Српски (ћирилица): Свјетлопис копије дописнице логорашице Анке Панић из Новог Топоља (код Сл.Брода) својој дјеци, ћеркама Љубици и Софији. Анка се никада није вратила из Јасеновца, а налази се и на списку жртава чија су имена сачувана. Оригинал дописнице је власништво потомака покојне Љубице Пајдић из Инђије. Покојна Софија Влатковић се крајем 20. вијека са мужем преселила из Новог Топоља у Славонији, у Инђију. Њеног унука Будимира Влатковића из Славонског Брода су при служењу хр. војске у Загребу, 1995.г. на стражи, ноћу убили. Званично је извршио самоубиство, а породици је један војник у тајности признао да је убијен. Родбина је успјела да на покојниковом тијелу види рану, тачкицу од метка. Распитивањем су добили податак да је и то доказ пуцања из даљине, а разлог убијања је био тај што су му је отац Србин, син Софије, а брат (Синиша Влатковић и Новог Сада) је био војно лице ЈНА. Муж и син Анке Панић су заједно с њом одведни у Јасеновац али им се губи сваки траг и спомен, никада се нису вратили кући. Син се звао Никола тј, брат Љубице и Софије и имао је 18 година, као и Будимир, када је, највјероватније убијен. Баба која је у дописници споменута, да је слаба се звала Сена и дописница није на њу адресирана но на старију ћерку Љубицу-Љубу.