Хајнрих Хајне

Хајнрих Хајне
Хајнрих Хајне
	Немачки књижевник
Лични подаци
Датум рођења	13. децембар 1797.
Место рођења	Диселдорф, Свето римско царство
Датум смрти	17. фебруар 1856. (58 год.)
Место смрти	Париз, Француска
Образовање	Универзитет у Бону, Универзитет Фридрих Вилијам, Универзитет у Гетингену
Књижевни рад
Најважнија дела	Фирентинске ноћи, Књига песама, Слика с путовања, Лирски интермецо
Потпис

Кристијан Јохан Хајнрих Хајне (нем. Christian Johann Heinrich Heine; Диселдорф, 13. децембар 1797 — Париз, 17. фебруар 1856) био је немачки песник активан у периоду прелаза од романтизма ка реализму.^[1]

БиографијаУреди

Reisebilder, 1831

Рођен је у богатој породици јеврејског банкара и трговца. Покушао је да се посвети, мада нерадо, обичној грађанској каријери, али не успева. У Диселдорфу, Хајнеовом родном граду, био је снажан утицај Француза тако да је он посећивао француску гимназију. Исто тако, то је у њему пробудило изразиту антипатију према Пруској.^[2]

1817. пише прве љубавне песме, које су објављене у једном немачком часопису. У Бону започиње студије права, филозофије и књижевности.
1821. године се пребацује на Универзитет у Берлину, па има прилику да слуша Хегела и многе друге угледне професоре.

Прве песме и путовања

1822. године објављује прве песме, које се одмах издвајају својим оригиналним стилом балате и ироничном одбијању сваких илузија. У њима се осећа велики утицај писаца које је нарочито ценио, Бајрона и Фукеа.
1825. године прелази у протестантску веру и добија име Хајнрих, уместо оригиналног Хари. Исте године дипломира на Универзитету у Гетингену.
1826. постаје познат, након објављивања Слика с путовања, где у замишљеном дневнику са пута говори о фантастичним и моралним темама, угледајући се на Стерна и Жан Пола.
1826. иде на краткотрајни пут у Енглеску, где су се јавили његови интереси за актуелна политичка дешавања, али и где уједињује све своје песме у једну Књигу песама.
1827. излази дефинитивна редакција Књиге песама.
1828. године путује у Италију, а сећања са овог пута објављује 1836. у књизи Фирентинске ноћи.

Француски периодУреди

Због кризе у својој земљи, Хајне одлучује да се пресели у много слободнију Француску, где је започео да се виђа и да посећује, како немачке емигранте (Хумболт, Вагнер), тако и многе француске интелектуалце, међу којима и Балзака и Виктора Игоа. Године 1835. објављује важну студију о историји филозофије и религије у Немачкој, а исте године студија бива и забрањена. У тим годинама, у којима је боравио у Француској, сарађивао је са различитим немачким часописима, а истовремено је и писао извештаје на француском, о ситуацији у Немачкој. Осим споменутих дела, Хајне је објавио и многе сатиричке списе, као и две сатиричне епске песме Ата Трол (1843) и Немачка, зимска бајка (1844). Немачка, зимска бајка постаје једна од најважнијих књига у немачкој књижевности. Има политички карактер и у њој Хајне отворено признаје утицај Карла Маркса, са којим је био у пријатељким односима. Збирку поезије Романесеро објављује 1851, где са дубоком филозофском и етичком озбиљношћу описује патње које је подносио због болести (атрофија мишића) и због које је лежао у кревету осам дугих година.

Дело Разни списи из 1854, садржи расправе о јеврејској и хришћанској вери, либерализму и комунизму. Ово дело означава крај његове политичке и књижевне активности. Умире у Паризу 17. фебруара 1856 после дуготрајне борбе са парализом и атрофијом мишића.

ПоетикаУреди

Хајне је користио немачки језик за састављање стихова и био је један од ретких који су то умели да раде, па је тиме стекао изузетну славу, као најуспелији у свој генерацији после Гетеа. У стиховима је постигао највећу популарност преузимањем пучког певљивог тона немачке народне песме. Хајнеове песме су толико мелодичне да су их често компоновали многи композитори. Психолошку стварност коју је створио у делима подстакнута је носталгичним сећањем на две велике несрећне љубави (према рођакама Амали и Терези), али и на другим темама (природи, политичким идејама, животу, савременом друштву), па је на тај начин успео да у својој поезији досегне изузетно значајне висине.

