Википедија

Deklaracija o nezavisnosti Teksasa

Teksaška Deklaracija nezavisnosti bilo je formalno i jednostrano proglašenje nezavisnosti Teksasa od Meksika oslobođenim Teksaškom Revolucijom 1835–1836. Deklaracija je usvojena Konvencijom iz 1836. godine u Vašingtonu na Brazosu 2. marta, a formalno je potpisan sledećeg dana nakon što su u tekstu zabeležene greške.

Deklaracija o nezavisnosti Teksasa

Pozadina uredi

U oktobru 1835. godine doseljenici iz meksičkog Teksasa pokrenuli su Teksašku revoluciju .

Međutim, u Ostinu, bila su podeljena mišljenja o cilju Teksaške revolucije. Neki su verovali da bi cilj trebao da bude potpuna nezavisnost od Meksika. Suprotno tome, drugi su tražili ponovnu primenu meksičkog Ustava iz 1824. godine, koji je pružao veće slobode nego što je centralistička vlada deklarisala u Meksiku prethodne godine[1]. Da bi se to pitanje rešilo, sazvana je konvencija marta 1836.

Ova konvencija se razlikovala od prethodnih teksaških veća 1832, 1833. i Konsultacija 1835 godine. Meksička vlada je svojim kolonizacionim zakonima pozvala i nagnala angloameričko stanovništvo Teksasa da kolonizuje svoju divljinu pod zavetom vere pismenog ustava, da treba da nastave da uživaju tu ustavnu slobodu i republičku vladu kojoj su bili naviknuti u zemlji njihovog rođenja, Sjedinjenim Američkim Državama[2]. Jedina dvojica poznatih domaćih Teksašana koji su potpisali su Jose Francisko Ruiz i Jose Antonio Navaro[3]. Većina delegata bili su članovi Ratne stranke i bili su odlučni da Teksas mora proglasiti nezavisnost od Meksika. Četrdeset i jedan delegat stigao je u Vašington na Brazosu 28. februara 1836.[1]

Razvoj uredi

Konvencija je sazvana 1. marta, sa predsedavajućim Ričardom Elisem [4]. Delegati su izabrali odbor od pet članova koji će izraditi deklaraciju o nezavisnosti; odbor je vodio Džordž Čildres, a učestvovali su i Edvard Konrad, Džejms Gejns, Belej Hardeman i Kolin Kinej. Komitet je podneo svoj nacrt u roku od samo 24 sata, navodeći istoričare da pretpostavljaju da je Čildres napisao veći deo teksta pre nego što je stigao na Konvenciju.[1]

Deklaracija je odobrena 2. marta bez rasprave. Zasnovana prvenstveno na spisima Džona Loka i Tomasa Džefersona, deklaracija je proglasila da je meksička vlada „prestala da štiti živote, slobodu i imovinu ljudi od kojih proizilaze njene legitimne moći“[5] i žalila se na „proizvoljna dela ugnjetavanja i tiranije“[6]. U celoj deklaraciji nalaze se brojne reference na zakone, prava i običaje Sjedinjenih Država. Iz deklaracije je izostavljena činjenica da su autor i mnogi potpisnici bili državljani Sjedinjenih Država, koji su ilegalno okupirali Teksas i stoga nisu imali zakonska prava u meksičkoj vladi. Deklaracija pojašnjava da su muškarci navikli na zakone i privilegije Sjedinjenih Država i da nisu bili upoznati sa jezikom, religijom i tradicijom nacije protiv koje su se pobunili.

Deklaracijom je zvanično uspostavljena Republika Teksas, mada je tada nije zvanično priznala nijedna druga vlada osim nje same. Meksička Republika je i dalje polagala pravo na zemlju i delegate je smatrala osvajačima.

Između ostalih, u deklaraciji se navode sledeći razlozi za ocepljenje:

  • Ustav Meksika iz 1824. o uspostavljanju savezne republike general Antonio Lopez de Santa Ana srušio je i promenio u centralističku vojnu diktaturu. (Sa stanovišta Meksika, na zakonitim izborima 1835. sedeli su mnogi konzervativni političari koji su nameravali da ojačaju vladu Meksika i odbrane svoju naciju od invazije ilegalnih američkih imigranata. Izmenili su ustav iz 1824. usvajanjem Sedam zakona.)
  • Meksička vlada pozvala je doseljenike u Teksas i obećala im ustavnu slobodu i republičku vladu, ali je potom odustala od ovih garancija. (Nije pomenuto da su mnogi doseljenici, uključujući autora i većinu potpisnika, u stvari bili nepozvani, ilegalni prestupnici.[7])
  • Teksas je bio u uniji sa meksičkom državom Koavila kao Koavila i Teksas, sa glavnim gradom u dalekom Saltilju. Tako su se poslovi u Teksasu rešavali na velikoj udaljenosti od provincije i na španskom jeziku, koji su imigranti nazivali „nepoznatim jezikom“.
  • Politička prava na koja su doseljenici ranije bili navikli u Sjedinjenim Državama, poput prava na čuvanje i nošenje oružja i pravo na suđenje porotom, bila su uskraćena. Pravo o posedovanju robova bilo je uskraćeno meksičkim Ustavom iz 1824. godine (Posedovanje robova se nikada ne pominje kao uzrok za nezavisnost u dokumentu.)
  • Nije uspostavljen sistem javnog obrazovanja.
  • Pokušaje meksičke vlade da primeni uvozne carine "strani očajnici" nazvali su "piratskim napadima".
  • Doseljenicima nije bila dozvoljena sloboda veroispovesti. Svi legalni naseljenici morali su da pređu u katoličanstvo.

