Романтизам (књижевност)
| КЊИЖЕВНОСТ |
Романтизам је књижевноисторијски типолошки појам и књижевни покрет. С почетка 19. века поникао је као супротност класицизму, и који је предметом уметности и књижевности сматрао свет човекових осећања, и насупрот рационализму истицао ирационализам, оспоравајући тезе о античкој уметности као идеалној и тражећи своја изворишта у народној уметности и усменом стварању властитог народа, али и страних, често до тада егзотичних, народа, односно у удаљеним историјским раздобљима.
Настанак појма и ширење значењаУреди
Романтизам се као књижевни правац развио у водећим европским књижевностима, најпре у Немачкој, а затим у Француској и Енглеској књижевности, а ускоро је захватио и књижевности народа који су у то време стварали своју националну свест добијајући подстицаје од романтичарских идеологија. Стилска формација романтизма мање је кохерентна од класицизма или класнијег реализма, превладава у европским књижевностима у епохи која обухвата последњу деценију 18. века - понегде с јаче наглашеним предромантичким стиловима и периодима - и траје кроз прву трећину 19. века (све до 40те године), али оставља своје трагове и у касније време, највише у лирском песништву, а дуже трајање романтизам бележи у књижевности с наглашеном националном функцијом.
Појам настаје као придев "романтичан" и означава нешто што је налик на средњовековни роман, дакле нешто фантастично, пустоловно, чудесно, затим и осећајно, и већ у своме настајању није био искључиво везан за књижевност и уметност, него је прокламовао одређени животни став и тип владања, а том је широком и многоврсном значењу допринела и романтичарска књижевност, па је његова употреба данас врло широка и у говорном језику.
Као књижевноисторијски појам појављује се у 17. веку у Енглеској (1674) и Француској (1669), најпре се примењује на италијанске песнике Ариоста, Бојарда и Пулчија, а код Вортона (On the origin of romantic fiction in Europe 1774) већ је схваћена супротност средњовековне и ренесансне књижевности класицизму. Из Енглеске прелази овај појам у Немачку, а употребљава га Хердер (1766), а затим и немачки историчар у значењу "све поезије написане у традицији другачијој од оне која потиче из класичне антике" (Велек). Као опозицију појму "класично" развили су термин "романтичан" и "романтично" браћа Шлегел посебно Август Вилхелм Шлегел у својим предавањима између 1798. и 1811. године, у којима су као романтична књижевност означена дела Шекспира, шпанска драма и романса, шкотске баладе, немачки епови и песништво италијанске ренесансе.
Начела романтизмаУреди
- Доминација стиха: песма, балада, роман у стиховима, бајка у стиху, поема
- Напуштање класицистичких идеала
- Истиче се проблем генија
- Бег од стварности у свет снова, маште, у прошлост (средњи век)
- Субјективизам и индивидуализам
- Интересовање за необично, изузетно
- Женски ликови имају атрибут божанског бића
- Љубав је платонска, спиритуална
- Национална обележја
- Интересовање за фолклор
- Мотиви љубави, родољубља, природе
- Светски бол
- Језик је китњаст, сликовит
ПредставнициУреди
ЕнглескаУреди
ЛитератураУреди
- Николић, Љиљана; Милић, Босиљка (2016). Читанка за други разред средње школе. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.