovo povećanje može se postići “sužavanjem” procesora korišćenjem manjih tragova za istu logiku. Rower wall predstavlja proizvodnju, sistemski dizain i razvojni problemi koji nisu bili u svetlu manjeg dobitka u performansama zbog memorijskog zida i ILP wall.

Da bu nastavili iporuku redovnog poboljšanja performansama za procesore opšte namene, proizvođači kao što su Intel and AMD okrenuli su se ka višejezgarnom dizajnu, žrtvujući manju cenu proizvodnje za veće performanse u nekim aplikacijama i sistemima. Višejezgarna arhitektura su razvijena, ali se razvijaju i alternative. Posebno jak kandidat koji će zavladati tržištem imaće integrisane periferijske funkcije na čip.

Prednost

Blizina više CPU jezgara na istom čipu dozvoljava da keš koherencija kola radi na mnogo većem generatorskom taktu nego što je moguće ako signali putuju van čipa. Kombinujući ekvivalentne procesore na jednom čipu značajno poboljšavamo perforamnse keš snoop (alternativa: magistralni snooping) operacija. Jednostavno rečeno, ovo znači da signal između različitih procesora prelaze manju razdaljinu, pa se zato signali manje degradiraju. Ovi signali visokog kvaliteta omogućavaju slanje više podataka u datom vremenskom periodu, pošto individualni signali mogu biti kraći i ne moraju da se često ponavljaju.

Pretpostavljajući da čip može stati u jedno pakovanje, fizički, višejezgarni procesorski dizajni zahtevaju mnogo manje prostora za ploče sa štampanim kolom (PCB) nego SMP dizajni sa više čipova. Takođe, dvojezgarni procesor troši manje energije nego dva uparena jednojezgarna procesora, uglavnom zbog smanjene energije koja se zahteva za dovođenje signala sa spolja na čip. Šta više, jezgra dele neka kola, kao L2 keš i interfejs na spoljnoj strani magistrale (front side bus - FSB). U pogledu konkurentnih tehnologija za raspoloživi silicijum na čipu, višeprocesorski dizajn može da koristi dokazane CPU jezgrane biblioteke dizajna i proizvodnju uređaja sa manjim rizikom od greške dizajna nego smišljanje novog šireg jezgarnog dizajna. Takođe, dodavanje keša ima manju zaradu.

Višejezgarni čipovi omogućavaju veće performanse sa manjom energijom. Ovo može biti važan faktor za mobilne uređaje koji rade na baterije. Pošto svako jezgro u višejezgarnom je generalno energetski efikasneje, čip postaje efikasniji nego ako ima jedno veliko monolitno jezgro. Ovo omogućava veće performanse sa menje energije. Izazov pisanja paralelnog koda jasno poništava ovu pogodnost.

Nedostaci

Maksimiziranje korišćenja komjuterskog resursa omogućeno sa višejezgarnim procesorom zahteva podešavanje i u podršci operativnog sistema (OS) i u postojećima aplikacionim softverima. Takođe, mogućnost višejezgarnog procesora da poveća performanse aplikacija zavisi od korišćenja više niti unutar aplikacije. Situacija se poboljšava: na primer Valve Corporation's Source engine nudi višejezgarnu podršku,, a Crytek se razvio sličnu tehnologiju za CryEngine 2 koji pokreće njihovu igru, Crysis. Emergent Game Technologies' Gamebryo engine uključuje njihovu Floodgate tehnologiju, koja pojednostavljuje višejezgarno razvijanje za igračke platforme. Dodatno, Apple Inc.'s OS X, počinje sa Mac OS X Snow Leopard, i iOS počinje sa iOS 4, imaju ugrađenu višejezgarnu instalaciju nazvanu Grand Central Dispatch.

