Defektografija
Defekografija vrsta je minimalno invazivna metoda radiološkog snimanja u kome se mehanika defekacije pacijenta vizuelizuje u realnom vremenu pomoću fluoroskopa.[1] Zahvaljujući ovoj metodi može da se utvrdi anatomija i funkcija anorektuma i karličnog dna i obave dinamički testovi u različitim fazama tokom defekacije.[2]
| Defektografija | |
|---|---|
 Specijalna pumpa koja se koristi u defektografiji | |
| MeSH | D019841 |
Nazivi uredi
Defekografija - proktografija, proktografija defekacije - evakuaciona proktografija - dinamički rektalni pregled
Istorija uredi
Definicija proktografija defekacije uvedena je 1945. godine, na kraju Drugog svetskog rata. Procedura je postala popularna u to vreme izbijanja epidemije bičevog crva, za koji se zna da izaziva rektalni prolaps.[3] Od tada se koristi za dijagnozu različitih anorektalnih poremećaja, uključujući anizam i druge uzroke opstrukcije defekacije.
Vremenom metod je pala u nemilost zbog neadekvatne obuke u tehnici. Sada se radi samo u nekoliko institucija.
Indikacije uredi
Defekografija može biti indikovana iz sledećih razloga:
- Procena simptoma opstrukcije rektalnog izlaza (opstrukcije defekacije).
- Procena svih vrsta rektalne (fekalne) inkontinencije.
- Sumnja na stanja kao što su unutrašnja rektalna intususcepcija, enterokele, anizam, rektokele ili sigmoidokele.
- Uporedni prikaz stanja pre i posle hirurške korekcije opstrukcije rektalnog izlaza (opstrukcija defekacije).[traži se izvor]
- Razlikovanja prednje i zadnje rektokele.[4]
- Kod spoljašnjeg rektalnog prolapsa koji nije direktno vizuelizovan tokom pregleda, jer ova radiografska projekcija pokazuje njegovo prisustvo.
Postupak uredi
Kod žena, priprema pre procedure uključuje razmazivanje male količine kontrastnog sredstva barijuma u vaginu, što će pomoći da se identifikuje da li je prisutna prednja rektokela, enterokela ili sigmoidokela.
Sama tehnika uključuje umetanje pištolja za zaptivanje u rektum sa naknadnom ručnom infuzijom barijumske paste dok ne dođe do odgovarajuće distenzije creva. Pacijent se zatim prebacuje u prenosivu plastičnu komodu koja se nalazi pored fluoroskopa koji beleži defekaciju. Pozicioniranje rendgenske kamere je od najveće važnosti jer je vizualizacija zadnjice, rektalnog svoda i donjeg dela karlice kritična.
Dijagnostički značaj uredi
Anatomski i fiziološki parametri koji se mogu objektivno izmeriti ovom metodom uključuju:[2]
| Parametri | Opis rezultata |
|---|---|
| Anorektalni ugao | Srednja aksijalna uzdužna osa rektuma i analnog kanala, stvorena prednjim povlačenjem puborektalnog remena na nivou anorektalnog spoja. U mirovanju ovaj ugao je na 90—100°. Kako bolesnik postaje aktivniji ugao je 70—90°, a kada pacijent stegne analne sfinktere i mišiće karličnog dna i tokom defekacije ugao je tup (110—180°). |
| Perinealno spuštanje | Perinealno spuštanje je kaudadni pokret karličnog dna tokom naprezanja. Defekacija obično uključuje opuštanje karličnog dna (levator ani), što dovodi do spuštanja perineuma. Nakon naprezanja, dešava se suprotno, perineum se podiže. Iz proktograma, spuštanje se izračunava povlačenjem zamišljene linije (pubokokcigealne linije) između najniže tačke na stidnoj kosti i vrha trtice. Normalno perinealno spuštanje ili povišenje je manje od 4santimetra od pubokokcigealne linije u bilo kom smeru (superiorni ili inferiorni). |
| Efikasnost pražnjenja/evakuacije | Kod normalnog pražnjenja evakuacije rektalnog sadržaja kreče se od 90% do 100% |
| Dužina analnog kanala | Meri se tokom maksimalne evakuacije rektalnog sadržaja. |
| Širina analnog kanala | Ponovo mereno tokom maksimalne evakuacije, obično je manja od 2,5 cantimetra. |
Interpretacija rezultata uredi
| Dijagnoza | Tumačenje rezultata |
|---|---|
| Anizam (disinergija karličnog dna) | Predloženo je da neki pacijenti mogu biti osramoćeni ovom procedurom, što daje nalaze abnormalne defekacije.[2] Na primer, pacijent možda neće moći da se opusti pod uslovima, što dovodi do neuspeha relaksacije puborektalisa i lažno pozitivne dijagnoze anizma. Takođe je prijavljeno da postoji visoka stopa lažno pozitivnih dijagnoza anismusa sa anorektalnom manometrijom iz sličnih razloga.[5] |
| Rektokele | Ovo je najčešći nalaz kod ove vrste snimanja. Najčešće se radi o prednjoj rektokeli kod koje je prednji zid rektuma izboči put napred, u vaginu kod žena.
