Guntram
Guntram (Gontram, Guntram, 532. — Šalon-sur-Son, 29. mart 592)[1] je bio franački kralj Burgundije iz dinastije Merovinga, jedan od četiri sina kralja Klotara I koji su nskon njegove smrti podelili zemlju.
| Guntram | |
|---|---|
| Kralj Burgundije | |
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 532 |
| Mesto rođenja | Soason, |
| Datum smrti | 532 |
| Mesto smrti | Šalon sir Saon, |
Guntram je bio treći najstariji (i drugi preživeli) sin Klotara I i njegove žene/konkubine Ingunde. 561. godine, nakon smrti oca preuzeo je četvrtinu države, odnosno teritorije koja je večim delom obuhvatala Burgundiju, a prestonicu je imao u Orleanu. Prema zapisima Grigorija Turskog, Guntram se na samom početku svoje vladavine nije previše razlikovao od članova svoje porodice, poznatih po sklonosti razvratu[2]. Zato je za ženu uzeo robinju Venerandu, sa kojom je dobio sina Gundobada. Kada ju je ostavio zbog nove ljubavnice po imenu Markatruda. Zatim je uzeo treću ljubavnicu po imenu Austerhilda, sa kojom je imao dva sina. Međutim, vremenom se Guntram duhovno preobrazio, počevši iskreno da se kaje za svoj rani grešni život i nastojeći da pronađe iskupljenje kao ideal hrišćanskog vladara koji pomaže svojim podanicima. U tome je uspeo, barem prema Grigoriju, koji je za njega koristio izraz Dobri kralj Guntram i tvrdio da je lično bio svedok čuda koje je činio kralj[3].
Godine 567. umire njegov brat Haribert I, a preživela braća su podelila njegovu teritoriju sa sedištem u Parizu. Guntram je, s druge strane, odbio ponudu Haribertove udovice Tedehilde da udajom dobije celu teritoriju, smatrajući da je odnos sa ženom pokojnog brata incest, i umesto toga je poslao u manastir u Arl. Međutim, 573. godine došao je u sukob sa svojim bratom Sigebertom I od Austrazije, i tražio je savez sa svojim bratom Hilperikom I od Neustrije. Godine 575. savez se raspao, a Guntram se okrenuo protiv Hilperika, sada u savezu sa Sigebertom. Tada je Guntramov general Mumol pomogao Sigebertu da pobedi Hilperika[4].
Kada su Guntramovi sinovi Klotar i Hlodomir umrli 577. godine, Guntram je za naslednika usvojio Sigebertovog sina Hildeberta II. Međutim, već 583. godine Hildebert II se okrenuo protiv svog strica u savezu sa Hilperikom. Sukob je privremeno obustavljen Hilperikovom smrću 584. godine, nakon čega je Guntram bezuspešno pokušao da osvoji Septimaniju na jugu. Sledeće godine, međutim, uspešno je ugušio ustanak Gundovalda, samoproglašenog sina kralja Klotara I. Nakon što je preživeo pokušaj atentata koji je organizovala Hilperikova udovica Fredegunda, neprijateljstva sa preostale dve franačke države okončana su zaključenjem Sporazuma iz Andeloa 587. Guntram je preostale godine svog života proveo pokušavajući bezuspešno da osvoji Septimaniju i, sa nešto više uspeha, da pokori Bretonce pod kraljem Varokom. Posle njegove smrti 592. godine, kraljevstvo je nasledio Hildebert II[5].
Proglašen je za sveca i sahranjen u katedrali u Šalonu. Odmah posle smrti proglašen je za sveca. Tokom reformacije, hugenoti su oskrnavili njegov grob, tako da je sačuvana samo lobanja.
Izvori uredi
- ^ Harpham, Michael (2021-09-17), May, Routledge, str. 155—168, Pristupljeno 2024-03-05
- ^ „Internet History Sourcebooks: Medieval Sourcebook”. sourcebooks.fordham.edu. Pristupljeno 2024-03-05.
- ^ Howorth, Henry H. (1878). „The Ethnology of Germany.-Part 3: The Migration of the Saxons.”. The Journal of the Anthropological Institute of Great Britain and Ireland. 7: 293. ISSN 0959-5295. doi:10.2307/2841006.
- ^ „Joseph Dahmus. <italic>Seven Medieval Queens</italic>. Garden City, N.Y.: Doubleday and Company. 1972. Pp. 333. $7.95”. The American Historical Review. 1974. ISSN 1937-5239. doi:10.1086/ahr/79.4.1163.
- ^ Dalton, Ormonde Maddock, Oxford University Press, 2003, Pristupljeno 2024-03-05