Integracija višejezgarnog čipa stvara smanjen prinos u proizvodnji čipova i oni su teži za toplotno upravljanje nego jednojezgarni čip manje gustine. Intel se delimično suprotstavio prvom problemu tako što je napravio četvorojezgarni dizajn spajanjem dva dvojezgarna na jedan čip sa zajedničkim kešom, dakle bilo koja dva dvojezgarna čipa se mogu koristiti, nasuprot proizvodnji četiri jezgra na jednom čipu i da se zahteva da sva četiri rade da bi bio četvorojezgarni. Sa arhitektonske tačke gledišta, na kraju, jedino procesorski dizain može bolje da iskoristi silikonsku površinu nego multiprocesorska jezgra, pa opredeljeni razvoj ovoj arhitekturi može nosisti rizik od zastarevanja. Konačno, sirova snaga procesora nije jedino ograničenje za performanse sistema. Dva procesorska jezgra dele istu sistemsku magistralu i momorijski propusni opseg limitira stvarne prednosti u performansama. Potvrđeno je da ako je jedno jezgro blizu memorijskog propusnog opsega, onda će dvostruka-jezgra dati od 30% do 70% poboljšanja; ako memeorijski propusni opseg nije problem, onda se može očekivati poboljšanje od 90%; međutim, Amdahl-ov zakon čini ovu tvrdnju sumnjivom. Bilo bi moguće da su aplikacije koje koriste dva procesora u završnom procesu brže na dvostrukom jezgru ako komunikacija između procesora nije limitirajući faktor, što bi bilo više nego 100%-no poboljšanje.

Hardver

Trendovi

Opšti trend u razvoju precesora je prešao iz dvo-, tro-, četvoro-, šesto-, osmojezgarni čipovi u njima sa desetinama ili čak stotinama jezgara. Pored toga, višejezgarni čip pomešan sa multitredingom, memorijom-na-čipu i namenskim heterogenim jezgrima obećavaju dalje dobitke u performansama i većoj efikasnosti, posebno u obradi multimedija, prepoznavanja i mrežnih aplikacija. Postoji takođe i trend poboljšanja energetske efikasnosti kroz fokusiranje na potrošnju-po-vatu sa naprednim preciznim-zrnom ili ultra preciznim upravljanjem napajanja i dinamička voltaža i frekvenciono skaliranje (tj. laptop računari i prenosivi medija plejeri).

Arhitektura

Sastav i ravnoteža jezgara u višejezgarnom procesoru pokazuje veliku raznovrsnost. Neke arhitekture koriste jedan dizain jezgra koji se konstantno ponavlja (“homogeni”), dok druge koriste mešavinu različitih jezgara, svako optimizovano za drugačiju “heterogenu” ulogu.

Članak “CPU dizajneri rapravljaju o budućnosti više jezgara” od Rick Merritt, EE Times 2008, uključuju ove komentare:

Chuck Moore [...] je predložio da računari treba da budu više poput mobilnih telefona, koji koriste različita specijalizovana jezgara za pokretanje modularnog softvera određenim programskim interfejs aplikacijama na visokom nivou.

[...] Atsushi Hasegawa, viši glavni inžinjer iz Renesas, se generalno slaže. On je predložio da mobilni telefoni koriste mnoga specijalizovana jezgra koja rade u sprezi su dobrim modelom za budući višejezgarni dizajn.

[...] Anant Agarwal, osnivač i izvršni direktor za pokretanje Tilera, zauzeo je suprotni stav. On je rekao da višejezgarni čipovi treba da budu homegena kolekcija jezgara opšte namene da bi model softvera bio jednostavan.

Softverski uticaj

Zastarela verzija antivirus programa može da stvori novu nit za skeniranje, dok GUI nit čeka komandu korisnika (npr. prekidanje skeniranja). U tom slučaju, višejezgarna arhitektura je od male koristi za samu aplikaciju zbog jedne niti koja radi teške zadatke i nemogućnosti da se ravnomerno rasporedi na sva jezgara. Programiranje pravog višenitnog koda često zahteva kompleksnu koordinaciju niti i može lako da stvori suptilne i teške-za-pronalaženje greške zbog preplitanja procesa na podacima koje dele niti (thread-safety). Zbog toga, takav kod je mnogo teži za dibagovanje nego jednonitni kod, kada on odmara. Bio je primetan nedostatak motivacije za pisanje nitnih aplikacija za potrošače zbog relativne retkosti potražnje maksimalnog iskorišćena hardvera kod potrošača. Iako su višenitne aplikacije napravile malu dodatnu kaznu za performanse jednoprocesorskih mašina, dodatnu gornju proizvodnju bilo je teško opravdati zbog prevage jednoprocesorskih mašina. Takođe, serijski zadaci poput dekodiranja entropije kodiranih algoritama koji se koriste u video kodecima nisu moguća da se paralelizuju zato što svaki generisani rezultat služi za pomoć pri stvaranju novog rezultata entropije dekodovanih algoritama.

