Википедија

Гушчарица (bajka)

„Guščarica“ (nem. Die Gänsemagd) je nemačka bajka koju su sakupila braća Grim i prvi put je objavljena u Grimovim bajkama 1815. godine (KHM 89). Pripada tipu Aarne–Thompson–Uther Index (ATU Index) 533.[1]

Guščarica
Bajka
ImeGuščarica
Podaci
DržavaNemačka
Objavljeno uBajke braće Grim

Priču su na engleski prvi put preveli Edgar Tejlor 1826. godine, zatim mnogi drugi, npr. anonimna zajednica prevodilaca 1865, Lusi Krejn 1881, LukMargaret Hant 1884. itd. Endru Lang ju je uključio u 'Ќnjigu Plava vila 1889. godine.

Poreklo

uredi

Priču su prvi put objavila braća Grim u prvom izdanju Bajke braće Grim, vol. 2, 1815. godine, kao broj 3. Javlja se kao br. 89 od drugog izdanja (1819). Izvor braće Grim za priču je nemački pripovedač Dorotea Fiman (1755-1815).[2]

Sadržaj

uredi

Udovica kraljica šalje svoju ćerku u daleku zemlju da se uda. U pratnji princeze su njen magični konj Falada, koji zna da govori, i sluškinja. Kraljica daje princezi posebnu maramicu koji će je štititi sve dok je nosi.

Princeza i njena sluškinja putuju neko vreme, a na kraju princeza ožedni. Ona pita sluškinju da ode po vodu, ali sluškinja jednostavno kaže: „Ako želite vodu, uzmite je sami. Ne želim više da budem vaš sluga“. Dakle, princeza mora da donese vodu iz obližnjeg potoka. Ona tiho zajeca: "Šta će biti sa mnom?" Maramica odgovara: „Avaj, avaj, da tvoja majka zna, njeno srce bi prepuklo.“ Nakon nekog vremena, princeza ponovo ožedni. Pa još jednom zamoli sluškinju da joj donese vode. Ali opet sluškinja kaže: „Neću vam više služiti, bez obzira šta vi ili vaša majka kažete“. Kada se sagne do vode, njena maramica ispadne iz nedra i otpliva.

Sluškinja koristi princezinu ranjivost. Naređuje princezi da zamene odeću i konje. Preti da će je ubiti ako se ne zakune da neće nikada reći ni reč o ovom preokretu uloga bilo kom živom biću. Nažalost, princeza polaže zakletvu. Sluškinja zatim odjaše na Faladi, dok princeza mora da uzjaše sluškinu ragu. U palati se sobarica predstavlja kao princeza a „sluškinja princeza“ dobija naređenje da čuva guske sa momkom po imenu Konrad. Lažna nevesta naređuje da se Falada ubije, jer se plaši da bi mogao progovoriti. Prava princeza to čuje i moli klaničara da zakuca Faladinu glavu iznad vrata gde ona svakog jutra prolazi sa svojim guskama.

Sledećeg jutra guska se obraća Faladinoj glavi preko vrata: „Falada, Falada, mrtva si, a sva radost u mom životu je nestala“, a Falada odgovara „Avaj, Avaj, da tvoja majka zna, njeno srce bi prepuklo“. Na livadi sa guskama, Konrad posmatra princezu kako češlja svoju prelepu kosu i on želi da otkine jedan ili dva njena zlatna pramena. Ali guščarica to vidi i kaže: „Duvaj vetre, duvaj, odnesi Konradovu kapu. Ne dozvoli mu da se vrati dok ne počešljam kosu“. I tako mu vetar oduzima kapu i on se ne vraća pre nego što devojka ne završi četkanje i pletenje kose.

