Gibraltarski moreuz

Gibraltarski moreuz (arapski: مضيق جبل طارق, šp. Estrecho de Gibraltar) je moreuz koji odvaja Atlantski okean od Sredozemnog mora. Na severnoj strani moruza su Španija i Gibraltar, a na južnoj strani Maroko i Seuta. Njegove granice su u antici bile poznate kao Herkulovi stupovi. Gibraltarski moreuz je dubok oko 1.181 metara, i širok oko 14 km u najužem delu. Dubina mu raste od zapada prema istoku. Plitki (300 m) Gibraltarski prag, koji se pruža na meridijanu rta Trafalgara, štiti Sredozemno more od prodora hladnih dubinskih atlantskih vodenih masa.

Gibraltarski moreuz
Satelitski snimak Gibraltarskog moreuza
Lokacija	Atlantski okean – Sredozemno more
Koordinate	35° 58′ 00″ S; 5° 29′ 00″ Z
Zemlje basena	Gibraltar Maroko Španija
Maks. širina	13 km (8,1 mi) km
Maks. dubina	0,900 m (2,953 ft) m
Vodena površina na Vikimedijinoj ostavi

S obe strane moreuza izdižu se visoki krečnjački grebeni, na severnoj uzvišenje Gibraltar (424 metra), a sa južne brdo Musa (856 m). Na Afričkom kontinentu se nalazi grad Tanger, a na evropskoj strani grad Gibraltar. Ime Gibraltar potiče od imena „Tarikove stene“ (Džebel Tarik), koja je dobila ime po Tariku ibn Zijadu, berberskom vođi prve arapske ekspedicije na Španiju, prethodnice kasnije invazije Arapa na Iberijsko poluostrvo.

Komunikacije

3-D prikaz, pogled na istok prema Mediteranu.

Tesnac je važan brodski put od Sredozemnog mora do Atlantika. Postoje trajekti koji saobraćaju između Španije i Maroka preko moreuza, kao i između Španije i Seute i Gibraltara do Tangera.

Tunel preko moreuza

Rasprava između Španije i Maroka o tunelu ispod moreuza počela je tokom 1980-ih. U decembru 2003. obe zemlje su se složile da istraže izgradnju podmorskog železničkog tunela za povezivanje svojih železničkih sistema preko moreuza. Širina šina bi bila 1.435 mm (4 ft 8,5 in) kako bi odgovarala predloženoj konstrukciji i konverziji značajnih delova postojećeg sistema širokog koloseka u standardni kolosek. Dok je projekat ostao u fazi planiranja, španski i marokanski zvaničnici su se sastajali da povremeno razgovaraju o njemu, uključujući i 2012. godinu. Ti razgovori nisu doveli do toga da se nešto konstruktivno dogodi, ali su se u aprilu 2021. ministri obe zemlje složili da zajednički međuvladin sastanak bude održan u Kazablanci u narednim mesecima. Ovo je planirano da bi se nastavile diskusije o tunelu. U januaru 2021, vlada Velike Britanije je proučavala planove za tunel koji bi povezao Gibraltar sa Tangerom koji bi zamenio špansko-marokanski projekat koji do tada nije imao opipljive rezultate nakon više od 40 godina diskusija.

Posebni obrasci toka i talasa

Gibraltarski moreuz direktno povezuje Atlantski okean sa Sredozemnim morem. Ova direktna veza stvara određene jedinstvene obrasce toka i talasa. Ovi jedinstveni obrasci nastaju usled interakcije različitih regionalnih i globalnih sila isparavanja, temperature vode, plimskih sila i sila vetra.

Priliv i odliv

Gibraltarski moreuz sa Sredozemnim morem u gornjem desnom uglu. Unutrašnje talase (označene strelicama) izaziva voda koja teče kroz moreuz (dole levo, gore desno).

Voda teče kroz moreuz manje-više kontinuirano na istok i zapad. Manja količina dubljih slanijih, a samim tim i gušćih voda kontinuirano se kreće ka zapadu u mediteranskom oticaju, dok se veća količina površinskih voda sa nižim salinitetom i gustinom kontinuirano probija na istok u mediteranski priliv. Ove opšte tendencije toka mogu biti povremeno prekinute na kratke periode privremenim plimnim tokovima, u zavisnosti od različitih lunarnih i solarnih poravnanja. Ipak, u celini i tokom vremena, ravnoteža toka vode je prema istoku, zbog brzine isparavanja unutar mediteranskog basena većeg od kombinovanog dotoka svih reka koje se u njega ulivaju. Na krajnjem zapadnom kraju moreuza je Kamarinalski prag, najplića tačka moreuza koja ograničava mešanje između hladne, manje slane atlantske vode i toplih voda Mediterana.

