Госпођа Макгинти је мртва

Gospođa Mekginti je mrtva je detektivski roman britanske književnice Agate Kristi koji je izdavačka kuća "Dodd, Mead and Company" prvi put objavila u SAD-u u februaru 1952, a u Velikoj Britaniji 3. marta iste godine izdavačka kuća. Američko izdanje koštalo je 2,5 dolara, a britansko izdanje devet šilinga i šest penija. Izdavačka kuća "The Detective Book Club" izdala je takođe 1952. godine knjigu pod imenom Krv će reći.

Gospođa Mekginti je mrtva
Orig. naslov	Mrs. McGintys Dead
Autor	Agata Kristi
Zemlja	UK
Jezik	engleski
Žanr / vrsta dela	krimi
Izdavanje
Datum	februar 1952.
Broj stranica	243
Tip medija	tvrdi povez
Hronologija
Prethodnik	Oni su došli u Bagdad
Naslednik	Ruka brža od oka

U romanu se pojavljuju likovi Herkula Poaroa i Arijadne Oliver. Priča je "seoska zagonetka", podžanr koji je Kristijeva obično rezervisala za gospođicu Marpl. Roman je poznat po svojoj duhovitosti i komičnim pojedinostima, čega je malo bilo u Poroovim romanima '30-ih i '40-ih. Poaroova beda u oronulom konaku i zapažanja gospođe Oliver o životu pisca detektiva pružaju značajnu zabavu u ranom delu romana. Objavljivanje knjige Gospođa Mekginti je mrtva može se smatrati označavanjem početka Poaroove poslednje faze u kojoj Arijadna Oliver igra veliku ulogu. Iako se pojavila u romanu Karte na stolu 1936. godine, ovde počinju najznačajnija pojavljivanja gospođe Oliver u delima Kristijeve. Arijadna Oliver pojavila se u pet od poslednjih devet romana Kristijeve u kojima se pojavljuje Poaro, a pojavljuje se i sama bez Poaroa u romanu Kod Belog konja (1961).

Radnja

Ndzronik Spens obaveštava Herkula Poaroa o slučaju gospođe Mekginti, starije usedelice koju je izgleda ubio njen podstanar Džejms Bentli zbog ušteđevine od 30 funti koju je držala ispod podne daske. Bentli je osuđen i biće obešen zbog zločina, ali Spens misli da on nije kriv. Poaro pristaje da ode u selo Brodhini i dalje istraži ubistvo. Poaro otkriva da je gospođa Mekginti često radila kao čistačica po kućama ljudi u selu. Niko ne želi da razgovara sa Poaroom, a većina veruje da je Bentli ubica.

Tokom pretresa među stvarima gospođe Mekginti, Poaro pronalazi novine iz kojih je isečen jedan članak. Novine datiraju od nekoliko dana pre ubistva. Poar kasnije otkriva da članak koji nedostaje govori o ženama povezanim sa poznatim slučajevima ubistva i uključuje njihove slike, saznaje da je gospođa Mekginti kupila bočicu mastila neposredno pre svog ubistva i zaključuje da je prepoznala jednu od žena u članku i da je pisala dotičnim novinama. Mora da je neko saznao za to i onda je ubio da bi je sprečio da priča. Poaro i Spens, koristeći starost ljudi u gradu, zaključuju da je neko ili Lili Gambol, žena koja je u detinjstvu počinila ubistvo tučkom za meso, ili Eva Kejn, žena koja je bila ljubavnica čoveka koga je podstrekla da ubije svoju ženu. Druga mogućnost je da je neko Evelin Houp, ćerka Eve Kejn. Ubrzo nakon toga, Poaro otkriva oružje ubistva, čekić za šećer, ostavljeno na vidiku u njegovom pansionu i dostupno svim osumnjičenima. U pokušaju da izvuče ubicu, Poaro tvrdi da zna više od njega i zamalo biva ubijen kad je gurnut pod nadolazeći voz. Poaro odlučuje da većini osumnjičenih pokaže slike na zabavi. Gospođa Upvord tvrdi da je prepoznala sliku Lili Gambol, ali ne govori odakle.

