Готам блуз
Gotam bluz zbirka je pesama srpskog pesnika Aleksandra Petrovića Babića, u izdanju PPM Enklave.[1] Urednik izdanja je pesnik i pisac Zvonko Karanović.[2]
| Gotam bluz | |
|---|---|
| Autor | Aleksandar Petrović Babić |
| Dizajner korica | Maja Petrović Babić |
| Zemlja | Srbija |
| Jezik | Srpski |
| Žanr / vrsta dela | Zbirka poezije |
| Izdavanje | |
| Izdavač | PPM Enklava |
| Datum | 2018. |
| Broj stranica | 77 |
Reč urednika
urediGotam, sinonim za moderni Vavilon, stecište kriminala, korupcije i svog zla, uzdiže se ogrnut valovitom i modroplavom atmosferom bluza, muzikom miliona ličnih katastrofa, živi i kreće se ka nama, sigurno kao ka svom cilju, onako kako je Miljković, koga autor i eksplicitno pominje, išao prema samom sebi. Ne plašeći se sličnih koračanja, astralni tinejdžer ogrnut samo lingvističkim plaštom, Aleksandar Petrović Babić od korice do korice svoje treće knjige, od zida do zida ironizovanog Gotama otvora multidimenzionalni prostor susreta sa stanovnicima jednog imaginarnog urbanog entiteta (koji može biti refleksija Njujorka, Tokija, Beograda, ili bilo kojeg drugog grada) među čijim licima čitalac rizikuje da prepozna neke, možda mnoge, poznate oči kroz koje i Bog zaneseno gleda u svoje bele tabane na nebu.[3]
Autorov DNK zbirke
urediU Gotamu jedino su Heroji i Zlikovci još uvek u formi, gipki, hitri, okretni. Ostatak stanovništva morbidno je gojazan, otromboljen i bezvoljan, gotovo nikada ne izlazi iz stanova. Ulice su postale beskrajan poligon za borbu pravde i haosa.
Tu smo i mi, Operateri. Kada neki bračni par na lutriji izvuče dozvolu za prokreaciju, naša dužnost je da ih prevezemo do Hale za Igru, obnažimo, namažemo eteričnim uljima, te privežemo strunama za kranove i vinemo u vazduh. Tamo naši vični prsti, uz pomoć gumenog džojstika, stvaraju nesputane pokrete, drske manevre, spajajući i razdvajajući ljubavnike. Oni su novi izvori energije, kada im se tela sudare blesak je dovoljno jak da osvetli čitav vidik. Njihovo trenje možda čak i ugreje ledene dlanove sveta.
Nakon radnog vremena, dok čekamo gradski prevoz, Zlikovac nam prilazi i pali cigaretu. Crni grifon dima pojavljuje se u mlazu istisnutom iz njegovih pluća i klizi niz ulicu. Pita, kada polazi maglev ka Centralnoj Zoni. Posle dobre tuče na periferiji grada, Superheroj obično nestane u nepoznatom pravcu, u svom skupom retro-automobilu.
Zli pak prenosi pozdrave i utiske iz borbe, a zatim priča o berzi, supruzi, smislu strogo podeljenih uloga i Tajnom Skrovištu. Ako je baš u egzistencijalnom očaju, razgrne košulju i dopusti nam da prislonimo uši na njegov trbuh i slušamo Gotam bluz.