God
God ili godišnji prsten je celokupna masa sekundarnog drveta stvorena u toku jedne vegetacione periode. Naime, kambijum koji je aktivan u toku celog života biljke, može imati periodičan rad u oblastima gde postoji smena perioda kiše i suše, odnosno leta i zime. U pojedinim periodima će odvajanje sekundarnog drveta i kore biti intenzivnije. Kod biljaka koje žive u tropskoj i suptropskoj oblasti, gde su klimatski uslovi manje-više ujednačeni, godovi se ne mogu razgraničiti.
Karakteristike uredi
Koliko će god biti širok, zavisi od vrste biljke, njene starosti i uslova u kojima živi. Takođe, kod stabala koja rastu uspravno, godovi su koncentrični, dok su kod onih koja su kosa i više horizontalna, godovi ekscentrični.[1]
Mikroskopiranje uredi
Sami godovi se mogu uočiti i bez mikroskopa, ali uz pomoć njega, mogu se videti svetliji i tamniji deo goda. Svetliji se sastoji iz širokih traheja tankih zidova i on se stvara u proleće, kada se razvijaju izdanci za koje je potrebno mnogo vode i mineralnih supstanci. U kasno leto, prestaje stvaranje novih grana i listova, te i potreba za novim trahejama i tada se razvija tamniji deo, koji sadrži više drvenih vlakana. Svetliji deo se označava kao prolećno drvo koji ima provodnu funkciju, dok se tamniji označava kao jesenje i ima mehaničku i ulogu u magacioniranju. Prelaz između ove dve zone u toku jednog vegetacionog perioda je postepen, ali je zato prelaz između jesenjeg drveta jednog i prolećnog drveta drugog perioda sasvim jasan, pa se godovi lako razlikuju.[1]
Starost drveta uredi
Iako se brojanjem godova utvrđuje starost nekog drveta, ova metoda nije sasvim pouzdana. Naime, dešava se da se u toku jednog vegetacionog perioda broj godova udvoji (kada recimo dolazi do gubitka lišća u proleće usled mraza, pa se kasnije oformi novo lišće i time i novi god) ili da njihovo stvaranje potpuno izostane (ukoliko je iz nekog razloga oslabljena ishrana biljke).[1]
Reference uredi
- ^ a b v Tatić, B.& Petković, B. 1991. Morfologija biljaka. Naučna knjiga. Beograd.