Tokom Drugog svetskog rata, nemačke podmornice su koristile struje da prođu u Sredozemno more bez otkrivanja, održavajući tišinu sa isključenim motorima. Od septembra 1941. do maja 1944. Nemačka je uspela da pošalje 62 podmornice u Sredozemno more. Sva ova plovila morala su da prođu kroz Gibraltarski moreuz pod britanskom kontrolom, gde je devet podmornica potopljeno dok su pokušavale da prođu, a još 10 je moralo da prekine put zbog oštećenja. Nijedna podmornica nikada nije uspela da se vrati u Atlantik i sve su ili potopljene u borbi ili su ih potopile njihove posade.

Unutrašnji talasi

Unutrašnje talase (talase na graničnom sloju gustine) često proizvodi moreuz. Poput saobraćaja koji se spaja na autoputu, tok vode je sužen u oba smera, jer mora da prolazi preko praga Kamarinal. Kada veliki plimni tokovi uđu u moreuz i plima se opusti, unutrašnji talasi se stvaraju na pragu Kamarinal i nastavljaju ka istoku. Iako se talasi mogu pojaviti do velikih dubina, povremeno su talasi gotovo neprimetni na površini, a ponekad se mogu jasno videti na satelitskim snimcima. Ovi unutrašnji talasi nastavljaju da teku ka istoku i da se prelamaju oko obalskih obeležja. Ponekad se mogu pratiti na čak 100 km (62 mi; 54 nmi), a ponekad stvaraju interferencijske obrasce sa prelomljenim talasima.

Teritorijalne vode

Osim krajnjeg istočnog kraja, moreuz se nalazi u teritorijalnim vodama Španije i Maroka. Ujedinjeno Kraljevstvo polaže pravo na 3 nmi (5,6 km; 3,5 mi) oko Gibraltara na severnoj strani moreuza, stavljajući deo tesnaca unutar britanskih teritorijalnih voda. Pošto je ovo manje od maksimuma od 12 nmi (22 km; 14 mi), to znači, prema tvrdnji Britanaca, da deo moreuza leži u međunarodnim vodama. Španija osporava vlasništvo nad Gibraltarom i njegovim teritorijalnim vodama. Slično, Maroko osporava španski suverenitet nad Seutom na južnoj obali. Postoji nekoliko ostrva, kao što je sporno ostrvo Perehil, na koje polažu pravo i Maroko i Španija.

Prema Konvenciji Ujedinjenih nacija o pomorskom pravu, plovila koja prolaze kroz moreuz čine to pod režimom tranzitnog prolaza, a ne ograničenijim nevinim prolazom koji je dozvoljen u većini teritorijalnih voda. Dakle, plovilo ili vazduhoplov imaju slobodu plovidbe ili preletanja u svrhu prelaska Gibraltarskog moreuza.

