Dermoskopija je neinvazivna dijagnostička metoda, koja služi kao pomoć u dijagnostici nekih oblika melanoma i proceni pigmentiranih i nepigmentiranih lezija kože. Uz njenu pomoć postavlja se vrlo precizna dijagnoza sa tačnošću od 92-99%. Ona je zapravo neka vrsta mikroskopije površine kože, odnosno pregled površine kože posebnom mikroskopskom metodom.[1]
Dermoskopijom dobro obučen dermatolog može da dijagnostikuje melanom u njegovoj najranijoj fazi.[1] Nedovoljano obučen ili dermatolog koji nije siguran u dermoskopsku evaluaciju promene, pacijenta obavezno treba da uputi dermatologu u tercijarnoj zdravstvenoj ustanovi, na konsultativni pregled i ekspertizu.[2]
Epiluminiscentna mikroskopija - Kontaktna mikroskopija kože- Mikroskopija kože sa izvorom hladnog svetla - Dermoskopija - Dermatoskopija - Melanomoskopija kože (od 2001. godine i Prvog svetskog kongresa dermoskopije).[3]
Početak mikroskopije površine kože začet je 1664. godine i povezan je sa istraživanjima Kolhaus. Dva veka kasnije ovu metodu poboljšao je Abe, koristeći ulje za potapanje 1878. godine. Nemački dermatolog Johan Safijer prvi je uveo svetlosni snop u instrument, a dermatolog Goldman prvi je počeo da koristi termin dermatoskopija.[3][4]
Kao dijagnostička metoda dermoskoija se počela masovno primenjivati na globalnom nivou od februara 2001. godine kada je u Rimu usvojena kao metoda na Prvom dermatoskopskom kongresu. Sledilo je formiranje međunarodnog dermatoskopskog udruženja (IDS – International dermoscopy society), koje je dermatoskopiju raširilo na globalnom nivou.[5]
Udruženje dermoskopa Srbije osnovano je 17. februara 2002. godine. od strane grupe medicinskih entuzijasta. Od tada je edukovano više od 300 lekara kroz seminare i kurseve društva za dermoskopiju, što je omogućilo da ova dijagnostička metoda zaživi u mnogim zdravstvenim ustanovama širom Srbije.[1]
Balkansko dermoskopsko udruženje osnovano je 30. januara 2011. godine u Beogradu, sa ciljem da podrži dalji razvoj dermoskopije na Balkanskom poluostrvu.[1]
Minimalni zahtev za opšteg dermatologa za kliničku procenu pigmentiranih lezija kože je dermoskopija. U stručnim rukama pokazalo se da ova tehnika poboljšava i osetljivost i specifičnost za dijagnozu melanoma. Ovo se takođe odražava u nižim odnosima ekscizije benignog melanoma i smanjenim stopama ekscizije. Sve je više dokaza za rutinsku upotrebu fotografije kože celog tela za pacijente sa veoma visokim rizikom od razvoja kožnog melanoma. Pokazalo se da dugotrajno (12 meseci) i kratkoročno (3 meseca) praćenje digitalne dermoskopije omogućava otkrivanje dermoskopski bezličnog melanoma i da je to centralno pitanje za kliničku procenu melanocitnih lezija.[6]
Dermoskopija: melanom in situ
Dermoskopski pregled podrazumeva pregled svih promena na koži, bilo da se radi o nepigmentnim ili pigmentnim promenama lokalizovanim na koži:[7][2]
kapilicijuma,
lica i u usnoj duplji,
ušnim školjkama,
vrata,
trupa,
gornjih i donjih udova,
Dermoskopija: maligni melanomgenitalne regije,
dlanova, tabana, kao i noktnih ploča.
Svaka nova promena, koja se menja i klinički razlikuje od ostalih („znak ružnog pačeta“), obavezno zahteva posebnu pažnju.
Ukoliko se dermoskopskim pregledom ne pregledaju sve promene na koži, takav pregled se smatra neadekvatnim i nepravilnim, i veliki je rizik u smislu nedijagnostikovanja zločudnih (malignih) tumora kože u najranijoj fazi, kada jednostavna hirurška ekscizija predstavlja jedini vid terapije.[8][7][9][2][10][11]
Trijažna dermoskopija je pregled promena na koži ručnim mikroskopom -.dermatoskop koji omogućava samo lekaru da vidi promenu, ali ne i da je snimi i sačuva njen snimak. Osnovna namena ove vrste dermoskopije je masovna trijaža promena na one koje su za dalju dijagnostiku i one koje to nisu.
Digitalna dermoskopija se izvodi specijalizovanim instrumentom koji omogućava ne samo mikroskopiranje struktura u promeni kože, već i njihovo digitalno snimanje. Ova metoda omogućava lekaru da osim pregleda obavi i detaljnu analizu snimka i na osnovu njega postaviti vrlo preciznu dijagnozu.
Kompjuterska digitalna dermoskopija puđa širok spektar mogućnosti. Njom ne samo da se pravi i analizira digitalni snimak promena na koži, već se vrši i čuvanje snimaka i njihovo slanje teledermoskopskom mrežom u referentne centre.
