Госпођица де Мопен

„Gospođica de Mopen“ (franc. Mademoiselle de Maupin) epistolarni je roman francuskog književnika Teofila Gotjea, objavljen 1835. Smatra se Gotjeovim prvim značajnim delom i važnim ostvarenjem francuskog romantizma, koje je svojim poetičkim idejama iskazanim u predgovoru i u romanu najavilo književne pravce parnasizma, dekadencije i esteticizma.

Naslovna strana izdanja iz 1876.
Nastanak i sadržaj
Orig. naslov	mademoiselle maupin
Autor	Teofil Gotje
Zemlja	Francuska
Jezik	francuski
Žanr / vrsta dela	roman u pismima
Izdavanje
Izdavanje	1835
Prevod
Prevodilac	Miloš Stepanović

Glavni junak je dvadesetdvogodišnji Alber, koji je izgrađen kao tipični romantični junak obuzet svetskim bolom. Alber u pismima svom prijatelju opisuje vreme ispunjeno dosadom dok ga provodi kod svoje ljubavnice Rozet, sve dok se ne pojavi Teodor, mladić androgine lepote, prema kome počinje da oseća neočekivanu erotsku privlačnost. Roman je važan i zbog predgovora, u kome Gotje odbacuje moralističku i utilitarnu funkciju umetnosti, tvrdeći da umetničko delo ne treba i ne može da teži moralnom popravljanju pojedinca i društva. Tvrdnja da je prava umetnost beskorisna i da je njen jedini zadatak da teži lepom, omogućila je da se predgovor smatra jednim od prvih tekstova larpurlartizma, iako će se sam termin javiti tek u Gotjeovim poznijim radovima.

Većina ondašnjih kritičara smatralo je i roman i predgovor nemoralnim, ali su i izdavač i Gotje uspeli da izbegnu sankcije i cenzuru Julske monarhije. Iako je delo privuklo pažnju Balzaka, Igoa i Bodlera, roman nije doživeo veći uspeh sve do druge polovine 19. veka, kada ponovo počinje da se štampa, postavši kultna knjiga evropskih dekadenata i umetnika fin de sjekla. Roman je na srpski jezik preveo Miloš Stepanović.

Zaplet romana

Dvadesetdvogodišnji Alber u pismima svom prijatelju opisuje vreme ispunjeno dosadom koje provodi kod svoje ljubavnice Rozet. Iako je u prvi mah naišao na erotsko zadovoljenje kod ljubavnice, on i dalje mašta o idealnoj ženi, koju u svojoj mašti formira na osnovu vajarskih dela i slikarskih predstava. Situacija se menja kada u Rozetin dom dolazi Teodor, mladić androgine lepote, prema kome Alber počinje da gaji neočekivanu erotsku privlačnost. Prvo je uplašen svojim homoseksualnim osećanjima, da bi potom počeo da sumnja da se iza muške maske zapravo krije žena.

U pripovedanju sledi promena perspektive, prvo u trećem licu, a potom se čitaocu pružaju pisma Teodora. Ispostavlja se da je Teodor zapravo gospođica de Mopen, devojka koja je odlučila da napusti svoj dom prerušena u muškarca, ne bi li upoznala svet, muški pol i sve ono što bi joj kao plemkinji bilo zabranjeno. Ona u pismima opisuje nekoliko avantura koje je doživela u novom kostimu. Čitalac, između ostalog, saznaje i da je Rozeta duboko zaljubljena u Teodora, ali da ne sluti da se iza muške maske krije devojka Mopen. Pošto Mopen gaji simpatije i prema Alberu i prema Rozeti, odlučuje da provede strastvenu noć prvo sa Alberom, a potom i sa Rozetom. Ujutru ih napušta, ostavljajući im pismo sa željom da je pamte kao jedan lep san.

Filmska adaptacija

Roman je slobodno adaptiran u istoimeni film 1967. Film je nastao u italijansko-francuskoj koprodukciji. Režiju je potpisao Mauro Bolonjini, a glavnu ulogu je tumačila Katrin Spak.

Literatura

• Murray, Christopher John (2004). Encyclopedia of the Romantic Era, 1760-1850. Taylor & Francis. ISBN 978-1-57958-422-1. 

Spoljašnje veze

• Gospođica de Mopen na francuskom