Literatura

• „Solitons, Strait of Gibraltar”. NASA Earth Observatory. Arhivirano iz originala 2004-08-17. g. Pristupljeno 2006-05-24. 
• „Internal Waves, Strait of Gibraltar”. NASA Earth Observatory. Arhivirano iz originala 2001-06-20. g. Pristupljeno 2006-05-24. 
• Abulafia, David (2011). The Great Sea: A Human History of the Mediterranean. London: Allen Lane. ISBN 978-0-7139-9934-1. 
• Aldrich, Robert; Connell, John (1998). The Last Colonies. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-41461-6. 
• Alexander, Marc (2008). Gibraltar: Conquered by No Enemy. Stroud, Glos: The History Press. ISBN 978-0-7509-3331-5. 
• Andrews, Allen (1958). Proud Fortress: the fighting story of Gibraltar. London: Evans Bros. OCLC 656066535. 
• Archer, Edward G. (2006). Gibraltar, Identity and Empire. London: Routledge. ISBN 978-0-415-34796-9. 
• Ayala, Lopez de (1845). The History of Gibraltar from the earliest period. Translated by James Bell. London: Pickering. OCLC 28301900. 
• Baptiste, Fitzroy André (1988). War, Cooperation & Conflict: The European Possessions in the Caribbean, 1939–1945. New York: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-25472-7. 
• Bond, Peter (2003). „Gibraltar's Finest Hour The Great Siege 1779–1783”. 300 Years of British Gibraltar 1704–2004 (1st izd.). Gibraltar: Peter-Tan Publishing Co. str. 28—29. ASIN B001ACDEAU. 
• Bradford, Ernle (1971). Gibraltar: The History of a Fortress. London: Rupert Hart-Davis. ISBN 0-246-64039-1. 
• Bruner, E.; Manzi, G. (2006). „Saccopastore 1: the earliest Neanderthal? A new look at an old cranium”. Ur.: Harvati, Katerina; Harrison, Terry. Neanderthals revisited: new approaches and perspectives. Vertebrate paleobiology and paleoanthropology. 2. Dordrecht: Springer. ISBN 978-1-4020-5120-3. 
• Chartrand, René (jul 2006). Gibraltar 1779–1783: The Great Siege. Patrice Courcelle (1st izd.). Gibraltar: Osprey Publishing. ISBN 978-1841769776. Arhivirano iz originala 27. 9. 2007. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Collins, Roger (1998). Spain: an Oxford archaeological guide. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-285300-4. 
• Cornwell, B. (1782). A Description of Gibraltar: with an account of the blockade, siege, the attempt by nine sail of fire ships, the sally made from the garrison, and every thing remarkable or worthy notice that has occurred in that place since the commencement of the Spanish war. London: Richardson & Urquhart. OCLC 28817404. 
• Dennis, Philip (1977). Gibraltar. Newton Abbot, Devon: David & Charles Ltd. ISBN 0-7153-7358-7. 
• Devenish, David (2003). Gibraltar before the British. London: Unpublished proof copy held by the British Library. OCLC 499242153. 
• Dunsworth, Holly M. (2007). Human Origins 101. Westport, CT: Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-33673-7. 
• Falkner, James (2009). Fire over the Rock: The Great Siege of Gibraltar 1779–1783. Barnsley, South Yorkshire: Pen and Sword. ISBN 978-1844159154. 
• Fa, Darren; Finlayson, Clive (2006). The Fortifications of Gibraltar 1068–1945. Fortress 45. Oxford: Osprey Publishing. ISBN 978-1-84603-016-1. 
• Ford, Richard (1855). The Handbook for Travellers in Spain, Part 1. London: J. Murray. OCLC 603580513. 
• Gold, Peter (2012). Gibraltar: British or Spanish?. Routledge. ISBN 978-0-415-34795-2. 
• Grove, Eric, ur. (1997). The Defeat of the Enemy Attack upon Shipping. Aldershot: Ashgate for the Navy Records Society. ISBN 978-1-85928-403-2. 
• Harvey, Maurice (1996). Gibraltar. Staplehurst, Kent: Spellmount. ISBN 978-1-873376-57-7. 
• Harvey, Robert (2001). A Few Bloody Noses: The American War of Independence. London: John Murray. ISBN 9780719561412. 
• S. H. (1986). Hastings, Max, ur. The Oxford Book of Military Anecdotes. Oxford University Press. ISBN 0-19-214107-4. 
• Haverty, Martin (1844). Wanderings in Spain in 1843, Volume 1. London: T. C. Newby. OCLC 56000559. 
• Hills, George (1974). Rock of Contention: A history of Gibraltar. London: Robert Hale & Company. ISBN 0-7091-4352-4. 
• Jackson, William G. F. (1986). The Rock of the Gibraltarians. Cranbury, NJ: Associated University Presses. ISBN 0-8386-3237-8. 
