Gas-maska „Nebojša”
Gas-maska „Nebojša” bila je prva domaća gas-maska, proizvedena u Kraljevini Jugoslaviji 1938. godine, neposredno pred izbijanje Drugog svetskog rata. Maska je proizvedena u Borovu u Hrvatskoj u posebnom odeljku fabrike obuće Bata i bila je kompletno izrađena od domaćih sirovina. Bila je jedna od najboljih gas-maski na tadašnjem tržištu i pritom jeftinija od onih iz uvoza.[1]
Proizvodnja maski
urediTridesetih godina dvadesetog veka svet je bio u svakodnevnom strahu od izbijanja novog globalnog rata. U zemljama širom sveta radilo se na tome da se stanovništvo maksimalno pripremi za pasivnu odbranu i da se edukuje o novim metodama ratovanja. U Kraljevini Jugoslaviji ustanove i pojedinci ukazivali su na važnost ovakve edukacije i pripremanja stanovništva na najgori scenario. Ova propaganda vršila se na najrazličitije načine, pomoću predavanja, brošura, novina i časopisa. Jedan od časopisa u Jugoslaviji, čiji je prvi broj izašao još 1935. godine, bio je Vazdušna odbrana, koji je ozbiljno radio na upozoravanju stanovništva da je novi sukob blizu, kao i na tome da će spremnost i opreznost spasiti mnoge živote.[2]
Poučeno iskustvima iz prošlog velikog rata, jugoslovensko Ministarstvo vojske i mornarice došlo do zaključka da je prioritet stvoriti vlastitu industriju zaštitnih sredstava od bojnih otrova, naročito gas-maski, koja u tom trenutku nije postojala.[1] Vremena je bilo malo, a trebalo je nabaviti potrebnu opremu, mašine, osposobiti ljude i organizovati proizvodnju. Taj zadatak pao je na direktora fabrike obuće Bata iz Borova Tomu Maksimovića, koji je izradio planove i predračune i devet meseci nakon sastanka u Ministarstvu vojske u Borovu je proradilo novo odeljenje za proizvodnju gas-maski „Nebojša”.[1]
Zbog svih okolnosti vremena je bilo malo i moralo se brzo reagovati, te je sistem Bata koji je do tada važio za najracionalniji i najbrži fabrički sistem, premašio svoje kapacitete. U fabričkom listu Borovo od 4. avgusta 1939. godine na naslovnoj strani pojavila se fotografija gas-maske Nebojša M-1 čime je dato do znanja da je Toma Maksimović uspešno izvršio zadatak i da je proizvodnja gas-maski u Borovu započela. Za direktora novog odeljenja imenovan je Nedeljko Kondić. Proizvodnja ovih maski celokupno je vršena vlastitim sredstvima i materijalima, odnosno sve je bilo proizvedeno u Jugoslaviji.[1]
Da bi se zaposleni u fabrici motivisali i podsetili koliko je važan njihov zadatak i da ga treba odgovorno vršiti, po fabrici su bile ispisane parole, koje su bile jako moćne i efektne.[3] U jednoj radionici stajala je tabla na kojoj je krupnim slovima pisalo Od naše savesnosti zavise mnogi životi, na drugoj Ovde je zakon savesnosti i sabranosti, na trećoj Misli uvek na to da gasmaska spasava živote i tome slično.[3]
Kontrola maski
urediSvaka proizvedena gas-maska sa filterom prolazila je kroz jedanaest kontrola u samoj fabrici, a poslednju, dvanaestu kontrolu vršila je komisija Ministarstva trgovine i industrije. Tehničke uslove propisivalo je Ministarstvo vojske i mornarice, odnosno Inspekcija zemaljske odbrane.[1] Filter za maske izrađivan je od komada lima. I on je kao i maska prolazio kroz jedanaest kontrola. Sam lim prolazio je kroz tri kontrole na specijalnim spravama i od strane stručnih lica. Svaki deo je prolazio posebne kontrole, kako bi se sa sigurnošću moglo utvrditi da su maske bezbedne i da će lica koja ih nose biti sigurna. I pored toga moglo bi se reći da su u kontroli filtera najvažnije bile kontrole nepropustljivosti vode, ispitivanje zaštitne moći filtera i tzv. nefelometrijska vrednost i kontrola filtera pri disanju. Posle svake kontrole, radnik koji je kontrolu izvršio stavljao je svoj žig.[1]
Najvažnija kontrola gas-maski i filtera vršena je u gasnoj komori koja je bila posebno odeljenje u fabrici. U „ćeliji smrti“, kako su je zvali, otporna moć maski ispitivana je pravim otrovima, fosgenom, arsenima i benzilbromidom i to u malo većoj jačini, koja je, ako maska nije bila ispravna, za sekundu mogla da ubije onoga ko masku ispituje. To ispitivanje vršio je jedan inženjer i to na samom sebi. To je bio i najopasniji deo kontrole, a ujedno i najveća garancija da su filteri i gas-maske ispravni. Zato su inženjeri bili naročito oprezni i pažljivi.[1] Poslednju kontrolu vršila je državna komisija Ministarstva trgovine i industrije koja je ispravnost svake maske potvrđivala svojim žigom.
Izgled maske
urediNova maska razlikovala se od dotadašnjih, pre svega po tome što je imala obrazinu izrađenu u celosti od punije, otpornije gume i po tome što se mogla brže staviti u odbrambeni položaj, jer su trake bile jednostavnije.[4] Stakla (naočare) na ovoj masci bila su takođe veoma otporna i snabdevena posebnim sapunom na bazi glicerina, koji je služio da se stakla maske pre stavljanja njime premažu i na taj način se sprečavalo magljenje.[4] Cedilo maske zavijalo se neposredno na osnovu i zbog toga se maska fizički najviše razlikovala od svih dotadašnjih. Maska se lako čistila i dezinfikovala, lako se stavljala i lako skidala sa glave. U početku su se prodavale po apotekama ili u radnjama koje su prodavale gumene proizvode.[4] Jedan zaštitni komplet sadržavao je gas masku, torbicu i sav tehnički pribor, kao i uputstvo za upotrebu. Cena ove maske bila je jeftinija od onih koje su se o tada mogle kupiti i koštala je nešto ispod 200 dinara.[4]
- Gas-maska „Nebojša” - prikaz iz svih uglova
-
-
-
Vidi još
urediReference
uredi- ^ a b v g d đ e „Nekad i sad: „Nebojša” iz Batinog Borova”. Savez Srba iz regiona. 29. mart 2020. Pristupljeno 13. 01. 2021.
- ^ Lazić, Svet. (1938). „Perspektive”. Vazdušna odbrana. I: 2—3.
- ^ a b Čolić, Nina (14. april 2020). „Kako su nastale prve domaće gas-maske „Nebojša””. Danas.
- ^ a b v g „Nebojša nova Jugoslovenska civilna maska”. Vazdušna odbrana. IV: 72—73. 1939.