Dermografizam
Dermografizam od grčkih reči δέρμα — koža i γράφ— pisanje — pisanje po koži, (lat. urticaria fsctotis) je autonomni refkeks ili alergijska reakcija koja se izaziva prevlačenjem prstom ili nekim predmetom preko kože.[1]
| Dermografizam | |
|---|---|
 | |
| Klasifikacija i spoljašnji resursi | |
| Specijalnost | dermatologija imunologija |
| MKB-10 | L50.3 |
| MKB-9-CM | 708.3 |
| OMIM | 125635 |
| DiseasesDB | 12736 |
| eMedicine | derm/446 |
Karakteriše se uzdignućem u vidu linija i bledilom ili crvenilom kože. Po svojoj suštini to je benigno oboljenje koje ne zahteva lečenje, ili se u težim slučajevima može kontrolisati primenom nesedirajućih antihistaminika.[2]
Epidemiologija i etiopatogeneza uredi
Mada istraživanja govore da se dermografizam javlja kod 2-5% opšte populacije, pretpostavlja se da ovakve promene na koži može da ima svaka druga osoba, a veoma je čest kod sportista koji nose tesnu zaštitnu odeću ili tokom trljanja na sportskim spravama.[1]
Dermografizam se može javiti u bilo kojem životnom dobu. Promene spontano nestaju, jer je najveći broj osoba sa dermografizmom zdravo.[1]
Kao provocirajući faktori za nastanak ovih promena na koži, najčešće se navode:
- stres
- toplota,
- nošenje suviše uska odeće,
- trljanje peškirom,
- infekcija,
- trudnoća i sl.[1]
Mehanizam nastanka je povezan sa traumom kože koja dovodi do degeneracije mastocita, nakon koje posledično nastaje eritem (crvenili) i otok (edem) koji po svom obliku odgovaraju traumi koja ih je izazvala.[2]
Opis promena uredi
Kod zdravih osoba posle prevlačenja na koži ostaju blede linije koje su ograničene na onoj površini kože koja se dodiruje.
Nenormalni dermografizam manifestuje se jasno crvenom linijom koja vremenom postaje cijanotična na površini kože koja se dodiruje.[1]
Dermografizam kod nekih bolesnika ispoljava se se crvenom šarom koja se prostire počev od crvene linije izazvane prevlačenjem kože. Ovako promenjena koža je pri tome izdignuta za 1 do 2 mm iznad nepromenjene površine. U nekim slučajevima može se jasno ocrtati zapažena promena.[1]
Dijagnoza uredi
Dijagnoza dermografizma može se postaviti jednostavanim testom, ispisivanjem tupim predmetom (npr zatvorenom hemijskom olovkom) kraćeg teksta ili nekog znaka na koži leđa, i nakon 1-2 minuta prevlačenjem prstima preko napisanog. Ukoliko se pod prstima osećate kaskada, u pitanju je izražen dermografizam.[1]
Terapija uredi
U većini slučajeva dermografizam ne zahteva lečenje, jer se promene spontano povlače nakon 10 do 15 minuta, već se savetuje pacijentima:
- Da budu nežni sa kožom i izbegavaju traumu,
- Da se kupaju u jutarnjim časovima, kada je koža odmorna,
- Da higijenu održavaju mlakom vodom bez snažnog trljanja peškirom,
- Izbegavaju nošenje tesne odeće i velikih teških torbi preko ramena.
- Izbegavaju stresne reakcije ili kontrolišu stres.[1]
Ukoliko je dermografizam praćen izraženim svrabom može se lečiti se antihistaminicima. Može pomoći i u mereno izlaganje suncu i primena lokalnih sredstva za hlađenje i umirivanje svraba.
Izvori uredi
Literatura uredi
- Jedele KB, Michels VV. Familial dermographism. American Journal of Medical Genetics 1991;39:201–3.
- Kontoi-Fili K., Borici-Mazi R., Kapp A., et al. Physical urticaria: classification and diagnostic guidelines. An EACCI position paper. Allergy 1997;52:504–13.
Spoljašnje veze uredi
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