• Jordine, Melissa R. (2007). The Dispute Over Gibraltar. New York: Chelsea House. ISBN 978-1-4381-2139-0. 
• Krieger, Larry S.; Neill, Kenneth; Jantzen, Steven L. (1990). World History: Perspectives On The Past. Lexington, MA: D.C. Heath. ISBN 978-0-669-20189-5. 
• Lamelas Oladán, Diego (1. 4. 1990). „Asentamiento en Gibraltar en 1474 y expulsión en 1476: 3” (PDF). Almoraima. Revista de Estudios Campogibraltareños (na jeziku: španski). Instituto de Estudios Gibraltareños (3 (Suplemento 'La compra de Gibraltar por los conversos andaluces (1474–1476)'). Arhivirano iz originala (PDF) 4. 5. 2013. g. Pristupljeno 10. 3. 2013. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Mackenzie, Alexander Slidell (1829). A Year in Spain. Boston: Hilliard, Gray, Little, and Wilkins. OCLC 2624910. 
• Montero, Francisco Maria (1860). Historia de Gibraltar y de su campo (na jeziku: španski). Cádiz: Imprenta de la Revista Medica. OCLC 1243698182. CS1 održavanje: Datum i godina (veza)
• Monti, Ángel María (1851). Historia de Gibraltar (na jeziku: španski). Seville: Imprenta Juan Moyano. OCLC 1123977716. 
• Morison, Samuel Eliot (2002). History of United States Naval Operations in World War II. Vol. 10: The Atlantic Battle Won, May 1943 – May 1945. Chicago: University of Illinois Press. ISBN 978-0-252-07061-7. 
• Nelson, Horatio (1846). The Dispatches and Letters of Vice Admiral Lord Viscount Nelson, with notes by Sir N. H. Nicolas, Vol. 6. London: Henry Colburn. 
• Offley, Ed (2011). Turning the Tide: How a Small Band of Allied Sailors Defeated the U-Boat|s and Won the Battle of the Atlantic. New York: Basic Books. ISBN 978-0-465-02344-8. 
• Padró i Parcerisa, Josep (1980). Egyptian-type documents: from the Mediterranean littoral of the Iberian peninsula before the Roman conquest, Part 3. Leiden, Netherlands: Brill Archive. ISBN 978-90-04-06133-0. 
• Quiroga, Alejandro (2007). Making Spaniards: Primo de Rivera and the Nationalization of the Masses, 1923-30. Basingstoke, United Kingdom: Palgrave. ISBN 978-1-349-28580-8. 
• Rose, Edward P. F. (2001). „Military Engineering on the Rock of Gibraltar and its Geoenvironmental Legacy”. Ur.: Ehlen, Judy; Harmon, Russell S. The environmental legacy of military operations. Boulder, CO: Geological Society of America. ISBN 0-8137-4114-9. 
• Shields, Graham J. (1987). Gibraltar. Oxford: Clio Press. ISBN 978-1-85109-045-7. 
• Stockey, Gareth (2009). Gibraltar: A Dagger in the Spine of Spain?. Eastbourne: Sussex Academic Press. ISBN 978-1-84519-301-0. 
• Stringer, Chris (2000). „Digging the Rock”. Ur.: Whybrow, Peter J. Travels with the Fossil Hunters. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-66301-4. 
• Syrett, David (2006). Admiral Lord Howe: A Biography. London. 
• Truver, Scott C. (1980). The Strait of Gibraltar and the Mediterranean, Volume 4. Alphen aan der Rijn, Netherlands: Martinus Nijhoff Publishers. ISBN 978-90-286-0709-5. 
• Walter, Chip (2013). Last Ape Standing: The Seven-Million-Year Story of How and Why We Survived (Kindle izd.). New York: Walker & Co. ISBN 978-0-8027-1756-6. 

Spoljašnje veze

• Climate Control Requires a Dam at the Strait of Gibraltar Arhivirano 2009-02-22 na sajtu Wayback Machine—American Geophysical Union, 1997. Accessed 26 February 2006. Gone 12 February 2010. Dam design at http://www.agu.org/sci_soc/eosrjohnsonf3.gif Arhivirano 2012-09-26 na sajtu Wayback Machine Building the dam and letting the Mediterranean Sea completely evaporate would raise Sea Level 15 meters over 1,000 years. Evaporating the first 100 meters or so would raise Sea Level 1 meter in about 100 years.
• Project for a Europe-Africa permanent link through the Strait of Gibraltar—United Nations Economic and Social Council, 2001. Accessed 26 February 2006.
• Estudios Geográficos del Estrecho de Gibraltar—La Universidad de Tetuán and La Universidad de Sevilla. Accessed 26 February 2006.
• Old maps of the Strait of Gibraltar, Eran Laor Cartographic Collection, The National Library of Israel
• HOW TO SWIM ACROSS THE STRAIT OF GIBRALTAR By ACNEG The Straits of Gibraltar Swimming Association.