Vjatiči

Vjatiči su bili slovensko pleme koje prema Povesti minulih leta potiče od plemena Ljahi od koga se odvojilo i naselilo oko reke Oke.^[1] Ime plemena potiče od imena prvog vladara plemena Vjatka.

Karta seobe Slovena i njihovih suseda krajem 8. veka.

U 9. veku Vjatiči su plaćali danak Hazarima. Knez Svjatoslav I Kijevski ih je pokorio 966. godine. Do 11.veka Vjatiči su već naselili basen Moskve i okolinu današnjeg grada Moskve. Zahvaljujući razvoju zanatstva i trgovine, pleme je osnovalo veći broj gradova uključujući: Moskvu, Koltesk, Dedoslav i Nerinsk. Vjatiči su se bavili lovom (krznom su odavali počast Hazarima), sakupljanjem meda, pečurki i divljih bobica. U drugoj polovini 12. veka zemlja Vjatiča je podeljena između kneževa Suzdalja i Černigova.

Ovaj članak vezan za istoriju je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

Reference uredi

^ Póvestь vremennыh let (PDF) (na jeziku: ruski). Pečerski manastir. Arhivirano iz originala (PDF) 28. 9. 2022. g. Pristupljeno 5. 1. 2023. „'radimiči že i vяtiči — ot roda lяhov. Bыli vedь dva brata u lяhov — Radim, a drugoй — Vяtko; i prišli i seli: Radim na Sože, i ot nego prozvalisь radimiči, a Vяtko sel s rodom svoim po Oke, ot nego polučili svoe nazvanie vяtiči.'”

[1] Póvestь vremennыh let (PDF) (na jeziku: ruski). Pečerski manastir. Arhivirano iz originala (PDF) 28. 9. 2022. g. Pristupljeno 5. 1. 2023. „'radimiči že i vяtiči — ot roda lяhov. Bыli vedь dva brata u lяhov — Radim, a drugoй — Vяtko; i prišli i seli: Radim na Sože, i ot nego prozvalisь radimiči, a Vяtko sel s rodom svoim po Oke, ot nego polučili svoe nazvanie vяtiči.'”

[1]