 
Guščarica (oko 1940), posed Johana Mitlingera, Raksštrase 7-27, Beč

Konrad ljutito odlazi kralju i izjavljuje da više neće terati guske sa ovom devojkom zbog neobičnih stvari koje se dešavaju. Car mu kaže da to učini još jednom, a sledećeg jutra se sakrije i gleda. Vidi sve kako je mu je ispričao i Konrad. Te večeri traži princezu da mu ispriča svoju priču. Ali ona odbija da kaže bilo šta zbog svoje zakletve. Kralj joj predlaže da možda sve kaže gvozdenoj peći. Ona pristane i ispriča svoju priču dok kralj sluša spolja.

Kako je kralj uveren da je rekla istinu, on oblači guščaricu u kraljevsku odeću. Zatim prevari lažnu princezu da „sama bira kaznu“ za onoga ko prevari gospodara. Iako je izbor različit u svakoj verziji priče, u klasičnoj verziji ona kaže kralju da lažnog slugu treba vući kroz grad golog u buretu sa unutrašnjim šiljcima. Kao rezultat toga, ona biva kažnjena na taj način.

Nakon toga, princ i prava princeza se venčaju i vladaju svojim kraljevstvom dugi niz godina.[3]

 
Knjiga bajki, Guščarica, ilustracija Džesi Vilkoks Smit, Njujork, 1911.

Varijante

uredi

Priča koristi zaplet lažne neveste sa princezom dobrog srca koju je služavka pretvorila u običnu guščaricu. Slično je drugim bajkama AT-533 poput američke „Zlatne narukvice“.[4] Ovi motivi se takođe nalaze, usredsređeni na muški lik, u Gospodaru Lorna i lažnom upravniku[5] (Dečja balada 271) i viteškom romanu Rosval i Lilijan.[6]

U 13. veku priča se vezivala za Bertradu od Laona, majku Karla Velikog.[7]

Adaptacije

uredi

Uprkos tome što se na priču gleda kao na opskurnu, bilo je mnogo filmskih verzija, od Nemačke do Amerike. Falada je često oživljena u filmskim verzijama ili čak pošteđena. Iako se u originalnoj priči podrazumeva da je kraljica umrla, mnoge verzije takođe joj omogućavaju da preživi kako bi razotkrila lažnu nevestu na venčanju. Motiv lažne neveste da predloži tako okrutnu kaznu varira u pričama. Filmske verzije uključuju:

  • Harold MekGrat je priču adaptirao romanu, koji je potom razvijen u američki nemi film 1915. godine u kome je glumila Margarit Klark. U ovoj verziji, princezu krade pri rođenju i odgaja kao guščaricu dvorjanin koji umesto nje šalje vlastitu ćerku. Kralj sa kojim se verila po rođenju zaljubljuje se u nju ne znajući ko je ona. Veruje se da je film izgubljen.
  • Bajka je prikazana u televizijskoj emisiji Jackanory 1960-ih tokom sezone 1, epizoda 38, a pročitala ju je Dilis Hamlet.
  • Tom Davenport je 1985. godine adaptirao priču u kratki film kao jednu od svoje serije „Od braće Grim“. Iako je očigledno smeštena u američkoj Apalačiji, priča govori o likovima kao što su princeze, prinčevi i kraljevi, što implicira da je priča zadržala svoje evropsko okruženje. Ova verzija je vernija Grimu, jer Falada nije oživljena i lažna nevesta je ubijena.
  • Pod naslovom "The Goose Maiden" u ovoj verziji, priča je adaptirana za nemačku kratku animiranu epizodu 1999. godine, sa malim razlikama od izvornog materijala. Ova epizoda je bila deo serije Simsala Grim.
 
Fric Filip Šmit Falada ili Guščarica 1898.