Sledećeg dana, Poaroa zove Mod Vilijams koja mu se obratila nekoliko dana ranije rekavši mu da je poznavala Bentlija jer su kratko radili zajedno za iste agente za nekretnine. Rekla je Poarou da joj se sviđa Bentli i da ne veruje da je kriv ili čak sposoban da ubije gospođu Mekginti i nudi pomoć Poarou koji prihvata i šalje je da se predstavi kao sobarica u kući gospođe Vederbi, stanovnice sela za koju je gospođa Mekginti radila kao kućna pomoćnica, a za čiju ćerku Dirdri Poaro sumnja da je povezana sa ubistvom. Tokom slobodne večeri sobarice, razmaženi sin gospođe Apvord Robin, pomalo raskošni pozorišna reditelj, i Arijadna Oliver, poznata spisateljica tajanstvenih romana koja je sa Robinom radila na pozorišnom prilagođavanju, posećuju mesno pozorište i ostavljaju gospođu Apvord samu u kući. Kad su se vratili, zatekli su gospođu Apvord zadavljenu. Očigledno je popila kafu sa svojim ubicom, a karmin na šoljici kafe i dezodorans koji se oseća ukazuju da je žena počinila zločin. Gospođa Apvord je te noći pozvala troje ljudi u svoju kuću: Iv Karpenter, Dirdri Henderson i Šilu Rendal. Bilo koja od te tri žene može biti neko sa slike. Osim toga, poštanska pomoćnica Edna videla je kako je neko plavokos ušao u kuću što ukazuje ili na Karpenterku ili na Rendalku jer Hendersonova nije plavuša. Još više zbunjuje stvar činjenica da je u kući Apvordove otkrivena knjiga sa potpisom Evelin Houp na poleđini što ukazuje na to da je gospođa Apvord zapravo Eva Kejn. Poaro povezuje poslednji deo slagalice kada je pronašao sliku koju je gospođa Mekginti videla u kući Morin Samerhejs. Na slici je Eva Kejn i na njoj piše "moja majka" na poleđini. Poaro okuplja osumnjičene i otkriva ubicu - Robina Apvorda.

Robin je sin Eve Kejn Evelin, što u Engleskoj može biti ime i za dečaka i za devojčicu. Gospođa Apvord nije znala ko je majka njenog usvojenog sina, ali je shvatila da bi svaka bruka bila na njegovu štetu. Gospođa Mekginti je videla sliku Eve Kejn dok je radila u kući Apvordovih i pretpostavila je da je to slika gospođe Apvord iz mladosti. Robin ju je ubio kako bi je sprečio da kaže svima koji bi mogli da prepoznaju sliku, a Bentliju je namestio krađu 30 funti ispravno pretpostavljajući da će se Bentli sam optužiti strahom. Gospođa Apvord je mislila da je slika Kejnove liči na sliku koju joj je Robin pokazao, a čiju je poslednju priču izmislio. Ona je želela da nasamo porazgovara sa Robinom pa je pokazala na pogrešnu sliku (sliku Lili Gambol) kako bi Poaroa usmerila na pogrešan trag.

Robin je, međutim, osetio istinu i ubio je pre odlaska na predstavu. Zatim je podmetnuo dokaze i uputio tri poziva kako bi izgledalo kao da je žena počinila zločin. U ovom trenutku je još imao sliku, ali umesto da je uništi, on ju je zadržao i podmetnuo u kuću gospođe Samerhejz kako bi je optužio, ali Poaro je ranije sređivao fioku i nije video sliku pa je znao da je naknadno podmetnuta. Takođe se otkrivaju dalja otkrića. Iv Karpenter je želela da prikrije svoju prošlost iz svojih razloga i zbog toga nije sarađivala u istrazi. Poaro otkriva da je dr. Rendal možda ubio svoju prvu ženu što je navelo sadašnju gospođu Rendal da priča o nepotpisanim pismima koja je primila upozoravajući na tu činjenicu. Poaro sada sumnja da je dr. Rendal, ubeđen da je on u Brodhiniju kako bi istražio smrt njegove prve žene, a ne smrti gospođe Mekginti, pokušao da ga gurne pod nadolazeći voz, a ne Robin. Ispostavilo se da je Mod Vilijams ćerka ljubavnika Eve Kejn i oduvek je verovala da je njenu majku ubila Eva i da je njen otac preuzeo krivicu. Došla je da vidi gospođu Apvord za koju je mislila da je Eva Kejn i nameravala je da se suoči s njom, ali ju ju je pronašla mrtvu i tiho otišla. Ona to priznaje Poarou koji pristaje da to ostane tajna i želi joj su sreću.

