Википедија

Generalni informacioni direktor

Generalni informacioni direktor, generalni direktor za digitalne informacije ili direktor informacionih tehnologija (IT) zvanje je koje se najčešće dodeljuje najvišim rukovodiocima u preduzeću odgovornim za informacione tehnologije i računarske sisteme koji podržavaju ciljeve preduzeća. Dakle, generalni informacioni direktor direktno je odgovoran generalnom izvršnom direktoru, ali može biti odgovoran i generalnom operativnom direktoru ili generalnom finansijskom direktoru. U vojnim organizacijama oni odgovaraju komandantu. Ulogu generalnog informacionog direktora prvi put su 1981. godine definisali[1] Vilijam R. Sinot, bivši viši potpredsednik banke Bostona i Vilijam H. Gruber, bivši profesor univerziteta MIT.[2]

Potreba za generalnim informacionim direktorom

uredi

Generalni direktori informacionih tehnologija i generalni direktori za digitalne informacije čine ključni deo bilo kog posla koji koristi tehnologiju i podatke. U skorije vreme, ustanovljeno je da nije dovoljno poznavati samo poslovanje ili samo informacione tehnologije.[3] Generalni informacioni direktor upravlja IT resursima i planira „informaciono komunikacione tehnologije uključujući razvoj politike i prakse, planiranje, budžetiranje, resurse i obuku“.[4] Pored toga, direktori informacionih tehnologija dobijaju sve veću ulogu u proračunavanju povećanja profita korišćenjem okvira informaciono-komunikacionih tehnologija, kao i bitnu ulogu u smanjivanju troškova i u ograničavanju štete uspostavljanjem kontrole i sprečavanjem eventualnih katastrofa. Computer Weekly magazin naglašava da 53% IT lidera navode da imaju manjak ljudi sa visokim nivoom ličnih sposobnosti na radnom mestu.[5] Većina organizacija ne može očekivati da će ispuniti potrebu za kvalifikovanim resursima,a 57% generalnih direktora informacionih tehnologija nemaju odgovarajuće mehanizme učenja i podrške kako bi omogućili trenutnom osoblju da nadomesti manjak veština.[6] Generalni direktori informacionih tehnologija su potrebni da bi se smanjio jaz između uloga koje obavljaju IT profesionalci i onih koji to nisu u preduzećima, kako bi uspostavili efikasne i radne odnose.

Uloge i odgovornosti

uredi

Generalni informacioni direktor je odgovoran za brojne uloge. Prvo i najvažnije, generalni informacioni direktor mora ispuniti ulogu poslovnog lidera.[7] Kao generalni informacioni direktor, mora da donosi izvršne odluke u vezi sa stvarima kao što su kupovina IT opreme od dobavljača ili stvaranja novih sistema, stoga su odgovorni za vođenje i usmeravanje radne snage svoje organizacije. Pored toga, generalni informacioni direktor "treba da ima jake organizacione veštine“.[8] Ovo je naročito bitno za generalnog informacionog direktora organizacije koji mora da balansira uloge kako bi stekao konkurentsku prednost i zadržao interesovanje zaposlenih u organizaciji. Generalni informacioni direktori takođe imaju odgovornost regrutovanja, tako da je važno da izaberu najbolje radnike koji će završiti poslove koje kompanija treba da ispuni. Pored toga generalni informacioni direktori su direktno obavezni da pozicioniraju i IKT strategiju i IKT politiku organizacije. Strategija IKT obuhvata buduće dokazivanje, nabavku i unutrašnje i spoljne standarde koje je postavila organizacija. Slično tome, generalni informacioni direktor mora napisati politiku IKT, detaljno navodeći kako se IKT koriste i primenjuju. Politka IKT je potrebna za zaštitu organizacije u kratkoročnom i dugoročnom periodu i za proces planiranja budućnosti. Pol Burfit, bivši generalni informacioni direktor preduzeća AstraZeneca, takođe ukazuje na ulogu direktora u IT upravi, koju on naziva „razjašnjavanje odgovornosti i uloge odbora“.[9]

Prateći rizici

uredi

S obzirom na to da ima veliki broj odgovornosti, kao što su obezbeđivanje finansija, zapošljavanje profesionalaca i razvoj politike i strategije, rizici su ogromni. Generalni informacioni direktor američke kompanije Target je bio primoran na ostavku 2014. godine nakon krađe od strane hakera u vrednosti od 40 miliona podataka o kreditnim karticama korisnika, kao i 70 miliona detalja o korisnicima.[10] Generalni informacioni direktori nose veliki broj uloga i stoga su šanse za neuspeh veoma velike. Zbog toga, svaki generalni informacioni direktor mora biti upoznat sa industrijom, tako da se može prilagoditi situaciji i smanjiti šansu za greškom.