Imajući u vidu sve veći naglasak na dizain višejezgarnih čipova, koji proističu iz termičkih problema i problema potrošnje energije daljim značajnim povećanjem brzine procesorskog generatora takta, opseg u kojoj softver može biti višenitni da iskoristi prednost novih čipova je verovatno najveće ograničenje na performanse računara u budućnosti. Ako programeri ne budu u stanju da dizajniraju softver koji može u potpunosti da iskoristi resurse omogućene od strane više jezgara, onda će oni na kraju dostići nepremostivu granicu u performansama.

Tržište telekomunikacija je bilo jedno od prvih kome je bio potreban novi dizajn za paralelno procesiranje datapath paketa, jer je postojalo brzo usvajanje višejezgarnih procesora za datapath i kontrolni panel. Ovi MPUs će zameniti tradicionalne mrežne procesore koji su bazirani na vlasničkom mikro- ili piko-kodu.

Tehnike paralelnog programiranja mogu imati direktnu korist od višejezgarnog procesora. Neki postojeći modeli paralelnog programiranja su Cilk Plus, OpenMP, OpenHMPP, FastFlow, Skandium, MPI i Erlang koji mogu biti korišćeni na višejezgarnim platformama. Intel je predstavio novu apstrakciju za C++ paralelizam i nazvao je TBB. Drugi istraživački napori uključuju Codeplay Sieve System, Cray's Chapel, Sun's Fortress i IBM's X10.

Višejezgarna obrada je takođe uticala na sposobnost razvoja modernog računarskog softvera. Razvijači programiranja u novijim jezicima mogu pronaći da njihovi moderni jezici ne podržavaju višejezgarnu funkcionalnost. Onda ovo zahteva upotrebu numeričkih biblioteka za pristup kodu napisanom u jeziku C i Fortran, koji obavljaju matematičke proračune brže od novijih jezika kao što je C#. Intel-ovi MKL i AMD's ACML su napisani u ovim maternjim jezicima i koriste prednost višejezgarnog procesora. Balansiranje opterećenja aplikacija na procesorima može biti problematično, naročito ako imaju različite performansne karakteristike. Postoje različiti konceptualni modeli koji se bave problemima, na primer koji koriste koordinaciju jezika i programske gradnje blokova (programska biblioteka i/ili funkcije višeg reda). Svaki blok može imati drugačiju izvornu implementaciju za svaki tip procesora. Korisnički jednostavan program koji koristi ove apstrakcije i inteligentni kompajler biraju najbolju implementaciju u zavisnosti od konteksta.

Upravljanje konkurentnosti stiče glavnu ulogu u razvoju paralelenih aplikacija. Osnovni koraci u projektovanju paralelne aplikacije su:

Particionisanje

Faza particionisanja u dizajnu ima za cilj da izloži mogućnosti za paralelno izvršavanje. Otuda, fokus je na definisanju velikog broja malih zadataka s ciljem da se dobije ono što se naziva finogranulirano razlaganje problema.

Komunikacija

Zadaci generisanja pomoću particionisanja su namenjeni za uporedno izvršenje ali ne mogu, generalno, da se izvrše nezavisno. Obavljanje izračunavanja u jednom zadatku obično će zahtevati podatke vezane sa drugim zadatkom. Podaci se onda moraju preneti između zadataka kako bi se omogućio nastavak računanja. Ovaj tok informacija je definisan u fazi komuniciranja dizajna.

Nagomilavanje

U trećoj fazi, razvoj kreće od apstraktnog prema konkretnom. Programeri preispituju odluke u fazi particionisanja i komunikaciji u cilju dobijanja algoritma koji će se efikasno izvršavati u nekoj klasi paralelnog računara. Posebno, programeri razmatraju da li je korisno da se kombinuju, ili nagomilaju, zadaci identifikovani u fazi particionisanja, kako bi se smanjio broj zadataka, svaki veće veličine. Oni takođe određuju da li vredi da se repliciraju podaci i/ili obračunaju.

Mapiranje

U četvrtoj i poslednjoj fazi dizajna paralelnih algoritama, programeri određuju gde će se svaki zadatak izvršiti. Ovaj problem mapiranja se ne javlja kod jednoprocesorskog sistema ili na računarima sa deljenom memorijom koja obezbeđuje automatsko raspoređivanje zadataka.