Умео је да се поиграва са стилистичким способностима, дајући својим стиховима објективан тон, чак и када је изражавао лична осећања.

Оригиналност Хајнеове поезије огледа се у томе што је настојао да негира сваки сентиментализам, што му је дозвољавало да користи предмете романтизма са иронијом и реализмом.

Преводи на српском језикуУреди

Према књижевном историчару Мирку Кривокапићу, Хајне је најчешће превођен песник на српски језик али и песник превођен са најмање успеха.^[3] Он наводи превод Бранимижа Живојинива као најбољи на српском.^[3]

Прве Хајнеове песме су објављене на српском језику после песникове смрти. Тако, 1861. године, у часопису „Даница“, две песме из „Лирског интермеца“ и једну из циклуса „Млађане патње“ превео је Дамјан Павловић (1840–1866). Отада почиње Хајнеов утицај на српску књижевност. Прву књигу Хајнеових стихова („Лирски интермецо“) издао је Алекса Шантић у Мостару, у издању књижарнице Пахера и Кисића, 1897. године.

Велики број српских преводилаца бавило се превођењем Хајнеових стихова: Дамјан Павловић, Стојан Новаковић, Алекса Шантић, Јован Јовановић-Змај, Јеремија Живановић, Јован Грчић Миленко, Милорад Шапчанин, Риста Одавић, Мита Ракић, Милан Димовић, Бошко Петровић, Велимир Живојиновић Масука.^[4]

Значајнија издања Хајнеових дела у Србији и ЈугославијиУреди

ХАЈНЕ, Хајнрих: Идеје или Књига ле гранд Год Х. Хајна; с немачког превео Мита Ракић. - Београд: В. Валожић, 1877. - 147 стр.; 15 цм.^[3]

ХАЈНЕ, Хајнрих: О Енглеској / Х. Хајне; с немачког превео Мита Ракић. - (Београд : 6. и.), 1879 (Београд: Државна штампарија). - 133 стр.; 16 цм.

ХАЈНЕ, Хајнрих: Лирски интермецо: пјесме Ханриха Хајнеа. Књ. 3 / (превео) Алекса Шантић - У Мостару: Пахер и Кисић, 1897. - 52 стр.: илустр.; 17 цм.

ХАЈНЕ, Хајнрих: Лирски интермецо: пјесме Хајнриха Хајнеа / (превео) Алекса Шантић; с приказом Марка цара - 2 попуњено илустровано изд. - У Мостару: Издавачка књижница Пахери Кисића, 1898. - 67 стр.: илустр.; 18 цм.

ХАЈНЕ, Хајнрих: Лирски интермецо / Х.Хеине; превео Алекса Шантић; предговор Марка Цара. - (3. измењено издање). - Београд; Сарајево: И. Ђ. Љурђевић, 1919 (Срајево: Босанска пошта). - 48 стр.; 16 цм. - (Мала библиотека; 199).

ХАЈНЕ, Хајнрих: Флорентинске ноћи / Х (Хајнрих) Хајне; превео Никола Половина - Београд; Сарајево: И. Ђ. Ђурђевић, 1921 (Сарајево: Босанска пошта). - 110 стр..; 15 цм. - (Мала библиотека; 176-79- Предговор / В. Живој(и)новић: стр. 4-16.

ХАЈНЕ, Хајнрих: Из Хајнеове лирике (превео) Алекса Шантић. - Мостар: Т. Дудић, 1923 (Сарајево: „Обод“).

ХАЈНЕ, Хајнрих: Девојке и жене у Шексировим делима | превео с немачког Жив. Петровић - Београд: Штампарија Драг. Грегорића, 1926, 122 стр.