Kod muškaraca, prostata daje veću podršku u ovoj oblasti u odnosu na vaginalnu šupljinu, tako da su rektokele, posebno prednje rektokele, retke kod muškaraca. Manje često i kod muškaraca mogu postojati zadnje rektokele, gde rektum izboči pozadi. I veličina i efikasnost pražnjenja mogu se proceniti proktografijom. Pošto su mnoge rektokele asimptomatske, ovo može biti značajan nalaz samo ako postoje simptomi opstrukcije defekacije. Obično su rektokele veće od 3 sm i one koje se ne prazne su klinički značajne. |
| Enterokele i sigmoidocele | Enterokele je prolaps peritoneuma koji sadrži deo tankog creva.
Sigmoidokela je prolaps peritoneuma koji sadrži deo sigmoidnog kolona. Kod žena, ovi prolapsi se obično spuštaju između rektuma i vagine. Najverovatnije će se videti tokom naprezanja. |
| Rektalni prolaps/Unutrašnja rektalna intususcepcija | Može se videti da rektum prolabira, bilo iznutra ili spolja.
Može doći do poteškoća u razlikovanju unutrašnje intususcepcije od normalnog rektalnog nabora. Debljina intususcepcije je polovina širine intususcepcije (intususcepcija je udvostručen sloj zida rektuma). Ovo će se najverovatnije videti tokom naprezanja. |
| Megarektum | Ovo je prevelika širina (> 9 sm) rektuma na nivou distalnog sakruma i nepotpuna evakuacija. |
| Sindrom descendentnog perineuma | Ako se perineum spusti > 4 sm, može se dijagnostikovati sindrom silaznog perineuma. |
| Fekalna inkontinencija | Ako barijumska pasta ne ostane u rektumu. |
Defektografija magnetnom rezonancom uredi
Magnetna rezonanca (MRT) je neinvazivna dijagnostička procedura koju lekari koriste za dijagnozu različitih zdravstvenih stanja. MRT koristi snažno magnetno polje, radiofrekventne impulse i kompjuter za proizvodnju detaljnih slika unutrašnjih struktura tela. MRT ne koristi rendgensko zračenje. Prema tome za razliku od rendgenskih i kompjuterizovanih tomografija (CT), MRT ne koristi zračenje. Umesto toga, radio talasi ponovo poravnavaju atome vodonika koji prirodno postoje u telu. Ovo ne izaziva nikakve hemijske promene u tkivima. Kako se atomi vodonika vraćaju u svoje uobičajeno poravnanje, emituju različite količine energije u zavisnosti od vrste tkiva u kojem se nalaze. Skener hvata ovu energiju i kreira sliku koristeći te informacije.[6]
U većini MRT jedinica, magnetno polje se proizvodi propuštanjem električne struje kroz žičane zavojnice. Drugi namotaji su unutar mašine i, u nekim slučajevima, postavljeni su oko dela tela koji se snima. Ovi kalemovi šalju i primaju radio talase, proizvodeći signale koje detektuje mašina. Električna struja ne dolazi u kontakt sa pacijentom.
Kompjuter obrađuje signale i stvara niz slika, od kojih svaka prikazuje tanak komad tela. Radiolog može da proučava ove slike iz različitih uglova.
MRT je često u stanju da razlikuje obolelo i normalno tkivo bolje od rendgen, CT i ultrazvuka.