Koristeći dermoskopiju, pigmentacija lezije se procenjuje u smislu boje(a) i strukture. Boje koje se nalaze u pigmentisanim lezijama kože uključuju crnu, braon, crvenu, plavu, sivu, žutu i belu.[12]
Angiom snimljena dermatoskopom u režimu polarizacijeMali melanocitni nevus sa smeđim retikularnim linijama snimljena dermatoskopom u režimu polarizacije.Seboroična keratoza snimljena dermatoskopom u režimu polarizacijeDermatoskopska slika intradermalnog melanocitnog nevusa, na koži lumbalne regije (dimenzije: 6h3 mm).
Najpouzdaniji dermoskopski algoritam je analiza obrazaca (eng. pattern analysis), kada samo jedna dermoskopska karakteristika može da navede na hiruršku eksciziju sumnjive promene.[11][10][9][8][7][2]
Najčešće dermoskopske karakteristike melanoma lokalizovanog na trupu i udovima su:[13][14][15][16][17]
atipična pigmentna mreža,
iregularno distribuirane globule ili tačke,
regresivna polja, negativna pigmentna mreža,
plavo-beličasti veo,
atipični krvni sudovi.
Pored standardnih dermoskopskih karakteristika koje se detektuju kod melanoma lokalizovanih na koži trupa i udova, postoje i specifične dermoskopske karakteristike koje mogu da se uoče kod melanoma lokalizovanih na licu, akralnim regijama, nokatnim pločama, sluznicama, kao i dermoskopske karakteristike koje mogu da se vide kod posebnih oblika melanoma, poput nodularnog, hipomelanotičnog i amelanotičnog melanoma.[18][19][20][21]
Asimetrični folikularni otvori, anularni-granularni obrazac, target nalik obrazac, romboidalne strukture i obliterisani folikuli najčešće su opisane dermoskopske karakteristike melanoma tipa lentigo maligna (lat. lentigo maligna), koji se u više od 90% slučajeva manifestuje na koži lica. Nekada, samo sivkasta koloracija može da ukaže na taj tip melanoma.[18][19]
Kod akralnih lezija, pigmentacija u grebenima zahteva eksciziju i patohistološku verifikaciju,[20][21] dok su kriterijumi za hipomelanotični i amelanotični melanom mlečno-ružičasta. koloracija, atipični krvni sudovi i, ponekad, ostaci nežne pigmentne mreže.[22]
Kod nodularnog melanoma, dermoskopski detektovana kombinacija crne i plavičaste boje u više od 10% sagledane lezije (eng. blue-black pravilo) treba da navede dermatologa da takvu leziju nikako ne prati, već da pacijenta uputi hirurgu radi ekscizije i patohistološke verifikacije.[23]
Melanom nokatnog matriksa predstavlja dijagnostički izazov. Pigmentne linije nejednake boje, regularnosti i dijametra zahtevaju biopsiju i patohistološku verifikaciju.[24]
Melanom lokalizovan na sluzokožama, iako jedan od najređih oblika, često se dijagnostikuje u kasnom stadijumu. Zato je pregled genitalne regije i sluzokoža sastavni deo svakog dermatološkog pregleda. Melanom sluzokoža najčešće se javlja u kasnijem životnom dobu, prosečne starosti 68 godina. Bestrukturna polja s kombinacijom plave, sive i beličaste koloracije mogu da budu jedine dermoskopske karakteristike koje treba da navedu dermatologa da uradi biopsiju takve promene.[25][26]
Ono što dermoskopija pokazuje je veličina promene, slika pigmentne mreže i vaskularna struktura pigmenta ili druge promene.
Poznato je da je pouzdanost procene melanoma golim okom oko 65%, a da se dermoskopskim pregledom procenat procene povećava i kreće se od 92% do 99%.[3]
Granice dermoskopije su mogućnost vizuelizacije samo do nivoa papilarnog dermisa. Patološke strukture koje se nalaze dublje, ispod nivoa papilarnog dermisa, ovom metodom se ne mogu detektovati. Visoko pigmentirane promene je ponekad veoma teško precizno dijagnostikovati zbog gustine pigmenta, a poseban problem predstavljaju hipopigmentirane i amelanotične promene.[3]Dermatoskopija stoga nije 100% pouzdana metoda, ali pravi kliničar to od nje i ne očekuje.[3]
^ abvgHaenssle HA, Krueger U, Vente C, Thoms KM, Bertsch HP, Zutt M et al. Results from an observational trial: digital epiluminescence microscopy follow-up of atypical nevi increases the sensitivity and the chance of success of conventional dermoscopy in detecting melanoma. J Invest Dermatol. 2006; 126(5):980–5.
^ abvCarli P, de Giorgi V, Chiarugi A, Nardini P, Weinstock MA, Crocetti E et al. Addition of dermoscopy to conventional naked-eye examination in melanoma screening: a randomized study. J Am Acad Dermatol. 2004; 50(5):683–9.
