Damjan Pavlović
Damjan Pavlović (Novi Sad, 14. april 1840 – Beograd, 3. mart 1866) je bio srpski inženjer, književnik, prevodilac i pozorišni kritičar.[1]
| Damjan Pavlović | |
|---|---|
 Damjan Pavlović | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 14. april 1840. |
| Mesto rođenja | Novi Sad, Austrijsko carstvo |
| Datum smrti | 3. mart 1866. (25 god.) |
| Mesto smrti | Beograd, Kneževina Srbija |
Biografija
urediOsnovnu školu završio je u rodnom gradu.[1] Nakon bombardovanja Novog Sada 1849. prešao je u Beograd sa starijim bratom i majkom.[2] Tamo je završio Licej, a potom je 1857. kao stipendista Matice srpske upisao Politehnički institut u Beču. Od 1862. prelazi na studije tehničkih nauka u Pragu.[3]
Po završetku studija vraća se u Srbiju, i 1865. je imenovan za vanrednog crtača Ministarstva građevine. Naredne godine unapređen je u inženjera.[2]
Pavlović je pripadao romantičarima omladinskog doba i pisao je uglavnom ljubavnu i rodoljubivu poeziju. Prvu pesmu „Suncu na zahodu” objavio je u Šumadinki 1856. godine. Svoje radove objavljivao je u Podunavki (1856—1858), Srpskim novinama (1857), Sedmici (1857—1858), kalendarima Zimzelen (1858) i Vojvođanin (1858), Letopisu Matice srpske (1858—1861), Danici (1860—1863) i Vili (1866).[3] Pisao je i pripovetke.
Bavio se književnom kritikom i teorijom. Kao novinar i dopisnik iz Praga i Beograda radio je za novosadske novine Napredak, a povremeno je sarađivao i u Srpskom dnevniku i beogradskom Vidovdanu.[4]
Na srpski preveo Geteovog Torkvata Tasa (1864), a u rukopisu su mu ostali prevodi Geteove Ifigenije na Tavridi i Molijerove Ženidbe na silu.[4]
Od decembra 1863. do sredine marta 1864, za vreme dugog boravka Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, objavljivao je kraće recenzije o predstavama u novinama Napredak.[4]
Posthumno mu je štampan udžbenik Fizika: za manje gimnazijske škole, i za svakog prijatelja prirodnih nauka, koji je u Srbiji bio u upotrebi deset godina. Knjiga Zemlja, na kojoj živimo izašla je 1866. kao deo edicije „Poučna i zabavna knjižica za odrasliju decu i mušku i žensku”.[2]
Razočaran emotivnom stranom svog života izvršio je samoubistvo 3. marta 1866.[4]Bio je zaljubljen u kćerku Anke Obrenović-Konstantinović, Katarinu.[1]
Reference
uredi- ^ a b v Milisavac, Živan, ur. (1984). Jugoslovenski književni leksikon (2. izd.). Novi Sad: Matica srpska. str. 606.
- ^ a b v Enciklopedija Novog Sada. Knjiga 18, Nom-Pav. Novi Sad: Novosadski klub "Dobra vest". 2001. str. 280—281.
- ^ a b Rakitić 2011
- ^ a b v g „PAVLOVIĆ Damjan | Enciklopedija Srpskog narodnog pozorišta”. www.snp.org.rs.
Literatura
uredi- Rakitić, Slobodan (2011). Antologija poezije srpskog romantizma. Beograd.