Defektografija magnetnom rezonancom (DMR) je neinvazivni test koji koristi magnetnu rezonancu za dobijanje slika u različitim fazama defekacije kako bi se procenilo koliko dobro funkcionišu mišići karlice i pružio uvid u strukture i funkciju rektuma i karličnog dna, mreži mišića koji se pružaju između stidne kosti i kičme i abdominalnih organa koje podržavaju.[6]
DMR se koristi da pomogne u određivanju uzroka fekalne inkontinencije, zatvora i drugih stanja kao što je prolaps karličnih organa koji mogu ometati sposobnost osobe da odvaja stolicu.[6]
Prednosti uredi
- Pomaže u proceni abnormalnosti karličnog dna koje može biti teško dijagnostikovati fizičkim pregledom i drugim testovima kao što su analna manometrija, kompjuterska tomografija, kolonoskopija i sigmoidoskopija .
- Neinvazivna je tehnika snimanja koja ne uključuje izlaganje zračenju.
- Slike mišića i karličnih organa su jasnije i detaljnije nego kod drugih metoda snimanja. Ova detaljna procena čini MRT neprocenjivim alatom.
- Može pomoći lekarima da procene i strukturu organa i kako on funkcioniše.
- Može otkriti abnormalnosti koje bi mogle biti zaklonjene kostiju drugim metodama snimanja.
Rizici uredi
- Pregled ne predstavlja gotovo nikakav rizik za prosečnog pacijenta kada se poštuju odgovarajuće bezbednosne smernice.
- Iako jako magnetno polje nije štetno samo po sebi, implantirani medicinski uređaji koji sadrže metal mogu da kvare ili izazovu probleme tokom MRI pregleda.
Ograničenja uredi
Slike visokog kvaliteta zavise od oacijentovih sposobnosti da ostanete savršeno mirni i pratite uputstva za zadržavanje daha dok se slike snimaju. Ako je pacijent uznemiren, zbunjeni ili ima jak bol, možda će biti teško da mirno ležite tokom snimanja.
Osoba koja je veoma velika možda se ne uklapa u određene vrste MRT mašina. Postoje ograničenja težine za skenere.
Implantati i drugi metalni predmeti mogu otežati dobijanje jasnih slika. Pokret pacijenta može imati isti efekat.
Veoma nepravilan rad srca može uticati na kvalitet slike. To je zato što neke tehnike tempiraju snimanje na osnovu električne aktivnosti srca.
Sadašnji podaci ne pokazuju ubedljive dokaze da MRT bez kontrasta šteti fetusu trudnice. Međutim, ako postoji potreba za pregledom nije vremenski osetljiva, lekar može da odloži pregled do porođaja. Kontrastna sredstva za MRT kao što je gadolinijum se generalno izbegavaju tokom trudnoće, osim u vrlo specifičnim okolnostima. Lekari mogu da urade magnetnu rezonancu nakon prvog tromesečja kako bi procenili fetus za nalaze koji nisu u potpunosti procenjeni ultrazvukom.
Izvori uredi
- ^ „Defecating proctogram from Bristol Laparoscopic Surgery”. Arhivirano iz originala 2016-03-04. g. Pristupljeno 2010-07-17.
- ^ a b v g al.], senior editors, Bruce G. Wolff ... [et (2007). The ASCRS textbook of colon and rectal surgery. New York: Springer. str. 47–52. ISBN 978-0-387-24846-2.
- ^ „ASCRS: Pelvic Floor Dysfunction”. Arhivirano iz originala 10. 02. 2015. g. Pristupljeno 12. 07. 2023.
- ^ Wiersma, Tjeerd. „Dynamic rectal examination on the Radiology assistant”. Arhivirano iz originala 13. 10. 2012. g. Pristupljeno 19. 10. 2012.
- ^ Voderholzer, WA; Neuhaus, DA; Klauser, AG; Tzavella, K; Müller-Lissner, SA; Schindlbeck, NE (avgust 1997). „Paradoxical sphincter contraction is rarely indicative of anismus.”. Gut. 41 (2): 258—62. PMC 1891465
. PMID 9301508. doi:10.1136/gut.41.2.258.
- ^ a b v Radiology (ACR), Radiological Society of North America (RSNA) and American College of. „Defecography MRI”. Radiologyinfo.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-07-12.
Spoljašnje veze uredi
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
