Denis Mukvege
Denis Makvege (rođen 1. marta 1955)[1][2] je kongoanski ginekolog. Osnovao je i radi u bolnici Panzi u Bukavu, gde je specijalizovao lečenje žena koje su silovane od strane pobunjenika.[3] Lečio je hiljade žena koje su bile žrtve silovanja od Drugog kongoanskog rata, neke od njih više od jednom, izvodeći do deset operacija dnevno u toku svog 18-časovnog radnog dana.[3] Prema kanadskim novinama The Globe and Mail, Makvege je "verovatno vodeći svetski stručnjak za lečenje povreda od silovanja".[4]
Denis Makvege | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 1. mart 1955. |
| Mesto rođenja | Bukavu, Belgijski Kongo |
| Zanimanje | ginekolog |
| Aktivni period | 1983 - danas |
| Nagrade | Nacionalni orden Legije časti Nobelova nagrada za mir |
Makvege i Nadija Murad su 2018. godine zajedno dobili Nobelovu nagradu za mir, za "njihove napore da se okonča upotreba seksualnog nasilja kao oružje u ratu i oružanom sukobu".[5]
Mladost i obrazovanje uredi
Makvege je treće od devetoro dece pentekostalističkog sveštenika i njegove žene. Studirao je medicinu jer je hteo da leči bolesne ljude za koje se njegov otac molio, nakon što je video komplikacije prilikom poroda koje je doživela žena u Kongu koja nije imala specijalističku zdravstvenu negu.[4]
Nakon što je dobio medicinsku diplomu na Univerzitetu u Burundiju 1983. godine, Makvege je radio kao pedijatar u ruralnoj bolnici Lemera blizu Bukavua.[6][7] Ipak, nakon što je video ženske pacijente koje su, zbog nedostatka odgovarajuće nege, često patile od bolova, genitalnih lezija i fistula nakon porođaja, Makvege je studirao ginekologiju i akušerstvo na Univerzitetu u Anžeu u Francuskoj, gde je 1989. godine završio svoju medicinsku specijalizaciju.[6][7][8]
Doktorirao je 24. septembra 2015. godine na Slobodnom univerzitetu u Briselu sa svojom tezom o traumatskim fistulama u istočnom regionu Demokratske Republike Kongo.[9]
Karijera uredi
Nakon što se vratio sa studija u Francuskoj, Makvege je nastavio da radi u Lemera bolnici, ali se nakon početka Prvog kongoanskog rata, zbog nasilnih incidenata, vratio u Bukavu, gde je osnovao bolnicu Panzi 1999. godine.[8]
Od njenog osnivanja, bolnica Panzi je lečila više od 85.000 pacijenata sa složenim ginekološkim oštećenjima i traumama, procenjuje se da je 60 posto povreda uzrokovano seksualnim nasiljem. Većina pacijenata iz tog vremena dolazila je iz ratnih zona. Makvege je opisao kako su njegovi pacijenti stizali u bolnicu ponekad goli, obično u užasnom stanju.[4] Kada je primetio da se oštećivanje genitalija koristilo kao oružje u ratu u sukobu krajem devedesetih godina prošlog veka, između različitih oružanih grupa, Makvege se posvetio rekonstruktivnoj operaciji kako bi pomogao ženama žrtvama seksualnog nasilja.[8] Nemački institut za medicinsku misiju podržava Makvegeov rad sa fondovima i lekovima.[10]
Govor Ujedinjenim nacijama uredi
Septembra 2012. godine, Makvege je održao govor Ujedinjenim nacijama gde je osudio masovno silovanje u Demokratskoj Republici Kongo,[11] te je kritikovao vladu Konga i drugih zemalja "zbog toga što ne rade dovoljno kako bi se zaustavilo ono što je on nazvao "nepravedan rat koji je koristio nasilje nad ženama i silovanje kao ratnu strategiju"".[12]
Pokušaj atentata i povratak uredi
Četvorica naoružanih ljudi su 25. oktobra 2012. godine napali Makvegeovu rezidenciju dok nije bio kod kuće, držali su njegovu kćerku kao taoca i čekali ga da se vrati kako bi ga ubili. Po povratku, njegov stražar je intervenisao, a atentatori su ga ubili. Promašili su Makvegea jer se bacio na zemlju tokom pucnjave.[13] Posle pokušaja atentata, Makvege je otišao u izgnanstvo u Evropu i bolnica Panzi je izvestila da njegovo odsustvo ima "razarajući efekat" na svakodnevne operacije.[14]
Vratio se u Bukavu 14. januara 2013. godine, gde ga je stanovništvo toplo dočekalo, posebno njegovi pacijenti, koji su prikupili sredstva kako bi mu platili kartu za povratak, prodajući ananas i luk.[15]
Reference uredi
- ^ „Denis Mukwege: winner of Sakharov Prize 2014 | News | European Parliament” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 07. 10. 2018.
- ^ „Denis Mukwege, laureate of the 2013 Prize for Conflict Prevention”. Fondation Chirac (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 31. 10. 2014. g. Pristupljeno 07. 10. 2018.
- ^ a b „Doctor and Advocate: One Surgeon's Global Fight for the Rights of Rape Survivors”. Pacific Standard (na jeziku: engleski). Pristupljeno 07. 10. 2018.
- ^ a b v „Where repairing rape damage is an expertise”. Pristupljeno 07. 10. 2018.
- ^ "Announcement Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. oktobar 2018)" (PDF). The Nobel Peace Prize.
- ^ a b „Denis Mukwege | UA talents”. uatalents.univ-angers.fr (na jeziku: francuski). Pristupljeno 07. 10. 2018.
- ^ a b d.boisdron (25. 01. 2018). „Denis Mutwege”. www.univ-angers.fr (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 06. 10. 2018. g. Pristupljeno 07. 10. 2018.
- ^ a b v „INTERVIEW: A fate shaped by injustice – one man’s mission to help the women of DR Congo”. UN News (na jeziku: engleski). 18. 03. 2016. Pristupljeno 07. 10. 2018.
- ^ Denis, Mukwege Mukengere (24. 09. 2015). „Etiologie, classification et traitement des fistules traumatiques uro-génitales et génito-digestives basses dans l’est de la RDC.” (na jeziku: francuski).
- ^ „epo.de Pressemitteilungen » Difäm: Projektpartner Dr. Denis Mukwege e…”. archive.is. 21. 02. 2013. Arhivirano iz originala 21. 02. 2013. g. Pristupljeno 07. 10. 2018.
- ^ „Presentation to the United Nations 25/9/2012 by Dr. Denis Mukwege | Panzi Hospital”. 10. 10. 2014. Arhivirano iz originala 10. 10. 2014. g. Pristupljeno 07. 10. 2018.
- ^ „Denis Mukwege, an African Voice Against Rape, Is Honored by Europe” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 07. 10. 2018.
- ^ Kristof, Nicholas. „An Attack on One of My Heroes, Dr. Denis Mukwege”. On the Ground (na jeziku: engleski). Pristupljeno 07. 10. 2018.
- ^ Congo-Kinshasa: A Red Armband for Dr Mukwege
- ^ „Congolese gynaecologist wins EU Sakharov prize”. eNCA (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 20. 04. 2021. g. Pristupljeno 07. 10. 2018.
