Vlakna

Vlakna mogu imati različite uloge . Mogu se javljati u čovekovom telu, hrani, odeći. Što se tiče tela, ona su neophodna za život.

Telo

Uz pomoć vlakana se mišići vezuju za kosti. Vlakna mogu biti u vidu mišićnih tetiva, kao i koštani kalcifikati. Kalcifikacija je proces nakupljanja naslaga kalcijuma na mišićima ili ostalim mekim tkivima. Najčešći problemi koji se javljaju kod vlakana su:

1. Kontraktura vlakana
2. Mikrotraume vlakana
3. Deformacija pri rođenju osobe

Kontraktura vlakana

Najčešće se javlja kod lomova kostiju koje su vlaknima vezane za mišiće. Zbog potrebe gipsiranja određenog loma, deo tela mirije u neutralnom položaju i nije u mogućnosti da vrši istezanja i savijanja. Kada mišić, vezan za vlakno, stagnira dve do tri nedelje, dolazi do kontrakture- onemogućeno je kretanje tog dela tela.

Mikrotraume vlakana

Javljaju se pri ekstremnom fizičkom naporu nekog mišića vezanog za vlakno. One su vid unutrašnjeg krvarenja tog mišića. Pri tom krvarenju, vlakno je oslabljeno tj. njegova veza između mišića i kosti je pokidana. Problem se otkriva ultrazvučnom analizom, dok se rešava mirovanjem tog dela tela i nanošenjem hladne obloge na povredu.

mišićno vlakno

Deformacija pri rođenju osobe

Deformacija se može javiti u vidu nedostatka vlakna ili ograničenih mogućnosti vlakna. Ne postoji ni jedan vid terapije ili intervencije iako se danas razvijaju načini transplantacije veštačkih vlakana.

Odeća

Javljaju se u vidu veštčkih vlakana, jer se time rešava problem nedostatka tekstilne industrije. Grupe vlakana na bazi celuloze:

1. Bakarna
2. Viskozna
3. Acetatna
4. Akrilna
5. Poli-propilenska
6. Poliesterska
7. Poli-amidna
8. Aramidna
9. Elastinska
10. Likra

vata

Bakarna vlakna

Bakarna vlakna se dobijaju taloželjem celuloze rastopljene u rastvoru bakar-oksida lat. CuOH u amonijaku lat. NH3.

Viskozna vlakna

Viskozno vlakno je jedno od prvih vrsta veštačke celuloze. Koriste se za draperije, ćebad, krpe za sudove, tapaciranje, zavese, prostirke, sportske majice, posteljinu.

Acetatna vlakna

Acetatna vlakna se proizvode od celuloze na bazi pamuka ili drveta sa acetat anhidridom, katalizatorima i acetonom. Ova vlakna se koriste za donji veš, kapute, trake, tapaciranje.

Hrana

Vlakna u hrani se definišu kao supstanca koja se nalazi u spoljašnjim slojevima žitarica ili biljaka i koja ne mogu da se svare u digestivnom traktu. Vlakna se ne apsorbuju i ne vare, već ostaju u crevu gde modeluju varenje drugih nutrijenata i regulišu peristaltiku. U zavisnoti od problema, koriste se različiti tipovi vlakana.

U papirnoj industriji, takođe postoje lesna celulozna vlakna.

vlakna u ishrani