Literatura

uredi
  • Guščarica Šenon Hejl adaptacija je priče u obliku romana.
  • Bloodleaf, prva iz fantastične trilogije za mlade Kristal Smit, gotsko je prepričavanje filma Guščarice. Objavio ga je HMHTeen 2019.
  • Guščarica je bila jedna od mnogih bajki korišćenih u romanu Eme Donohju Kissing The Witch. Bajka je nosila naslov „Priča o maramici“.
  • Autor Aletea Kontis adaptirala je ovu priču zajedno sa Divljim labudovima u obliku romana pod nazivom Najdraži.
  • Pesma Ejdrijan Rič iz 1974. godine „The Fact of a Doorframe“ pominje Guščaricu.[8]
  • Priču je u kratku knjigu za decu prepričao Erik A. Kimel.
  • U šodžo mangi Ludvig Revolution (Ludwig Kakumei) (ルードヴィッヒ革命,) priča govori o princu Ludvigu kome njegov otac naređuje da sebi nađe suprugu pogodniju od žena koje često dovodi u dvorac. Zajedno sa slugom Vilhelmom, putuje zemljom u potrazi za lepim devojkama iz klasičnih priča u nadi da će naći ženu. Uključuje i priču o „Guščarici“ među ostalim bajkama braće Grim.
  • „Falada: Konj guščerice“ adaptacija je kratke priče autorke Nensi Farmer. Ova verzija govori klasičnu priču sa stanovišta Falade.
  • Kanadski pesnik Džej Mekferson poziva se na priču o guščarici u svojim pesmama „Jadno dete“ i „Šta je rekla Falada“, obe štampane u Poems Twice Told: The Boatman and Welcoming Disaster.[9]
  • Škotski pisac stripova Grant Morison poziva se na priču u Doom Patrol-u broj 31, „The Word Made Flesh“, kada Bafomet poprima oblik Faladine glave.
  • Intisar Kanani, autor Sunbolt Chronicles-a, napisao je fantastično prepričavanje Guščarice pod nazivom „Trn“. Roman je nezavisno objavljen 2012. godine, a HarperKolins ga je ponovo objavio 2020. godine.
  • "Perje snega: prepričavanje guščarice" Alis Ajvinije je knjiga zasnovana na bajci.

Ostalo

uredi
  • Iako sa originalnom pričom, nemačka opera Königskinder Engelberta Humperdinka inspirisana je bajkama braće Grim, posebno „Guščaricom“.
  • U seriji stripova Doom Patrol i TV seriji Patrola prokletih, Bafomet, magično proročanstvo koje se može pojaviti u bilo kom obliku koji odabere, u priči Nenapisana knjiga, izabralo je da se pojavi pod maskom Falade, magičnog konja, iz filma Guščarica.

Reference

uredi
  1. ^ Ashliman, D. L. (2002). „The Goose-Girl”. University of Pittsburgh. 
  2. ^ Ashliman, D. L. (2002). „The Goose-Girl”. University of Pittsburgh. 
  3. ^ „BAJKE I PRIČE” (PDF). osveljkodugosevic.edu.rs. Arhivirano iz originala (PDF) 21. 01. 2021. g. Pristupljeno 23. 3. 2021. 
  4. ^ Heidi Anne Heiner, "Tales Similar to the Goose Girl" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. фебруар 2020)
  5. ^ Helen Child Sargent, ed; George Lymn Kittredge, ed English and Scottish Popular Ballads: Cambridge Edition p 586 Houghton Mifflin Company Boston 1904
  6. ^ Laura A. Hibbard, Medieval Romance in England p292 New York Burt Franklin,1963
  7. ^ J. R. R. Tolkien, "On Fairy-Stories", Essays Presented to Charles William edited by C. S. Lewis p 53 ISBN 0-8028-1117-5
  8. ^ The Fact of a Doorframe: Poems Selected and New 1950-1984. (London & New York: W.W. Norton and Company, 1984)
  9. ^ Macpherson, Jay (1981). Poems Twice Told: The Boatman and Welcoming Disaster . Toronto: Oxford University Press Canada. ISBN 9780195403794. 

 

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гушчарица_(бајка)&oldid=26862702”