Gregori Bejtson
Gregori Bejtson (9. maj 1904—4. jul 1980) je bio engleski antropolog, sociolog, lingvista, vizuelni antropolog i semiotičar čiji radovi presecaju mnoge druge oblasti. 1940ih godina pomogao je da se prošire teorije sistema na društvene nauke i nauke ponašanja. On je proveo poslednju deceniju života razvijajući "meta-nauku" epistemologije. Njegovi spisi su Koraci ka Ekologiji Uma (1972), Um i Priroda (1979) i Strah Anđela (objavljena posthumno 1987) čiji je koautor bila njegova ćerka Meri Ketrin Bejtson.[1][2][3][4]
Gregori Bejtson | |
|---|---|
 Vilijam Bejtson, Beatris Duram Bejtson i Florens Daram | |
| Datum rođenja | 9. maj 1904. |
| Mesto rođenja | Grantčester, Kembridžšir, Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Datum smrti | 4. jul 1980. (76 god.) |
| Mesto smrti | San Francisko, SAD |
Bejtson je rođen u Kembridžširu, Engleskoj 9. maja 1904. Bio je treći i najmlađi sin Karolajn Beatris Duram i istaknutog genetičara Vilijama Bejtsona. Dobio je ime po austrijskom monahu, Gregoru Mendeluu, osnivaču genetike.
Bejtson je bio učenik Čarterhaus škole od 1917. do 1921. godine. Diplomirao je biologiju na Sent Džon koledžu u Kembridžu 1925. godine, i nastavio studiranje na Kembridžu od 1927. do 1929. godine. 1928. godine Bejtson je predavao lingvistiku na Univerzitetu u Sidneju. Od 1931. do 1937. bio je saradnik Sent Džon koledža, a zatim je proveo godine pre Drugog svetskog rata u južnom Pacifiku u zemljama Nova Gvineja i Bali baveći se antropologijom.
U periodu između 1936. i 1950. godine bio je u braku sa Margaret Mid i u to vreme on primenjuje svoje znanje u ratnom naporu pre prelaska u Sjedinjene Američke Države
Privatan život uredi
Na Bejtsonov život u velikoj meri uticala je smrt njegova dva brata. Džon Bejtson (1898-1918), najstariji od tri brata, ubijen je u Prvom svetskom ratu. Martin Bejtson (1900-1922), drugi brat, od koga se očekivalo da krene očevim stopama i postane naučnik, posvađao se sa ocem zbog njegove ambicije da postane pesnik i dramski pisac. Stres, u kombinaciji sa razočarenjem u ljubav, doveo je Martina do javnog samoubistva vatrenim oružjem pod statuom Anteros u Pikadili Cirkusu 22. aprila 1922. godine, na Džonov rođendan. Posle ovog događaja, koji transformiše privatnu porodičnu tragediju u javni skandal, sva Vilijamova i Beatrisina ambiciozna očekivanja su preneta na Gregorija, njihovog jedinog preživelog sina.
Bejtsonova prva supruga od 1936. godine, bila je američki kulturni antropolog Margaret Mid. Oni 1939. dobijaju ćerku, Meri Ketrin Bejtson, koja je kasnije takođe postaje antropolog, a 1950. godine Gregori i Margaret se razvode. 1951. Gregori se ženi drugi put, sada sa Elizabet Samner (1919–1992), i oni dobijaju sina, Džona Samnera Bejtsona (1951-2015) i razvode se 1957. godine. Nakon četiri godine on se ponovo ženi i dobija još jednu ćerku. Bejtson je doživotno bio ateista, kao i njegova porodica nekoliko generacija unazad.
Filozofija uredi
Gde drugi mogu videti niz neobjašnjivih detalja, Bejtson vidi jednostavne odnose. U delu "Od Versaja do kibernetike" Bejtson tvrdi da se istorija dvadesetog veka može smatrati istorijom neispravnih odnosa. Po njegovom mišljenju, Versajski ugovor predstavlja ceo obrazac ljudskih odnosa zasnovanih na izdaji i mržnji. On stoga tvrdi da je Versajski ugovor i razvoj kibernetike-koja je za njega predstavlja mogućnost boljih odnosa-su jedina dva antropološki važna događaja iz dvadesetog veka.
