Daidžo-kan
Daidžo-kan ili Dadžo-kan (japanski: 太政官)[1], u prevodu Državni savet starog Japana, bio je najveći organ pre-moderne carske vladavine. Bio je aktivan tokom Nara perioda i po njegovom nestanku ponovo se aktivira na kratak vremenski period nakon Meidži obnove.
| Državni savet starog Japana | |
|---|---|
 | |
Predsednik vlade / Glavni ministar | Daidžo-daidžin |
| Ministar levice | Sadaidžin |
| Ministar desnice | Udaidžin |
| Centralni ministar | Naidaidžin |
| Viši savetnik | Dainagon |
| Srednji savetnik | Čunagon |
| Niži savetnik | Šonagon |
| Osam ministarstva | |
| Centralno ministarstvo | Nakacukasa-šo |
| Ceremonijalno ministarstvo | Šikibu-šo |
| Civilna uprava | Džibu-šo |
| Narodni poslovi | Minbu-šo |
| Vojska | Hjobu-šo |
| Pravda | Gjobu-šo |
| Trezor | Okura-šo |
| Uprava carskog dvora | Kunai-šo |
U starim spisima se pominje već u 7-8. veku kao vladajuće telo koje se sastoji od tri ministra sa nazivima Daidžo daidžin (kancelar), Sadaidžin (levi ministar ili ministar levice) i Udaidžin (desni ministar ili ministar desnice). Nešto kasnije obaveze Daidžo-kana se proširuju pa nastaju nova ministarstva i tutule sa obavezama u vladi. [2]
Vladajuća struktura koja se bavila nacionalnim poslovina nazivana je Daidžo-kan dok su ostale poslove, poput religije, brigu i održavanje hramova i šinto rituala preuzimalo posebno odeljenje za religiju nazivan još i Džingi-kan.
Ovako konstruisana organizacija izgubila je moć tokom 10. i 11. veka ponajviše zbog jačanja klana Fudživara koji postaju dominantni na dvoru. Do 12. veka, iako je i dalje formalno postojao, sistem se vremenom urušavao dok konačno nije prestao da postoji.
Reference uredi
- ^ Kenkyusha's New Japanese-English Dictionary, Kenkyusha Limited. ISBN 978-4-7674-2015-8.
- ^ Brown & Hall 1988, str. 232
Literatura uredi
- Marković Lj, Đurović R. (2011). Pravni sistem Japana. Beograd, Kokoro.
- Asai T. (1985). Nyokan Tūkai (jezik: japanski). Tokyo: Kōdansha.
- Dickenson, Walter G. (1869). Japan: Being a Sketch of the History, Government and Officers of the Empire. London: W. Blackwood and Sons. OCLC 10716445
- Brown, Delmer M.; Hall, John Whitney (1988). The Cambridge History of Japan. Donald H. Shively, Marius B. Jansen, William H. McCullough, Peter Duus, Kozo Yamamura. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-22352-2.
- Ozaki, Yukio (2001). The Autobiography of Ozaki Yukio: The Struggle for Constitutional Government in Japan. [Translated by Fujiko Hara]. Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-05095-9. (cloth)
- Ozaki, Yukio. (1955). Ozak Gakudō Zenshū (jezik: japanski). Tokyo: Kōronsha.
- Sansom, George (1958). A History of Japan to 1334. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-0523-3.
- Sansom, George (1978). Japan: A Short Cultural History. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-0952-1. (cloth). 1952. ISBN 978-0-8047-0954-5. (paper)
- Screech, Timon (2006). Secret Memoirs of the Shoguns: Isaac Titsingh and Japan, 1779-1822. London: RoutledgeCurzon. ISBN 978-0-7007-1720-0.
- Titsingh, Isaac (1834). Annales des empereurs du Japon. Paris: Royal Asiatic Society, Oriental Translation Fund of Great Britain and Ireland. OCLC 5850691.
- Ury, Marian. . "Chinese Learning and Intellectual Life," The Cambridge history of Japan: Heian Japan. Vol. II. . Cambridge: Cambridge University Press. 1999. ISBN 978-0-521-22353-9. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) (cloth) - Varley, H. Paul , ed. . [ Kitabatake Chikafusa, 1359] (1980). Jinnō Shōtōki ("A Chronicle of Gods and Sovereigns: Jinnō Shōtōki of Kitabatake Chikafusa" translated by H. Paul Varley). New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-04940-5.