^ abGarbe C, Peris K, Hauschild A, Saiag P, Middleton M, Bastholt L, et al; European Dermatology Forum (EDF); European Association of Dermato-Oncology (EADO); European Organisation for Research and Treatment of Cancer (EORTC). Diagnosis and treatment of melanoma. European consensus-based interdisciplinary guideline - Update 2016. Eur J Cancer. 2016; 63:201-170.
^ abBanky JP, Kelly JW, English DR, Yeatman JM, Dowling JP. Incidence of new and changed nevi and melanomas detected using baseline images and dermoscopy in patients at high risk for melanoma. Arch Dermatol. 2005; 141(8):998–1006.
^ abVestergaard M, Macaskill P, Holt P, Menzies SW. Dermoscopy compared to naked eye examination for the diagnosis of primary melanoma: a meta-analysis of studies performed in a clinical setting. Br J Dermatol. 2008; 159(3):669-76.
^ abArgenziano G, Giacomel A, Abramavicus A, Pellacani G, Longo C, De Pace B, et al. Improving triage and management of patients with skin cancer: challenges and considerations for the future.Expert Rev Anticancer Ther. 2012; 12(5):609-21.
^Tognetti L, Cevenini G, Moscarella E, Cinotti E, Farnetani F, Mahlvey J, et al. An integrated clinical-dermoscopic risk scoring system for the differentiation between early melanoma and atypical nevi: the iDScore. J Eur Acad Dermatol Venereol. 2018 Jun; 32(12):2162-2170.
^Alvarez Martinez D, Boehncke WH, Kaya G, Merat R. Recognition of early melanoma: a monocentric dermoscopy follow-up study comparing de novo melanoma with nevus-associated melanoma. Int J Dermatol. 2018 Jun; 57(6):692-702.
^Babino G, Lallas A, Longo C, Moscarella E, Alfano R, Argenziano G. Dermoscopy of melanoma and non-melanoma skin cancer. G Ital Dermatol Venereol. 2015 Oct; 150(5):507-19. Epub 2015 Jul 16. Review.
^Jaimes N, Marghoob AA, Rabinovitz H, Braun RP, Cameron A, Rosendahl C, et al. Clinical and dermoscopic characteristics of melanomas on nonfacial chronically sun-damaged skin. J Am Acad Dermatol. 2015 Jun; 72(6):1027-35.
^Carrera C, Marchetti MA, Dusza SW, Argenziano G, Braun RP, Halpern AC, et al. Validity and Reliability of Dermoscopic Criteria Used to Differentiate Nevi From Melanoma: AWeb-Based International Dermoscopy Society Study. JAMA Dermatol. 2016 Jul 1; 152(7):798-806.
^ abLallas A, Tschandl P, Kyrgidis A, Stolz W, Rabinovitz H, Cameron A, et al. Dermoscopic clues to differentiate facial lentigo maligna from pigmented actinic keratosis. Br J Dermatol. 2016 May; 174(5):1079-85.
^ abTiodorovic-Zivkovic D, Argenziano G, Lallas A, Thomas L, Ignjatovic A, Rabinovitz H, et al. Age, gender, and topography influence the clinical and dermoscopic appearance of lentigo maligna. J Am Acad Dermatol. 2015 May; 72(5):801-8
^ abOzdemir F, Errico MA, Yaman B, Karaarslan I. Acral lentiginous melanoma in the Turkish population and a new dermoscopic clue for the diagnosis. Dermatol Pract Concept. 2018 Apr 30; 8(2):140-148.
^ abNakamura Y, Fujisawa Y. Diagnosis and Management of Acral Lentiginous Melanoma. Curr Treat Options Oncol. 2018 Jun 27; 19(8):42.
^Zalaudek I, Argenziano G, Kerl H, Soyer HP, Hofmann-Wellenhof R. Amelanotic/Hypomelanotic melanoma--is dermatoscopy useful for diagnosis?. J Dtsch Dermatol Ges. 2003 May; 1(5):369-73.
^Argenziano G, Longo C, Cameron A, Cavicchini S, Gourhant JY, Lallas A, et al. Blue-black rule: a simple dermoscopic clue to recognize pigmented nodular melanoma. Br J Dermatol. 2011 Dec; 165(6):1251-5.
^Duarte AF, Correia O, Barros AM, Ventura F, Haneke E. Nail melanoma in situ: clinical, dermoscopic, pathologic clues, and steps for minimally invasive treatment. Dermatol Surg. 2015 Jan; 41(1):59-68.
^Blum A, Beck-Zoul U, Held L, Haase S. Dermoscopic appearance of an amelanotic mucosal melanoma. Dermatol Pract Concept. 2016 Oct 31; 6(4):23-25
^Mert I, Semaan A, Winer I, Morris RT, Ali-Fehmi R. Vulvar/vaginal melanoma: an updated surveillance epidemiology and end results database review, comparison with cutaneous melanoma and significance of racial disparities. Int J Gynecol Cancer. 2013 Jul; 23(6):1118-25.
_imagen_dermatosc%C3%B3pica.jpg)