ХАЈНЕ; Хајнрих:Идеје ! Хајне: преводи са немачког Никола С. Половина и Паулина Албала. - Београд, 236 стр. ; 20 цм. - (Савремена библиотека)

XAJHE, Хајнрих: Пут по Харцу / Хајнрих Хајне; (превели И. и Д. Лисичар,tas превео Велимир Живојиновић; илустрације абахадин Хоџић). - Београд. Савез новинара Југославије, 1950 (Београд: Омладина). - 133 стр:: илустр., 17 мм. -Хумористичка библиотека „Јежа

ХАЈНЕ, Хајнрих: Увод у „Дон Кихота“ / Хајнрих Хајне: стр. (5) -18. У: СЕРВАНТЕС Сааведра, Мигел де. Велеумни племић Дон Кихот од Манче. 1! Мигел Be Сервантес Сааведра; илустрације Гистава Дореа, (превео Ђорђе Поповић). - Београд: Ново поколење, 17 52 (Београд. Култура). - 273 стр. ИЛУСТР» 90 um. - Светски писци

НАЈNЕ, Hajnrih: Iz kritike 1publicistike: članci 1 fragment / Heimrich Heine; (preveo Nenad Jovanović). - Beograd: Kultura, 1957 (Beograd: Kultura). - 495 str; 20 cm.

HAJNE, Hajnrih: ag i, Pjesme / Hajnrih Hayne, (priredio Miodrag Maksimović; рrеveo Vjekoslav Majer... &t al.). - (t- \zd.). - Beograd: Rad, 1964
Хајнрих Хајне Немачка: Ата Трол / Хајнирх Хајне; (превео Слободан Глумац). - Београд: СКЗ, 1968. - ХМГ 217 стр.; 19 цм. - (Српска књижевна задруга; 414 Превод дела: Deutschland ein Wintermarcuhen; Atta troll; ein Sommernachttraum - Поглед на Хајнеа / Бранимир ЖивоЈоновић: Поговор / С. Глумац: стр. 211-214
ХАЈНЕ, Хајнрих: Био је диван месец мај: изабране љубавне песме / Хејнрих Хајне; избор и превод Бранимир Живојиновић. - Београд: Вајат, 1989 ((Београд): Просвета). - 114 стр.; 17 цм - (Трагање за Еуридиком: љубавна поезија свих народа и времена; трагање 7)

Значајнији радови о Хајнеру у Срба и других јужнословенских народаУреди

БАУЕР, Ернест: Хеинрицх Хеине код Хрвата и Срба, „Обзор, 23/1932, 291, с. 5^[3]

ГАВРИН, Мира: Хеине у Хрватској лирици. Прерадовић ı Хелтне, „Зборник радова философског факултета", Књ. ИИ Загреб, 1954, с. 255-276.

ГРЧИЋ, Јован: Хајнрих Хајне, „Бранково коло“, 1904, 50, с. 1604-05. -

ГРЧИЋ, Јован: Флорентинисцхе Нацхте у српском преводу, „Бранково коло, 1904, 50, с. 1604-1605

ГРЧИЋ, Јован: Хајне у нас, „Бранково коло , 1906, с. 254-255: 319; 348.

ДИМИТРИЈЕВИЋЈ. П.: Хајне у преводима Миме Ракића, „Српски књижевни гласник“, ХХ/1908, 8, с. 600-616.

ЂОРЂЕВИЋ, др Милош: „Поговор” у: Х Хеине: Из критике и публицистике, Култура, Београд, 1957, с. 289-294.

ЖИВОЈИНОВИЋ, Бранимир: „Поглед на Хајнеа“. Предговор у: Хајнрих Хајне: Немачка “ Ата Трол, СКЗ; коло ЛХИ, Књ. 414. Београд, 1968. с. ВИИ-XВИ.

ЛАУЕР, Реинхард: Heine in Serbien. Die Bedeulung, Heinrich Haines fur die Entnjiklung, der serbischem Literator 1847-1918. -Inaugural-Dissertatton zur Etlangung des Doktorgrades an der Philosophischen Fakultat der Johan Njolfgang, Goethe-Universitat" zu Franfurt am Met, 1961.

МАКСИМОВИЋ, Миодраг: „Поговор" у: Хајнрих Хајне: Песме, 1964, ц. 97-102

МАНОЈЛОВИЋ, Теодор: Хајнрих Хајне, Књижевност, 1957.

МЕДЕНИЦА, Рад. Хајне, 1379-87: „Мисао“, XVI / 1924, ц. 1169-78, 1232-43; 130313; 1452-59; 1543-53. ИР)

Н.(АЗОР), В. (ЛАДИМИР): „Поговр у: Владимир Назор: Хеинеове пјесме, Књижара Васић, Загреб, 1932, 5. 171-173.

