Dvanaest malih proroka
Dvanaest manjih proroka, takođe „mali proroci”[1] – naziv jevrejskih knjiga proročanstava dvanaest autora (proroka), koje se obično nazivaju „malim”, zbog obima ovih knjiga, koji je manji od obima knjiga četiri „velika“ proroka (Isaija, Jeremija, Jezekilj, Danilo). Oni predstavljaju poslednju od osam knjiga druge grupe knjiga Tanaha - Neviim („Proroci“), prateći Toru („Zakon“).
Rani prevodi Tanaha, koji prethode masoretskom dizajnu u njegovom sadašnjem obliku, ni Septuaginta (3.-1. vek pne), ni Pešita (2, vek nove ere), ni Vulgata (5. vek nove ere) ne poznaju „Proroke“ kao poseban deo Starog zaveta; Prvi put ih je unuk Isusa sina Sirahovog pomenuo kao posebnu grupu knjiga u predgovoru prevoda knjige njegovog dede.
Podelu na prve („velike”) i poslednje („male”) uveli su masoreti u 7. veku nove ere. e.; u vreme Jeronima (4. vek) još nije bilo poznato[2].
- Knjiga proroka Osije.
- Knjiga proroka Joila.
- Knjiga proroka Amosa.
- Knjiga proroka Avdije.
- Knjiga proroka Jone.
- Knjiga proroka Miheja.
- Knjiga proroka Nauma.
- Knjiga proroka Avakuma.
- Knjiga proroka Sofonije.
- Knjiga proroka Ageja.
- Knjiga proroka Zaharije.
- Knjiga proroka Malahije.
Isus Hrist je stavio knjige proroka pored Mojsijevog zakona. „Zakon i proroci“ je postao tipičan izraz koji označava celokupnu suštinu Starog zaveta (Matej 22:40; Dela apostolska 24:14)[3].
Izvori
uredi- ^ „Яkovlev V.A. Bыtie informacii ili informacionnoe bыtie?”. Filosofiя i kulьtura. 2 (2): 173—182. 2015. ISSN 1999-2793. doi:10.7256/1999-2793.2015.2.13763.
- ^ Cherkasova, E.A. (2023-06-30). „V.S. Solovyov's articles in A.F. Brockhaus and I.A. Efron's encyclopaedic dictionary: history of publication, authentication, subject matter”. Solov’evskie issledovaniya (2): 11—24. ISSN 2076-9210. doi:10.17588/2076-9210.2023.2.011-024.
- ^ Kanke; Kankye, Viktor (2017-06-08). Special and general philosophy of science. Encyclopedic dictionary. Moskva: INFRA-M Academic Publishing LLC. ISBN 978-5-16-012809-2.