S druge strane, sa strane servera, višejezgarni procesori su idealni zato što omogućavaju korisnicima da se istovremeno povežu na sajtu i da imaju nezavisne niti za izvršavanje. Ovo omogućava Veb serverima i aplikacionim serverima da imaju mnogo veći protok.

Licenciranje

Tipično, privatni predizeće-server softver je licenciran “po procesoru”. Kada je CPU bio procesor i kada je većina računara imala samo jedan CPU, nije bilo nejasnoća.

Microsoft je izjavio da će tretirati soket kao jedan procesor.

Oracle računa AMD X2 ili Intel dual-core CPU kao jedan procesor ali ima drugi način brojanja ja druge tipove, posebno za procesore sa više od dva jezgra. IBM i HP računaju multi-čip modul kao više procesora. Ako bi multi-čip moduli brojali kao jedan procesor, proizvođači CPU-a bi imali podsticaj da spoje velike multi-čip module pa bi njihovi kupci uštedeli na softveru.

Primeri hardvera

Komercijalni

• Adapteva Epiphany, je više jezgarna arhitektura sa do 4096 procesora na čipu
• Aeroflex Gaisler LEON3, višejezgarni SPARC koji postoji i u verziji otpornoj da kvar
• Ageia PhysX, višejezgarna fizička procesorska jedinica
• Ambric Am2045, 336-jezgarni Massively Parallel Processor Array (MPPA)
• AMD
  • A-Series, dvo, tro, četvorojezgarni Accelerated Processor Units (APU).
  • Athlon 64, Athlon 64 FX i Athlon 64 X2 familija, dvojezgarnih desktop računara
  • Athlon II, dvo-, tro-, četvorojezgarni stoni procesor.
  • FX-Series, quad-, hex-, 8-jezgarni stoni procesor
  • Opteron, dvo-, tro-, četvoro-, 8-, 12-, i 16-jezgarni serverski/radne stanice procesor.
  • Phenom, dvo-, tro-, četvorojezgarni procesor.
  • Phenom II, dvo-, tro-, četvoro-, čestojezgarni stoni procesor.
  • Sempron X2, dvojezgarni procesor ulaznog nivoa
  • Turion 64 X2, dvojezgarni laptop procesor
  • Radeon i FireStream višejezgarni GPU/GPGPU (10 jezgara, 16 5-izdaje širok superskalarni strim procesora po jezgru
• Analog Devices Blackfin BF561, simetrični dvojezgarni procesor
• ARM MPCore je potpuno sintetizovan višejezgarni kontejner za ARM11 MPCore and ARM Cortex-A9 MPCore procesorska jezgra, namenjen za visoku performansu ugrađenih aplikacija i aplikacija za zabavu
• ASOCS ModemX, do 128 jezgara, bežičana aplikacija
• Azul Systems
  • Vega 1, a 24-jezgarni procesor, pušten 2005.
  • Vega 2, a 48- jezgarni procesor, pušten 2006.
  • Vega 3, a 54- jezgarni procesor, pušten 2008.
• Broadcom SiByte SB1250, SB1255 and SB1455.
• ClearSpeed
  • CSX700, 192- jezgarni procesor, pušten 2008 (32/64-bit lebdeća tačka; Itedžer ALU)
• Cradle Technologies CT3400 i CT3600, oba višejezgarna DSPs.
• Cavium Networks Octeon, a 16- jezgarni MIPS MPU.
• Freescale Semiconductor QorIQ serije procesor, sve do 8 jezgara, Power Architecture MPU.
• Hewlett-Packard PA-8800 i PA-8900, dvojezgarni PA-RISC procesor.
• IBM
  • POWER4, prvi ne-urađeni dvojezgarni procesor, pušten 2001.
  • POWER5, dvojezgarni procesor, pušten 2004.
  • POWER6, dvojezgarni procesor, pušten 2007.
  • POWER7, 4-, 6,-, 8- jezgarni procesor, pušten 2010.
  • PowerPC 970MP, dvojezgarni procesor, korišćen u Apple Power Mac G5.
  • Xenon, trojezgarni, SMT-capable, PowerPC mikroprocesor korišćen u Microsoft Xbox 360 igračkoj konzoli.
• Kalray
  • MPPA-256, 256-jezgarni procesor, pušten 2012 (256 usable VLIW cores, Network-on-Chip (NoC), 32/64-bit IEEE 754 compliant FPU)