ПЕТРИС, Хијацинт: Владимир Назор ı Хеинрицх Хетне, „дана“, II/1932, 9, 5. 142-3.

ПЕТРОВИЋ, Бошко: О Хајнеу, „Летопис Матице српске“, 362/1948, с. 224-232.

РУЖИЋ, Доброслав: Хајнрих Хајне, Београд, 1903. (Из „Дела“, књ. ХХVII / XXVIII)

САБИЋА, Л.: Да ли је небо папир било... „Нада“, Сарајево, 1/1895, 6, с. 110-111

САВИЋ- Ребац, Аница: Алекса Шантић: „Из Ханеове лирике“, „Српски књи.жевни гласник“, Х/1924, с. 472

САМЛАИМЋ, Е.: Готтлиеб као преводилац Хајнеа, „Оманут“, Ш/1939, 7/8, с. 98-119

СКЕРЛИЋ, Јован: „Хајне у српским преводима“, Писци и књиге, ТУ, с. 195-196

СЛИЈЕПЧЕВИЋ, Перо: Огледи, Београд, 1934.

ТРИВУНАЦ; Милош: О Хајнеу, „Српски књижевни гласник, 1906, с. 358-363 и 441-446

ХЕРГЕШИЋ, Иво: „Хеинрицх Хеине као новелист“, Поговор у: Хеинрицх Хеине: Флорентинске ноћи, Зора, Загреб 1951.

ХЕРГБШИЦ, Иво: „Хеинрицх Хеине“. Поговор у: Хеинрицх Хеине: Поезија, Зора, Гаргеђ 1951, 5. 141-170

ЦАР, Марко: Моје симпатије, Хеинрик Хајне, „Стражилово“, ВИ/1893, Н 35, с. 552-54: 572.76

ЦАР, Марко: Хајне у српском преводу, „Бранково коло“, 1898, 2, с. 60, 1467

ЦАР, Марко: „Лирски интермецо“, Предговор у: Х. Неине: Лирски интермецо; превео: Алекса Шантић Издање: И. Ђ. Бурђевић, Београд, Београд-Сарајево. 1919, с. 3-11

ЦАР, Марко: „Предговор“ у Х. Хајне: Идеје; Београд, 1930.

ШКРЕБ, др Зденко: „Хеинрицх Хеине“. Предговор у: Хеинрицх Хеине: Слике с путовања, Култура, Загреб, 1954. с. 7-26

ШКРЕБ, др Зденко: „Трагови њемачке поезије у Шеноиним стиховима“, Рад, св. 290, с. 129-196

ШКРЕБ, др Зденко: „између романтизма и реализма. Хеинрицх Неине“. У: Повијест свјетске књижевности, Књига У „уредио: Виктор Жмегач, Либер-Младост, Загреб, 1974, с. 147-147

РеференцеУреди

^ Amey, L. J. (01. 01. 1997). Censorship: Gabler, Mel, and Norma Gabler-President's Commission on Obscenity and Pornography (на језику: енглески). Salem Press. стр. 350. ISBN 9780893564469. »Ironically, Heine became famous because of censorship, particularly after he wrote a political cycle of poems entitled Germany. A Winter's Tale in 1 844 that was immediately banned throughout the confederation«
^ Miodrag Maksimović, „Pogovor“, во: Hajnrih Hajne, Pesme. Beograd: Rad, 1964, стр. 97-102.
^ ^а ^б ^в ^г Хајне, Хајнрих (2000). Лирски интермецо. Београд: Гунтебергова галаксија. стр. 111. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „:0” је дефинисано више пута с различитим садржајем Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „:0” је дефинисано више пута с различитим садржајем
^ Miodrag Maksimović, „Pogovor“, во: Hajnrih Hajne, Pesme. Beograd: Rad, 1964, стр. 101-102.

ЛитератураУреди

Dennis, David B. (2012). Inhumanities: Nazi Interpretations of Western Culture. Cambridge and New York: Cambridge University Press. .
Robertson, Ritchie. Heine (Jewish Thinkers Series). London: Halban, 1988.
Sammons, Jeffrey L. (1979). Heinrich Heine: A Modern Biography. Princeton, N.J: Princeton University Press. .
Skolnik, Jonathan (2014). Jewish Pasts, German Fictions: History, Memory, and Minority Culture in Germany, 1824-1955. Stanford, CA: Stanford University Press. .