Википедија

Grunao Bebi

Grunau Bebi (nem. Grunau Baby) je trenažna jedrilica sagrađena od mešovitog materijala (drvo i platno). projektovana je 1931. godine, proizvodila se od 1933. godine u preko 20 zemalja do 1960.-ih godina i napravljena je u najvećem broju primeraka (procena je između 10.000 i 15.000).

Grunau Bebi

vazduhoplovna jedrilica Grunau Baby u letu
vazduhoplovna jedrilica Grunau Baby u letu

Opšti podaci
Namena visokosposobna jedrilica
Posada 1
Poreklo  Kraljevina Jugoslavija
Probni let 1936.
Uveden u upotrebu 1937.
Povučen iz upotrebe još leti kao oldtajmer
Prvi operater Aero klub
Dimenzije
Masa
Pogon
Fizičke osobine
Performanse
 Portal Vazduhoplovstvo

Projektovanje i razvoj

uredi
 
jedrilica Grunau Baby crtež u tri projekcije
 
jedrilica Grunau Baby na izložbi
 
Muzejski eksponat jedrilica Grunau Baby
 
Jedrilica Grunau Baby sa motornim pogonom
 
Jedrilica Grunau Baby III sa točkom

Ovu jedrilicu je projektovao Edmund Šnajder (nem. Edmund Schneider) 1931. godine. Pomoćnici pri tome su mu bili Volf Hirt (nem. Wolf Hirth) i Hugo Kromer (nem. Hugo Kromer). Zahtevi su bili da jedrilica bude jeftina jednostavna za izradu i održavanje kao i da bude bezbedna za jedriličare. Projektanti su uspeli da ogovore svim zahtevima i stvarno su napravili dobru jedrilicu koja je godinama bila u upotrebi.

Tehnički opis

uredi

Jedrilica Grunao Bebi je mešovite konstrukcije (drvo i platno) a izvedena je kao visokokrilni monoplan. Trup joj je drvena konstrukcija šestougaonog poprečnog preseka obložena drvenom lepenkom. Kabina je bila otvorena sa vetrobranom od pleksiglasa. Mnogi graditelji su u cilju zaštite pilota pravili jedrilice sa zaštitnom haubom od pleksiglasa. Jedrilica je bila opremljena najosnovnijim instrumentima za dnevno letenje. Kao stajni trap ovoj jedrilici je služio metalni klizač pričvršćen amortizerima od tvrde gume. Na kasnijim modelima je u produžetku iza klizača ugrađivan i fiksan gumeni točak. Na repu jedrilice nalazila se elastična drljača.

Krilo je bilo ravno, imalo je pravu napadnu ivicu a zadnja (izlazana) ivica je imala elipsast oblik. Napadna ivica krila je bila napravljena u obliku kutije obložene šper pločom a ostatak krila je bio obložen impregniranim platnom. Aeroprofil krila je bio Götingen 535 vitkost krila je bila 12,8. Krila su kosim podupiračima bila oslonjena na trup jedrilice a bila su opremljena aerodinamičkim kočnicama.

Konstrukcija horizontalnog i vertikalnog stabilizatora kao i kormila bili su izvedeni kao i krilo. Horizontalni stabilizatori su takođe podupiračima bili vezani za trup jedrilice.

Varijante jedrilica

uredi
  • Baby I - jedrilica sa razmahom krila 12,87m i površinom 14m²
  • Baby II - redizajnirana jedrilica sa produženim krilom 70 cm
  • Baby IIb - sa ugrađenim aerodinamičkim kočnicama Schempp-Hirth
  • Motorbaby - sa ugrađenim motorom za samopogon snage 13,2 kW
  • Baby III - posleratna modifikacija (1950) sa ugrađenim točkom
  • Baby IV - australijska verzija
  • Baby V - dvoseda jedrilica napravljeno samo 6 komada
  • Cumulus -jedrilica sa metalnim kosturom (čelična rešetkasta konstrukcija) 20 komada

Karakteristike

uredi

Karakteristike navedene ovde se odnose na jedrilicu Grunau bebi a prema izvorima[1][2].

Finesa 1 : 17 pri brzini 60 km/h
Performanse
  • maksimalna brzina 160 km/h
  • minimalna brzina 45 km/h
  • maks. brzina aero vuče  km/h
  • minimalno propadanje 0,9 m/s pri brzini 50 km/h
Dimenzije
  • razmah krila 13,50m
  • dužina 6,15 m
  • visina 1,35m
  • površina krila 14,20m²
  • vitkost krila 12,80
  • aeroprofil krila Gotingen 535
  • maks. opterečenje krila; 17,6 kg/m²
Masa
  • sopstvena 160 kg
  • poletna 250 kg
  • vodeni balans; nema

Operativno korišćenje

uredi
 
jedrilica Grunau Baby jugoslovenske proizvodnje

Proizvodnja jedrilica Grunau Bebi je počela u Kraljevini Jugoslaviji polovinom 30.-tih godina pa sve do početka Drugog svetskog rata. Sa jednom takvom jedrilicom je 23. avgusta 1940.g. Georgije Ninčić[3] postavio rekord leteći neprekidno 2 h i 45 min. U tom periodu je napravljen manji broj primeraka ali zato nakon rata proizveden zanatno veći broj primeraka. Pored samogradnje u aeroklubovima ova jedrilica se industrijski proizvodila u fabrici Letov u Ljubljani[4]. U posleratnom periodu ova jedrilica je odigrala značajnu ulogu u obrazovanju naših pilota i jedriličara. Korišćena je od samog kraja rata pa do početka 70.-tih godina kada je došlo do masovne zamene jedrilica drvenih konstrukcija jedrilicama sagrađenih od stakloplastike. Na ovom podneblju ova jedrilica je korišćena preko 35 godina, što je svojevrstan dokaz kvaliteta ove jedrilice.

Sačuvani primerci

uredi

Jedrilica D.F.S./66 Grunao Bebi registarski broj YU-2113, Serijski № 151 se čuva u Muzeju vazduhoplovstva na aerodromu "Nikola Tesla" u Beogradu.

Zemlje koje su koristile ovu jedrilicu

uredi

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ jedrilica zračna
  2. ^ „Schneider Grunau Baby”. Arhivirano iz originala 25. 04. 2023. g. Pristupljeno 21. 11. 2019. 
  3. ^ „Георгије Нинчић”. Arhivirano iz originala 14. 12. 2019. g. Pristupljeno 14. 12. 2019. 
  4. ^ Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010. 225 značajnih letelica (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2. 

Literatura

uredi
  • Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). Kratka istorija vazduhoplovstva u Srbiji (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (na jeziku: (jezik: engleski)). Beograd: Aerokomunikacije. 
  • Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010. 225 značajnih letelica (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Simons, Martin (2013). Segelflugzeuge 1920 bis 1945 (na jeziku: (jezik: nemački)). Bonn: Eqip. ISBN 978-3-9806773-6-3. 
  • Hardy, Michael (1982). Gliders and Sailplanes of the World. Shepperton: Ian Allan. str. 50—51. 
  • Coates, Andrew (1978). Jane's World Sailplanes and Motor Gliders. London: MacDonald and Jane's. str. 97. 
  • Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich-Von den Anfängen bis zur Gegenwart-Enzyklopädie (na jeziku: (jezik: nemački)). Oberhaching: Ayiatik Verlag GmbH. ISBN 3-925505-78-4. 

Spoljašnje veze

uredi
 
Grunao Bebi na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Грунао_Беби&oldid=27676058”