Informacione tehnologije

uredi

Informacione tehnologije i njeni sistemi postali su toliko važni da se generalni informacioni direktor u mnogim organizacijama smatra kao ključni faktor u formulisanju strateških ciljeva organizacije. Istaknutost pozicije generalnog informacionog direktora se izuzetno povećava i postaje sve važniji deo moderne organizacije. Mnogi generalni informacioni direktori dodaju dodatne c-level titule koje odražavaju sve veću važnost tehnologije u uspešnim kompanijama; ovaj trend se naziva CIO-plus. Generalni informacioni direktor može biti član izvršnog odbora organizacije ili se često angažuje na nivou odbora u zavisnosti od prirode organizacije i njegove operativne strukture i upravljačkog okruženja. Nijedna kvalifikacija nije suštinska za položaj generalnog informacionog direktora, iako kandidat može biti stručan u nizu tehnoloških oblasti – računarstvu, softverskom inženjerstvu i informacionim sistemima. Mnogi kandidati imaju master poslovne administracije ili master nauka iz oblasti menadžmenta.[11] U poslednje vreme su upravljački kapaciteti generalnog informacionog direktora, poslovna mudrost i strateške perspektive zauzele prednost u odnosu na tehničke veštine. Sada je vrlo česta pojava da se generalni informacioni direktori postavljaju na osnovu poznavanja poslovanja organizacije, posebno ako poseduju veštine upravljanja projektima.

Uprkos strateškoj prirodi uloge, istraživanje iz 2017. godine koje je sprovela kompanija Logicalic, od 890 glavnih informacionih direktora iz 23 zemlje, utvrđeno je da se 62% generalnih informacionih direktora troši 60% ili više svog vremena na svakodnevne IT aktivnosti.[12]

Godine 2012. izvršni programi kompanije Gartner su sproveli globalno istraživanje i dobili odgovore od 2053 generalnih informacionih direktora iz 41 zemlje i 36 industrija.[13] Gartner je saopštio da rezultati istraživanja ukazuju na to da su među deset najbitnijih prioriteta generalnih informacionih direktora za 2013. godinu: analiziranje i poslovna inteligencija, mobilne tehnologije, računarstvo u oblaku, modernizacija, IT menadžment, upravljanje odnosima sa kupcima, virtuelizacija, sigurnost i planiranje preduzeća.

Magazin „State of the CIO 2008“ je sproveo istraživanje i 558 ispitanika je upitano ko im je nadređeni. Rezultati su bili: generalni izvršni direktor 41%, generalni direktor finansija 23%, generalni operativni direktor 16%, generalni korporativni informacioni direktor 7% i drugi 13%.[14]

Obično je generalni informacioni direktor uključen u vođenje analize i reinženjeringa postojećih poslovnih procesa, identifikaciju i razvoj sposobnosti za korišćenje novih alata, preoblikovanje fizičke infrastrukture preduzeća i pristupa mreži, kao i identifikovanje i eksploataciju resursa znanja preduzeća. Mnogi direktori informacionih tehnologija se trude da integrišu Internet u svoju dugoročnu strategiju i njene neposredne poslovne planove. Generalni informacioni direktori su često zaduženi za pokretanje ili kreiranje ključnih IT projekata koji su bitni za strateške i operativne ciljeve organizacije. Dobar primer ovoga bi bila implementacija Sistema za planiranje resursa preduzeća(ERP), koji obično ima ogromne posledice za većinu organizacija.

Još jedan način na koji se uloga generalnog informacionog direktora menja je veći fokus na upravljanje uslugama.[15] Generalni informacioni direktor obično, kao menadžer, nadgleda organizaciju. U suštini, u savremenoj organizaciji generalni informacioni direktor mora da poseduje poslovne veštine i sposobnost da se odnosi prema organizaciji kao celini, umesto da bude tehnološki stručnjak sa ograničenom poslovnom aktivnosti. Generalni informacioni direktor takođe predviđa trendove na tržištu vezane za tehnologiju i teži da se poslovanje usmeri na ove trendove kroz stručno usmeravanje i pravilno strateško planiranje IT-a koji je usklađen sa korporativnom strategijom organizacije.

Razlika između generalnog informacionog direktora, generalnog direktora digitalne službe i generalnog direktora za tehnologiju

uredi

Uloge generalnog informacionog direktora, generalnog direktora digitalne službe i generalnog direktora za tehnologiju često su nejasne. Tom Silver, viši potpredsednik Dice, izjavio je da se generalni direktori za tehnologiju bave samom tehnologijom, dok se generalni informacioni direktori mnogo više bave svojim aplikacijama u poslu i kako se njima može upravljati.[16]

Preciznije, generalni informacioni direktori upravljaju poslovnim informacionim sistemima i funkcijama, stvaraju i sprovode strategije i politike i stavljaju veliki naglasak na interne kupce. Za razliku od toga, generalni direktori za tehnologiju stavljaju akcenat na eksterne kupce i fokusiraju se na to kako različita tehnologija može učiniti kompaniju profitabilnijom.[17]

Tradicionalna definicija generalnih direktora za tehnologiju pored upotrebe tehnologije sada uključuje generalne direktore digitalne službe koji koriste moć modernih tehnologija, onlajn dizajn i velike podatke za digitalizaciju poslovanja.

