Глобална криза (film)

Globalna kriza (engl. Inside Job) je američki dokumentarni film iz 2010. godine, režisera Čarlsa Fergusona o finansijskoj krizi krajem 2000-ih. Ferguson, koji je počeo da je istražuje 2008. godine, kaže da film govori o „sistemskoj korupciji Sjedinjenih Država od strane industrije finansijskih usluga i posledicama te sistemske korupcije”, među kojima su sukobi interesa akademskih istraživanja koja su dovela do poboljšanih standarda obelodanjivanja od strane Američkog ekonomskog udruženja. Podeljen u pet delova, film istražuje kako su promene u političkom okruženju i bankarskoj praksi pomogle u stvaranju finansijske krize.

Globalna kriza
Filmski poster
Izvorni naslov	Inside Job
Režija	Čarls Ferguson
Producent	Odri Mars Čarls Ferguson
Narator	Met Dejmon
Muzika	Aleks Hefes
Direktor fotografije	Svetlana Cvetko Kaljani Mam
Montaža	Čed Bek Adam Bolt
Studio	Sony Pictures Classics
Godina	2010.
Trajanje	108 minuta
Zemlja	SAD
Jezik	engleski
Budžet	2 miliona dolara
Zarada	7,9 miliona dolara
Veb-sajt	www.sonyclassics.com/insidejob
IMDb veza

Film je dobio pozitivne kritike od strane kritičara, koji su naročito pohvalili filmski tempo, istraživanje i izlaganje složenog materijala. Premijerno je prikazan 16. maja 2010. na Kanskom filmskom festivalu i osvojio je Oskara za najbolji dokumentarni film.

Radnja

Film je podeljen u pet delova. Započinje ispitivanjem kako je Island bio visoko deregulisan 2000. godine i privatizacijom njegovih banaka. Kada je investiciona banka Liman Braders bankrotirala, a osiguravajuća kompanija AIG propala, Island i ostatak sveta ušli su u globalnu recesiju. Na godišnjoj konferenciji Federalnih rezervi 2005. godine, Raguram Radžan, tada glavni ekonomista MMF-a, upozorio je na rastuće rizike u finansijskom sistemu i predložio politiku koje smanjiti takve rizike. Bivši američki ministar finansija, Lorens Samers, nazvao je ta upozorenja „pogrešnim”, a samog Radžana „luditom”. Međutim, nakon finansijske krize 2007–2008, Radžanovi stavovi smatrani su predviđačkim i sa njim je obavljen opširan intervju za ovaj film.

I deo: Kako smo došli ovde

Američka finansijska industrija bila je regulisana od 1941. do 1981. godine, nakon čega je nastupio dug period deregulacije. Krajem 1980-ih kriza štednje i zajmova koštala je poreske obveznike oko 124 milijarde dolara. Krajem 1990-ih, finansijski sektor se konsolidovao u nekoliko gigantskih firmi. U martu 2000. godine, Internet mehur je pukao, jer su investicione banke promovisale Internet kompanije za koje su znali da će propasti, što je rezultiralo gubicima od pet biliona dolara. Devedesetih godina derivati su postali popularni u industriji i doprineli su nestabilnosti. Napori na regulisanju derivata osujećeni su Zakonom o modernizaciji robnih fjučersa iz 2000. godine, koji je podržalo nekoliko ključnih zvaničnika. U industriji 2000-ih dominiralo je pet investicionih banaka (Goldman Saks, Morgan Stenli, Liman Braders, Meril Linč i Ber Sterns), dva finansijska konglomerata (Sitigrup, DžPMorgan Čejs), tri sekjuritizovane osiguravajuće kompanije (AIG, MBIA, AMBAC) i tri agencije za rejting (Mudis, Standard end Purs, Fič). Investicione banke su hipoteke povezale sa ostalim kreditima i dugovima u kolateralizovane dužničke obaveze (CDO), koje su se prodavale investitorima. Agencije za rejting dale su mnogim CDO-ovima rejtinge AAA. Drugorazredni krediti doveli su do grabežljivog kreditiranja. Mnogi vlasnici domova dobili su zajmove koje nikada nisu mogli da vrate.

II deo: Mehur

Tokom stambenog buma, odnos novca koji je pozajmljivala investiciona banka prema sopstvenoj aktivi banke dostigao je nivo bez presedana. Razmena kreditnih neizvršenja (CDS) bila je slična polisi osiguranja. Špekulanti su mogli da kupe CDS da bi se kladili protiv CDO-a koji nisu u njihovom posedu. Brojni CDO-ovi podržani su hipotekarnim hipotekarnim kreditima. Goldman Saks je u prvoj polovini 2006. prodao CDO-ove vredne više od 3 milijarde dolara. Goldman se takođe kladio protiv CDO-ova malih vrednosti, govoreći investitorima da su visokokvalitetni. Tri najveće agencije za rejting doprinele su problemu. Instrumenti ocenjeni sa AAA porasli su sa samo nekoliko u 2000. na više od 4.000 u 2006. godini.

