Delilova skala

Delilova skala (°D) je temperaturna skala koju je 1732. godine osmislio francuski astronom Žozef-Nikola Delil (1688 – 1768). Slična je Reomirovoj skali. Delil je bio autor dela Mémoires pour servir à l'histoire et aux progrès de l'Astronomie, de la Géographie et de la Physique (1738).

Delila je u Rusiju pozvao Petar Veliki. Godine 1732, Delil je napravio termometar koji je koristio živu kao radni fluid. Delil je odabrao svoju skalu koristeći temperaturu ključale vode kao fiksnu nultu tačku i merio je povlačenje žive (sa nižim temperaturama) u stohiljaditim delovima. Celzijusova skala je, slično Delilovoj, prvobitno išla od nule za tačku ključanja vode do 100 za mržnjenje vode. Ovo je obrnuto posle Celzijusove smrti, delom na inicijativu Danijela Ekstrema, proizvođača većine termometara koji su koristili Celzijusovu skalu.

Delilovi termometri su obično imali 2400 podeljaka, što je odgovaralo zimi u Sankt Peterburgu. Godine 1738, Josijas Vajtbreht je rekalibrisao Delilov termometar, gde je 0 stepeni bila tačka ključanja, a 150 stepeni tačka mržnjenja vode. Delilov termometar je ostao u upotrebi skoro 100 godina u Rusiji.

Vidi još

• Poređenje temperaturnih skala

Spoljašnje veze

• Fotografija table starog termometra iz oko 1758. godine–oznake u 4 skale, od kojih je druga Delilova