• Sony/IBM/Toshiba's Cell procecor, devetojezgarni procesor sa jednom generalnom upotrebom PowerPC jezgro i osam specijalizovanih SPUs (Synergystic Processing Unit) optimizovanih za vektorske operacije koje se koriste u Sony PlayStation 3
• Infineon Danube, dvojezgarni, MIPS-based, home gateway processor.
• Intel
  • Atom, jedni ili dvojezgarni procesor za netbook sisteme.
  • Celeron Dual-Core, prvi dvojezgarni procesor za budžet/osnovnog nivoa
  • Core Duo, dvojezgarni procesor.
  • Core 2 Duo, dvojezgarni procesor.
  • Core 2 Quad, 2 dvojezgarna procesorska čipa pakovana u višečipovski modul.
  • Core i3, Core i5, Core i7 and Octa Core familija višejezgarnih procesora, naslednici Core 2 Duo i the Core 2 Quad.
  • Itanium 2, dvojezgarni procesor.
  • Pentium D, 2 jednojezgarna čipa pakovana u modul za više čipova
  • Pentium Extreme Edition, 2 jednojezgarna čipa pakovana u modul za više čipova.
  • Pentium Dual-Core, dvojezgarni procesor.
  • Teraflops Research Chip (Polaris), a 3.16 GHz, 80-jezgarni procesor prototip, za koji je kompanija prvo izjavila da će biti pušten 2011.
  • Xeon dvo-, četvoro-, šesto-, osmo-, i 10-jezgarni procesor.
• IntellaSys
  • SEAforth 40C18, a 40- jezgarni procesor
  • SEAforth24, a 24- jezgarni procesorski dizajn od Charles H. Moore
• NetLogic Microsystems
  • XLP, a 32-jezgara, četiri-nitiMIPS64 procesor
  • XLR, an osam- jezgara, četiri-nitiMIPS64 procesor
  • XLS, an osam- jezgara, četiri-niti MIPS64 procesor
• Nvidia
  • GeForce 9 višejezgarni GPU (8 jezgara, 16 skalarni sptrip procesora po jezgru)
  • GeForce 200 višejezgarni GPU (10 jezgara, 24 skalarni sptrip procesora po jezgru)
  • Tesla višejezgarni GPGPU (10 jezgara, 24 skalarni sptrip procesora po jezgru)
• Parallax Propeller P8X32, osmojezgarni mikrokontroler.
• picoChip PC200 series 200–300 jezgara po uređaju za DSP & wireless
• Plurality HAL series tesno povani 16-256 jezgara, L1 deljena memorija, hardverska sinhronizacija procesora.
• Rapport Kilocore KC256, a 257-jezgarni mikrokontroler sa PowerPC jezgrima i 256 8-bit "procesni element“.
• SiCortex "SiCortex node" ima šest MIPS64 jezgara na čipu.
• Sun Microsystems
  • MAJC 5200, two-core VLIW processor
  • UltraSPARC IV and UltraSPARC IV+, dvojezgarni procesor.
  • UltraSPARC T1, osmojezgarni, 32-nitni procesor.
  • UltraSPARC T2, osmojezgarni, 64-istovremeno-nitni procesor
  • UltraSPARC T3, šesnaestojezgarni, 128- istovremeno-nitni procesor.
  • SPARC T4, osmojezgarni, 64- istovremeno-nitni procesor
  • SPARC T5, šesnaestojezgarni, 128- istovremeno-nitni procesor
• Texas Instruments
  • TMS320C80 MVP, petojezgarni multimedija viode procesor
  • TMS320TMS320C66, 2.4.8 jezgara dsp.
• Tilera
  • TILE64, a 64-jezgara 32-bit procesor
  • TILE-Gx, a 100- jezgara 64-bit procesor
• XMOS Software Defined Silicon četvorojezgarni XS1-G4

Besplatno

• OpenSPARC

Akademsko

• MIT, 16-jezgara RAW Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. jun 2019) procesor
• University of California, Davis, Asynchronous niz jednostavnih procesora (AsAP)
  • 36- jezgara 610 MHz AsAP
  • 167- jezgara 1.2 GHz AsAP2
• University of Washington, Wavescalar procesor
• University of Texas, Austin, TRIPS procesor

Literatura

• Vajda, András (2011). Programming Many-Core Chips. Springer. str. 3. ISBN 978-1-4419-9739-5. 

Vidi još

• Nit (računarstvo)

Spoljašnje veze

• HPC Open Standard for Manycore Programming