Volfram fon Rihthofen

Volfram fon Rihthofen (nem. Wolfram von Richthofen; Bartozovek, 10. oktobar 1895 — Bad Išl, 12. jul 1945) je bio feldmaršal Luftvafea. Učestvovao je u Prvom, Drugom i Španskom građanskom ratu. Njegov brat je bio Manfred fon Rihthofen poznat kao Crveni Baron, koji je ostvario osamdeset vazdušnih pobeda tokom Prvog svetskog rata.

Volfram fon Rihthofen
Volfram fon Rihthofen
Lični podaci
Datum rođenja	(1895-10-10)10. oktobar 1895.
Mesto rođenja	Bartozovek, Nemačko carstvo
Datum smrti	12. jul 1945.(1945-07-12) (49 god.)
Mesto smrti	Bad Išl, Austrija
Obrazovanje	Tehnički univerzitet u Berlinu
Vojna karijera
Služba	1913 — 1920 1923 — 1944
Vojska	Nemačko carstvo (do 1918) Vajmarska Republika (do 1933) Nacistička Nemačka
Rod	Konjica Luftvafe
Čin	Feldmaršal
Jedinica	Legija Kondor Osmi vazdušni korpus Luftflota 2 Luftflota 4
Učešće u ratovima	Prvi svetski rat Španski građanski rat Drugi svetski rat
Odlikovanja	Gvozdeni krst

Biografija

Rihthofen se pridružio Nemačkoj vojsci 1913. godine i tokom Prvog svetskog rata je služio i na zapadnom i na istočnom frontu. Prekomandovan je 1917. godine u eskadrilu Jaste 11 kojom je komandovao njegov brat Manfred. Do kraja rata je napredovao do čina poručnika. U vazdušnim borbama je ostvario osam potvrđenih pobeda.

Za vreme Prvog svetskog rata, dve godine je služio u kopnenim jedinicama, a osam meseci u vazduhoplovnim jedinicama. Na kopnu je komandovao jedinicama veličine voda, i za dobru službu je nagrađen Gvozdenim krstom drugog reda. Za hrabrost pokazanu u vazdušnoj borbi nagrađen je Gvozdenim krstom prvog reda.

Nakon rata je završio studije inženjerstva, pre nego što se priključio Nemačkoj vojsci 1927. godine. U periodu između 1929. i 1933. putovao je u Italiju kao član Nemačkog generalštaba. Kada je Luftvafe formiran 1933. godine, Rihthofen je postavljen na mesto jednog od glavnih tehničkih saradnika za razvoj avijacije. Tokom Španskog građanskog rata, služio je u legiji Kondor, koja je bila pod komandom Huga Šperlea. Tokom 1938. godine on je preuzeo komandu nad legijom, i radio na razvoju taktike za blisku podršku kopnenim jedinicama.

Kada je počeo napad na Poljsku 1939. komandovao je jedinicama opremljenim štuka avionima. Pred bitku za Britaniju poverena mu je komanda nad Osmim vazdušnim korpusom. Ova jedinica je ostavrila značajne uspehe, pa je Rihthofen unapređen u čin generala avijacije u julu 1940. godine. Tokom Balkanske kampanje komandovao je jedinicama u bici za Krit.

Za vreme operacije Barbarosa Rihtofenu je pod komandu opet dodeljen Osmi vazdušni korpus, koji je imao zadatak da pruža podršku Pancer grupi 3, koja je bila deo Grupe armija Centar. U februaru 1942. godine je unapređen u generala armije. Učestvovao je akciji osvajanja Krima, a u julu mu je dodeljena komanda nad Luftflotom 4. Postao je najmlađi nemački feldmaršal u februaru 1943. U junu iste godine je preuzeo komandu nad Luftflotom 2, koja je bila stacionirana u Italiji.

Rihthofen je bolovao od raka na mozgu i zbog toga je napustio svoju poziciju 27. oktobra 1944. godine. Nakon završetka rata je uhapšen je strane saveznika. Umro je od raka 12. jula 1945. godine dok je bio u zatvoru u Austriji.