Zasnovana na Deklaraciji o nezavisnosti Sjedinjenih Država, Teksaška deklaracija takođe sadrži mnoge nezaboravne izraze američkih političkih principa:

  • „pravo na suđenje porote, taj paladijum građanske slobode i samo sigurno jemstvo za život, slobodu i imovinu građanina“.
  • „naše oružje ... je od suštinske važnosti za našu odbranu, zakonita imovina slobodara i zastrašujuće samo za tiranske vlade“.
 
Replika građevine gde je deklaracija potpisana


Potpisnici uredi

Šezdeset muškaraca potpisalo je Teksašku deklaraciju o nezavisnosti. Trojica njih rođeno je u Meksiku. Pedeset sedam od šezdeset preselilo se u Teksas iz Sjedinjenih Država [8]. Pedeset devet od ovih ljudi bili su delegati Konvencije, a jedan sekretar Konvencije Herbert S. Kimble, koji nije bio delegat.

  • Jese B. Bedget
  • Džordž Vašington Bernet
  • Tomas Bernet
  • Stefen V. Blount
  • Džon V. Bover
  • Asa Brigem
  • Andru Brisk
  • Džon Viler Bunton
  • Džon SD Birom
  • Metju Kaldvel
  • Semjuel Prajs Karson
  • Džordž C. Čildres
  • Vilijem Klark, Jr.
  • Robert M. Kulman
  • Džejms Kolinsvort
  • Edvard Konrad
  • Viljem Kerol Kraford
  • Lorenco de Zavala
  • Ričard Elis, predsednik Konvencije i delegat iz Red Rivera
  • Stefan H. Everet
  • Džon Fišer
  • Semjuel Rouds Fišer
  • Robert Tomas 'Džejms' Džeins
  • Tomas J. Gezlej
  • Bendžamin Brigs Gudrih
  • Jese Grims
  • Robert Hamilton
  • Belej Hardeman
  • Augustin B. Hardin
  • Sem Houston
  • Herbert Simms Kimble, sekretar
  • Viljem D. Laci
  • Albert Hamilton Latimer
  • Edvin O. Legrand
  • Koulin McKinej
  • Semjuel A. Maverik (iz Bejara)
  • Majkl B. Menard
  • Viljem Menef
  • Džon V. Mur
  • Viljem Motlj
  • Jose Antonio Navaro
  • Martin Parmer, delegat iz San Ogastina
  • Sidnej O. Peninton
  • Robert Poter
  • Džejms Pover
  • Džon S. Roberts
  • Sterling C. Robertson
  • Jose Francisco Ruiz
  • Tomas Džeferson Rusk
  • Viljem. B. Vage
  • Džordž V. Smit
  • Elijah Step, predak porodice Braun
  • Čarls B. Stevart
  • Džejms G. Svišer
  • Čarls S. Tejlor
  • Dejvid Tomas
  • Džon Turner
  • Edvin Veler
  • Kliborn Vest
  • Džejms B. Vuds

Beleške uredi

  1. Roberts and Olson (2001), str. 98.
  2. https://www.tsl.texas.gov/treasures/republic/declaration.html
  3. BERNICE, STRONG (15 June 2010). "RUIZ, JOSE FRANCISCO". tshaonline.org. Retrieved 14 April 2018.
  4. Roberts and Olson (2001), str. 142.
  5. Davis (1982), str. 38.
  6. Roberts and Olson (2001), str. 144.
  7. Roberts and Olson (2001), str. 145.
  8. Roberts and Olson (2001), str. 146.
  9. Scott (2000), str. 122.
  10. "Texas Declaration of Independence". sonofthesouth.net. Retrieved 15 May 2015.

Reference uredi

  1. ^ a b v Spinoza, Tanenhaus, David (2008). Encyclopedia of the Supreme Court of the United States. Macmillan Reference USA. ISBN 978-0-02-866129-2. OCLC 299578163. 
  2. ^ „Declaration of Independence of Texas, 1836 | TSLAC”. www.tsl.texas.gov. Pristupljeno 2021-05-06. 
  3. ^ Francisco Garcia Ruiz; Dvoralai Wulfsohn; Jens Christian Andersen; Morten Larsen (2010). „An Adaptive Gain and Exposure Algorithm for Stereo Imaging”. 2010 Pittsburgh, Pennsylvania, June 20 - June 23, 2010. St. Joseph, MI: American Society of Agricultural and Biological Engineers. doi:10.13031/2013.29930. 
  4. ^ Callahan, Jane Davis (1982-05-XX). „A Review of Muscle Atrophy”. Orthopaedic Nursing. 1 (3): 38—40. ISSN 0744-6020. doi:10.1097/00006416-198205000-00010.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  5. ^ Olson, James S.; Roberts, Randy (1998), The Cover-Up, Palgrave Macmillan US, str. 113—145, ISBN 978-1-349-61754-8, Pristupljeno 2021-05-06 
  6. ^ Olson, James S.; Roberts, Randy (1998), Exposure and Investigation, Palgrave Macmillan US, str. 146—177, ISBN 978-1-349-61754-8, Pristupljeno 2021-05-06 
  7. ^ Grills, Scott (februar 2000). „Eclectic Ethnography: The Limits of Theoretical Disquiet”. Contemporary Psychology. 45 (1): 121—122. ISSN 0010-7549. doi:10.1037/002188. 
  8. ^ The Unanimous Declaration of Independence made by the Delegates of the People of Texas (March 2, 1836), Harvard University Press, 2009-06-30, str. 211—216, ISBN 978-0-674-02027-6, Pristupljeno 2021-05-06 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Декларација_о_независности_Тексаса&oldid=26865413”