Drugi svetski rat i Kancelarija za strateške usluge uredi
Iako je u početku nije želeo da se pridruži obaveštajnoj službi Kancelarija za strateške usluge, Bejtson se, tokom Drugog svetskog rata, zajedno sa desetinama drugih antropologa pridružuje. On je poslat da obavi tajne operacije u Burmi i Tajlandu, a radio je i u Kini i Idiji. On je uznemiren zbog svog ratnog iskustva i ne slaže sa svojom suprugom oko toga da li nauka treba da se primeni na socijalno planiranje ili koristiti samo da podstakne razumevanje, a ne akcije.
Dvostruka obavezanost uredi
Godine 1956. u Palo Altu, Kalifornija Bejtson i njegove kolege Donald Džekson, Džej Hejli i Džon Viklend su povezali šizofreniju sa pojmom Dvostruka obavezanost. To je emotivno-stresna dilema u komunikaciji u kojoj pojedinac (ili grupa) primaju dve ili više konfliktnih poruka, pri čemu jedna poruka negira drugu. Ovo stvara situaciju u kojoj veran odnos prema jednoj poruci rezultira zapostavljanjem druge (i obrnuto), tako da osoba, bez obzira šta uradi, sigurno izneveri očekivanja i zahteve dela svoje okoline. Dvostruka obavezanost zahteva nekoliko uslova koji se moraju ispuniti:
- Žrtva dvostruke obavezanosti dobija kontradiktorne naredbe ili emotivne poruke na različitim nivoima komunikacije (na primer, ljubav je izražena rečima, dok je mržnja izražena neverbalnim ponašanjem ili je dete podstaknuto da slobodno govori, ali je kritikovano ili ućutkano kad god on ili ona govori).
- Nije dozvoljeno objašnjavanje koja od dve poruke je ispravna.
- Žrtvi nije dozvoljen izlazak iz polja komunikacije.
- Neuspeh da se ispune kontradiktorne naredbe je kažnjiv (na primer, povlačenjem ljubavi).
Trenutno se smatra da je ovaj pojam važniji kao primer Bejtsonovog pristupa kompleksnosti komunikacije.
Uloga somatske promene u evoluciji uredi
Prva ideja je da, iako se teoretski smatra da stres životne sredine diktira promene u somi odnosno fizičkom telu, pojava novog stresa neće automatski rezultirati u fizičkim promenama koje nam omogućavaju preživljavanje, kao što je to naglašeno u teoriji evolucije. Pojavljivanje novog stresa će čak i oslabiti organizam u velikoj meri. Primer koji Bejtson daje je uklanjanje bolesnog lica iz sredine ili činjenica da neko ko radi u kancelariji neće biti uspešan u penjanju i obrnuto.
Teorija sistema uredi
Teorija sistema je interdisciplinarna naučna oblast koja proučava prirodu kompleksnih sistema u prirodi, društvu, i nauci. Preciznije, teorija sistema je okvir koji se koristi za analiziranje i opisivanje bilo koje grupe objekata koji rade u sadejstvu kako bi proizveli neki rezultat. To može da bude jedan organizam, bilo kakva organizacija ili društvo, ili elektromehanički ili informacioni artefakt. Teorija sistema je nastala u biologiji tokom dvadesetih godina dvadesetog veka, iz potrebe da se objasni međupovezanost organizama u ekosistemima. Kao tehnička i opšta akademska oblast, uglavnom se odnosi na nauku o sistemima koja je potekla od Bertalanfijeve Opšte teorije sistema. Margaret Mid i Gregori Bejtson su razvili međudisciplinarnost teorije sistema.
Nastavak proširenja rada Bejtsona uredi
Njegova ćerka Meri Ketrin Bejtson objavila je zajedničku biografiju svojih roditelja (Bejtson i Margaret Mid) 1984. Bejtsonova zaostavština je ponovo predstavljena novoj publici od strane njegove druge ćerke, Nore Bejtson, koja je režirala dokumentarni film „Koraci ka Ekologiji Uma“ koji je premijerno prikazan na Međunarodnom filmskom festivalu u Vankuveru.
Reference uredi
- ^ „Gregori Bejtson Biografija“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. decembar 2015).
- ^ „NNDB, Gregory Bateson“, Soylent Communications, 2007.
- ^ „GREGORY BATESON“, (1904-1980).
- ^ „TOWARD A THEORY OF SCHIZOPHRENIA by Gregory Bateson, Don D. Jackson, Jay Haley, and John Weakland,“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. maj 2016), Veterans Administration Hospital, Palo Alto, California; and Stanford University Behavioral Science [1956].