Nagrade i priznanja

uredi

Česta je pojava da se generalni informacioni direktori pohvaljuju i nagrađuju godišnje, posebno u oblasti tehnologije. Ove nagrade često predstavljaju značaj njihovog doprinosa industriji i uglavnom se javljaju samo na lokalnim tržištima. Nagrade dodeljuju viši kvalifikovani rukovodioci kao što su izvršni direktor, generalni operativni direktor ili generalni finansijski direktor. Nagrađuju se ideje koje imaju veliki značaj za lokalno tržište tehnologije.

U Australiji, 50 najboljih generalnih informacionoh direktora priznaju se godišnje pod CIO5O zastavom.[18] U SAD, Ujedinjenom Kraljevstvu i na Novom Zelandu generalni informacioni direktori su priznati pod CIO100 zastavom.[19][20][21]

Reference

uredi
  1. ^ „williamgruber”. williamgruber. Arhivirano iz originala 22. 02. 2018. g. Pristupljeno 21. 03. 2018. 
  2. ^ Synnott W.R. and Gruber W.H. (1981) Information Resource Management: Opportunities and Strategies for the 1980s. New York: Wiley-IntersciencCan wee.
  3. ^ von Simson, Ernest. „The new role of the CIO”. ww.businessweek.com. Pristupljeno 26. 10. 2014. 
  4. ^ University of Nottingham. „The role of a Chief Information Officers (CIO) or equivalent Senior ICT Manager”. www.nottingham.ac.uk. Pristupljeno 26. 10. 2014. 
  5. ^ Manwani, Sharm; Flint, David. „From manager to chief information officer”. www.computerweekly.com. Pristupljeno 26. 10. 2014. 
  6. ^ „CIOWaterCooler - The Changing Shape of IT”. Pristupljeno 15. 6. 2017. 
  7. ^ Peppard, Joe (avgust 2010). „Unlocking the Performance of the Chief Information Officer (CIO)”. California Management Review. 52 (4): 5. Pristupljeno 26. 10. 2014. 
  8. ^ Lawry, Rachel; Waddell, Dianne; Singh, Mohini (2007). „Roles, Responsibilities and Futures of Chief Information Officers (CIOs) in the Public Sector” (PDF): 3. Arhivirano iz originala (PDF) 27. 10. 2014. g. Pristupljeno 26. 10. 2014. 
  9. ^ Computer Weekly. „What exactly does a chief information officer do?”. www.computerweekly.com. Pristupljeno 26. 10. 2014. 
  10. ^ Vaas, Lisa. „Target CIO Beth Jacob resigns in breach aftermath”. www.nakedsecurity.sophos.com. Pristupljeno 27. 10. 2014. 
  11. ^ Levinson, Meridith (5. 7. 2007). „Should You Get an MBA? - CIO.com - Business Technology Leadership”. CIO.com. Arhivirano iz originala 25. 02. 2012. g. Pristupljeno 28. 3. 2012. 
  12. ^ „Logicalis CIO Survey 2017-2018 | Think Hub |”. www.logicalis-thinkhub.com (na jeziku: engleski). 15. 11. 2017. Arhivirano iz originala 21. 12. 2017. g. Pristupljeno 22. 1. 2018.  Nevalidan unos |dead-url=dead (pomoć)
  13. ^ „Gartner Executive Program Survey of More Than 2,000 CIOs Shows Digital Technologies Are Top Priorities in 2013”. Gartner. Pristupljeno 12. 7. 2013. 
  14. ^ „State of the CIO 2008 Data Shows CIO Salaries, Influence Rising”. CIO. Arhivirano iz originala 14. 03. 2010. g. Pristupljeno 27. 2. 2010. 
  15. ^ „CIO Magazine: Recession Shifts IT Service Management into Fast Lane”. Cio.com. 26. 2. 2010. Arhivirano iz originala 20. 05. 2010. g. Pristupljeno 28. 3. 2012. 
  16. ^ Zetlin, Minda. „CIO or CTO- What's in a Title?”. www.oracle.com. Pristupljeno 27. 10. 2014. 
  17. ^ Hiner, Jason. „Sanity check: What's the difference between CIO and CTO?”. www.techrepublic.com. Pristupljeno 27. 10. 2014. 
  18. ^ „Home- CIO 50- CIO”. CIO. Arhivirano iz originala 06. 07. 2016. g. Pristupljeno 21. 03. 2018. 
  19. ^ „CIO 100 Symposium and Awards”. CIO. 
  20. ^ „CIO 100 Archive - CIO UK”. www.cio.co.uk. Arhivirano iz originala 18. 03. 2018. g. Pristupljeno 21. 03. 2018. 
  21. ^ „CIO 100- CIO New Zealand”. CIO New Zealand. Arhivirano iz originala 20. 02. 2018. g. Pristupljeno 21. 03. 2018. 

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Генерални_информациони_директор&oldid=26848555”