III deo: Kriza

Tržište CDO-ova se srušilo i investicionim bankama su ostale stotine milijardi dolara zajmova, CDO-ova i nekretnina kojih nisu mogli da se reše. Velika recesija započela je u novembru 2007. godine, a u martu 2008. Ber Sternsu je ponestalo gotovine. U septembru je savezna vlada preuzela Fani Mej i Fredi Mak, koji su bili na ivici kolapsa. Dva dana kasnije, Liman Braders je propao. Svi ovi subjekti su imali AA ili AAA rejtinge nekoliko dana pre spasavanja. Meril Linč, na ivici propasti, pripojena je Banci Amerike. Henri Polson i Timoti Gajtner odlučili su da Liman mora bankrotirati, što je rezultiralo kolapsom tržišta komercijalnih papira. Vlada je 17. septembra preuzela insolventni AIG. Sledećeg dana, Polson i predsednik Fed-a, Ben Bernanke, zatražili su od Kongresa 700 milijardi dolara za spasavanje banaka. Globalni finansijski sistem postao je paralizovan. Dana 3. oktobra 2008, predsednik Džordž V. Buš potpisao je Program za pomoć, ali globalna tržišta akcija nastavila su da padaju. Otpuštanja i ovrhe su nastavljene sa porastom nezaposlenosti na 10% u SAD i Evropskoj uniji. Do decembra 2008. godine, Dženeral motors i Krajsler su se takođe suočili sa bankrotom. Ovrhe u SAD dostigle su nivo bez presedana.

IV deo: Odgovornost

Najviši rukovodioci insolventnih kompanija izvukli su sa netaknutim ličnom bogatstvom. Rukovoditelji su sami izabrali svoje odbore direktora, koji su delili milijarde bonusa nakon vladinog spasa. Glavne banke su ojačale i udvostručile antireformske napore. Akademski ekonomisti decenijama su se zalagali za deregulaciju i pomagali u oblikovanju američke politike. Oni su se i dalje protivili reformi nakon krize 2008. godine. Neke od konsultantskih firmi koje su bile uključene su Analisis grupa, Čarls River Asosijets, Kompas Leksekon i Pravna i ekonomska konsultantska grupa (LECG). Mnogi od ovih ekonomista imali su sukob interesa, prikupljajući sume kao konsultanti kompanijama i drugim grupama uključenim u finansijsku krizu.

V deo: Gde smo sada

Otpušteno je na desetine hiljada američkih radnika u fabrici. Finansijske reforme dolazeće Obamine administracije bile su slabe i nije bilo značajnog predloženog regulisanja praksi agencija za rejting, lobista i izvršne nadoknade. Gajtner je postao ministar finansija. Martin Feldstajn, Lora Tajson i Lorens Samers bili su najbliži Obamini ekonomski savetnici. Bernanke je ponovo imenovan za predsednika Fed-a. Evropske države su nametnule stroge propise o bankarskim naknadama, ali su im SAD pružile otpor.

Prijem

Film je naišao na pozitivne kritike. Na sajtu Roten tomejtouz, film ima rejting odobrenja od 98% na osnovu 147 kritika, sa prosečnom ocenom 8,21/10. Kritički konsenzus veb stranice glasi: „Rastužujući, ali neophodan za gledanje, dokumentarni film Čarlsa Fergusona istražuje globalnu finansijsku krizu iz 2008. godine sa uzornom strogošću.” Na sajtu Metakritik, film ima prosečnu ocenu 88 od 100, na osnovu 27 kritičara, što ukazuje na „univerzalno odobravanje”.

Rodžer Ibert je opisao film kao „besan, argumentovan dokumentarac o tome kako je američka stambena industrija namerno krenula da prevari običnog američkog investitora”. A. O. Skot iz Njujork tajmsa je napisao da je „gospodin Ferguson sazvao kažnjavajuću moralnu silu propovedi koja drma za propovedaonice. Da je izriče strogo, suzdržano i sa dobrim humorom, što čini njegov slučaj još poraznijim”. Logan Hil iz časopisa Njujork okarakterisao je film kao „ričući, ogorčeni dokumentarac”, napominjući „efektivno prisustvo” naratora Meta Dejmona. Piter Bredšo iz novina Gardijan rekao je da je film „podjednako privlačan kao i svaki triler”. Dalje je objasnio da je na njega očigledno uticao Majkl Mur, opisujući ga kao „Murov film sa uklonjenim gegovima i vratolomijama”. Godine 2011, urednik Metakritika je rangirao film na prvo mesto na temu finansijske krize 2008. godine.

Film je izabran za specijalnu projekciju na Kanskom filmskom festivalu 2010. godine. Recenzent iz Kana je okarakterisao film kao „složenu priču ispričanu izuzetno dobro i sa puno nelegiranog besa”.

Nagrade

Nagrada	Datum ceremonije	Kategorija	Primaoci i kandidati	Rezultat
Oskar	27. februar 2011.	Najbolji dokumentarni film	Čarls Ferguson i Odri Mars	Osvojeno
Nagrada Udruženja filmskih kritičara Čikaga	20. decembar 2010.	Najbolji dokumentarni film		Nominacija
Nagrada Udruženja režisera Amerike	29. decembar 2010.	Najbolji dokumentarac		Osvojeno
Nagrada Gotam	29. novembar 2010.	Najbolji dokumentarac		Nominacija
Nagrada Društva onlajn filmskih kritičara	3. januar 2011.	Najbolji dokumentarac		Nominacija
Nagrade Udruženja scenarista Amerike	5. februar 2011.	Najbolji dokumentarni scenario		Osvojeno

Spoljašnje veze

• Globalna kriza na sajtu IMDb (jezik: engleski)