Likovi

• Herkul Poaro
• Arijadna Oliver
• Nadzornik Albert "Bert" Spens
• Džejms Gordon Bentli
• Gospodin Skatl
• Mod Vilijams
• Morin Samerhejz
• Major Džoni Samerhejz
• Gaj Karpenter
• Iv Karpenter
• Robin Apvord
• Lora Apvord
• Dr. Rendal
• Šila Rendal
• Gospodin Džordž Vederbi
• Gospođa Edit Vederbi
• Dirdri Henderson
• Gospođa Svitimen
• Besi Burč
• Džo Burč
• Gospođa Mekginti
• Pamela Horsfal
• Majkl Vest
• Gospođa Eliot

Objašnjenje naslova

Roman je dobio ime po dečjoj igri - nekoj vrsti stiha koji sledi vođa donekle nalik na igru "Huki-kuki" - koja je objašnjena u toku romana.

Književni značaj i prijem

Moris Ričardson iz časopisa Posmatrač je 23. marta 1952. objavio da smatrao da je Poaro "blago potčinjen" i obrazložio da "Ovo nije jedan od najbolje izgrađenih poslova AK, ali ipak daleko čitljiviji za većinu drugih ljudi".

Robert Barnard: "Ovo seosko ubistvo počinjeno među seoskim proletarijatom (up. Smrt u vodi i izvrsna žena iz radničkog staleža u Londonu u romanu Šupljina), ali nakon nekog vremena kreće se prema bolje govorenim staležima. Poaro pati u živopisnom užasnom seoskom pansionu kako bi stupio u zajednicu i spasio prilično nezadovoljavajućeg mladića vešala. Veoma genijalan - u ovom trenutku je još uvek u stanju da menja trikove koje izvodi, a ne da ih ponavlja."

Pominjanje drugih dela

• Kada je nadzornik Spens došao da vidi Poaroa, detektiv reaguje na njega kao da je prošlo mnogo godina od slučaja na kojem su radili. U pitanju je, međutim, slučaj ispričan u romanu Ko talas uhvati, prethodnom romanu u nizu koji je jasno smešten u 1946. godinu. Najviše je moglo proći samo šest godina otkad su poslednji put zajedno radili. Naravno, hronologiju je teško konstruisati, pogotovo kad je Poaroova karijera u pitanju.
• Poaro u prvom poglavlju pominje slučaj u kojem se sličnost između njegove stranke i proizvođača sapuna pokazala značajnom. Ovo je slučaj Nemejski lav, prvi put objavljen u časopisu Strand u novembru 1939. godine, a kasnije u zbirci priča Herkulovi zadaci (1947).
• Gospođa Oliver, koja je vrlo ljubazna karikatura same gospođe Agate, govori o greškama u svojim knjigama. U 12. poglavlju pominje jedan od svojih romana (zapravo tanko prikriveno pozivanje Kristijeve na sopstveni roman Smrt u oblacima) u kojem je napravila duvaljku dugu 30,5 cm, umesto metar i 83.
• "Evelyn Hope" (Evelin Houp) naziv je pesme Roberta Brauninga koja je citirana u toku romana. U romanu Ko talas uhvati, Kristijeva je uspela da jednom liku da pseudonim "Inok Arden", po jednoj Tenisonovoj pesmi.

Prilagođavanja

Film

Glavni članak: Najnepoštenije ubistvo

Roman je MGM ekranizovao 1964. godine kao film Najnepoštenije ubistvo. Međutim, neobičnim potezom, lik Poaroa zamenjen je drugom najpoznatijom detektivkom Kristijeve gospođicom Marpl (koju glumi Margaret Raderford), koja počinje da radi na slučaju dok je bila porotnica na suđenju podstanaru koji je optužen za ubistvo. Ona je jedini porotnik koji veruje da je podstanar nevin i neće da se složi sa ostalima oko njegove krivice. Predsedavajući porote govori sudiji da porota ne može da odluči pa sudija odlučuje da poništi suđenje i dogovara ponovno suđenje za nedelju dana, dajući gospođici Marpl sedam dana da reši slučaj.

U filmu postoji i niz sledećih izmena:

• Umesto Arijadne Oliver i nadzornika Spensa pojavljuju se gospodin Strindžer (sasvim novi lik koji ne postoji ni u jednom delu Kristijeve) i inspektor Kredok (detektiv koji se pojavljivao u nekim romanima o gospođici Marpl).
• Džoniju i Morin Samerhejs, Iv Karpenter, Džejmsu Bentliju i Robinu Apvordu imena su promenjena u Ralf i Morin Samers, Iv Mekgonigal, Harold Tejlor i Bil Henson.
• Šila Rendal i Lora Apvord spojene su u lik Šile Apvord, mlade glumice i Hensonove verenice.
• Likovi gospodina Skatla, Mod Vilijams, Gaja Karpentera, dr. Rendala, Džordža i Edit Vederbi, Dirdri Henderson, gospođice Svitimen, Džoa i Besi Burč, Pamele Horsfal, Majkla Vesta i gospođe Eliot su izbačeni.
• U filmu se pojavljuju likovi koji ne postoje u romanu:
  • H. Drifold Kosgud, pozorišni agent i glumac.
  • Krozbi, sudija na suđenju Tejloru.
  • Gledis Tomas, sestra gospođe Mekginti.
  • Pozornik Vels, Kredokov pomoćnik.
  • Džordž Routon, glumac.
  • Doroti, glumica.
  • Narednik Brik, policajac.
  • Flori, nastojnica.
• Šila Apvord nije druga žrtva ubistva već Džordž Routon. U filmu se događa i treće ubistvo, ubistvo glumice Doroti.

Televizija

Poaro

Roman je ekranizovan 2007. godine kao epizoda serije Poaro kanala sa Dejvidom Sačetom u naslovnoj ulozi i premijerno je emitovan 1. septembra 2008. Režirao j Ešli Pirs koji je režirao i epizode "Sastanak sa smrću" i "Tragedij u tri čina". Zoi Vanamejker ponovo je utmačila ulogu Arijadne Oliver (koja se prvi put pojavila u epizodi "Karte na stolu"), a Ričard Houp nadzornika Spensa (koji se prvi put pojavio u epizodi "Ko talas uhvati"). Ekranizacija je prilično verna romanu, ali su likovi gospodina Skatla, Džordža i Edit Vederbi, Dirdri Henderson, Majkla Vesta i gospođe Eliot izbačeni kao i dve žene iz novinskog članka - zbog čega je pažnja bila usredsređena samo na Lili Gambol i Evu Kejn. Zbog toga je u epizodi Mod Vilijams, sekretarica agenata za nekretnine (sa tamnom kosom umesto plave), zaljubljena u Bentlija i pomagala Poarou tokom cele istrage. Mod i Bentlija je Poaro spojio u poslednjoj sceni. Takođe, umesto Dirdri Henderson je Morin Samerhejz primila poziv od Robina Apvorda koji se predstavio kao Lora Apvord i ona je otišla kod nje, ali niko nije otvarao pa se vratila kući, a tajna dr. Rendala nije u tome što se sumnja da je ubio svoju prvu ženu, nego da je iz milošte ubijao ljude koji boluju od neizlečivih bolesti. Poaroa je pokušala da ubije gospođa Rendal, a ne njen muž.

Mala ubistva Agate Kristi

Roman je ekranizovan kao epizoda francuske televizijske serije Mala ubistva Agate Kristi 2015. godine.

Radio

Roman Gospođa Mekginti je mrtva je prilagodio za radio Majkl Bejkvel za BBC Radio 4 2006. godine, a Džon Mofat je tumačio Poaroa.