Википедија

Deca sa invaliditetom

Deca sa invaliditetom su...deca koja imaju dugoročna fizička, mentalna, intelektualna ili čulna oštećenja koja u interakciji sa raznim preprekama u okruženju mogu ometati njihovo puno i efikasno učešće u društvu na jednakoj osnovi sa drugima (Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, član 1).[1][2] Deca sa invaliditetom i smetnjama u razvoju imaju ista prava i iste potrebe kao i druga deca. Oni nemaju pravo samo na zaštitu i pomoć, već i na puno učešće u društvu, kako bi nesmetano izrazila svoje mišljenje, učestvovala u donošenju odluka koje njih tiču, i dobiju inkluzivno obrazovanje i da budu zaštićena od nasilja i zlostavljanja kao i svi drugi građani.[3]

Deca sa invaliditetom i smetnjama u razvoju imaju ista prava i iste potrebe kao i druga deca.

Opšte informacije uredi

Deca sa invaliditetom i smetnjama u razvoju spadaju u jednu od najosetljivijih grupa dece jer:[1]

  • teže pristupaju odgovarajućim uslugama,
  • retko dostižu ili održavaju zadovoljavajući nivo razvoja i zdravlja,
  • zahtevaju dodatnu podršku u oblasti zdravstvene zaštite, rehabilitacije, socijalne zaštite, obrazovanja i vaspitanja
  • odrastaju pretežno u porodičnom okruženju,
  • razvoj i zdravlje im je često ozbiljno ugroženi.

Razvoj dece je dinamičan proces kojim se dete progresivno kreće od potpune zavisnosti od drugih u okruženju za sve aktivnosti prema fizičkoj, socijalnoj i psihološkoj zrelosti i nezavisnosti u adolescenciji. U ovom dinamičkom procesu funkcionisanje deteta zavisi od kontinuiranih interakcija sa porodicom ili drugim negovateljima u bliskoj, društvenoj sredini. Kod dece i mladih postoje varijacije u vremenu pojave telesnih funkcija, strukture i sticanja veština povezanih sa individualnim razlikama u rastu i razvoju. Zastoji u razvoju funkcija, struktura ili kapaciteta možda neće biti trajni, ali odražavaju odloženi razvoj odnosno smetnje u razvoju. Oni se mogu manifestovati u svakom domenu (npr. kognitivne funkcije, funkcije govora, funkcije brige o sebi, pokretljivosti/motornog razvoja i komunikacije), specifične su za određene godine i pod uticajem su fizičkih i psiholoških faktora u okruženju.

Iskustva koja deca sa invaliditetom imaju u društvenim institucijama uveliko variraju u zavisnosti od toga kojim drugim društvenim kategorijama pripadaju. Na primer, dečaci sa invaliditetom i devojčice sa invaliditetom različito doživljavaju invaliditet.[118] Ovo govori o konceptu intersekcionalnosti, koji objašnjava da se različiti aspekti identiteta osobe (kao što su pol, rasa, seksualnost, religija ili društvena klasa) ukrštaju i stvaraju jedinstvena iskustva ugnjetavanja i privilegija.[4] Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom razlikuje dve vrste ukrštanja invaliditeta: rasa-invalidnost i pol-invalidnost.[5] Međutim, postoji mnogo više ukrštanja. Invaliditet je različit za svaku osobu; može biti vidljiva ili nevidljiva, a višestruka ukrštanja često proizilaze iz preklapajućih kategorija identiteta.

Iako je invalidnost najčešće trajna kategorija on u kontinuitetu može da varira u zavisnosti od uzrasta dece i funkcionalnih domena. U tom smislu neki autori predlažu da se invaliditet dece definiše kao...ekološki kontekstualizovano ograničenje u vezi sa zdravljem i postojećim ili novonastalim sposobnostima deteta da obavljaju razvojno odgovarajuće aktivnosti i učestvuju po želji u društvu.[6]

Oblikovanje invaliditeta uredi

 
Dete sa većom pokretljivošću će biti manje invalid nego što bi ono bilo inače

Definisanje invaliditeta kao ograničenja pre nego zdravstveno stanje samo po sebi ističe socijalno i tehnološki kontekst pojedinca.[6]

U svetu sa električnim invalidskim kolicima, na primer dete sa većom pokretljivošću će biti manje invalid nego što bi ono bilo inače.[6]

Iz toga sledi da dom i školska sredine mogu oblikovati invaliditet i da nove tehnologije mogu ili da ublaže ali i da pogoršavaju invaliditet, npr. zbog tehničkih barijera.[6]

Epidemiologija uredi

Prema raspoloživim podacima procenjuje se da 3–22% dece u svetu ima neki vid smetnji u razvoju.[7]

Istraživanje UNICEF-a pokazuje da od  240 miliona dece sa invaliditetom i smetnjama u razvoju širom sveta

  • polovina nikada nije pohađala školu,
  • jedne trećine ne jede dovoljno prave hrane,
  • nesrazmerno predstavljaju mnogu od one dece koja su ostavljena.  

Iza te statistike kriju se bezbrojne priče, ambicije i prepreke sa kojima se svakodnevno suočavaju deca sa smetnjama u razvoju.

Prava dece sa invaliditetom i smetnjama u razvoju uredi

Potreba za zaštitom i unapređenjem prava dece sa invaliditetom i smetnjama u razvoju je prepoznata u krovnim međunarodnim konvencijama o pravima osoba sa invaliditetom (koja je ratifikovana i od strane Republike Srbije). U skladu sa ovim konvencijama o pravima deteta po prvi put je od postanka sveta definisan zakonski okvir koji se odnosi na prava dece sa invaliditetom, na osnovu koga se uvodi:[1]

  • zabrana svih vrsta diskriminacije na osnovu invaliditeta,
  • obavezu obezbeđivanja usluga za decu sa invaliditetom, kako bi im se omogućilo da ostvare najviši mogući stepen društvene integracije,
  • unapređenje pristupa svim uslugama i participaciji u svim sferama života.

Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, koja posebno prepoznaje decu sa invaliditetom i obavezuje države potpisnice da:[1]

  • obezbede ostvarivanje prava dece sa invaliditetom na ravnopravan način sa drugom decom,
  • promovišu njihov najbolji interes,
  • osiguraju njihovo pravo da se čuju njihovi interesi.

Izmenom zakonskih koje se odnose na decu sa invaliditetom i smetnjama u razvoju redefinisan je koncept invaliditeta i promenjen fokus društva sa medicinskog modela koji je bio fokusiran na oštećenje koje treba lečiti i nedostatke pojedinca, ka socijalnom modelu koji invaliditet posmatra kao posledicu okruženja (socijalnog, fizičkog, programskog, kulturnog) koje postavljanjem barijera onemogućava punu participaciju osoba i dece sa invaliditetom.

Evidencija i njen značaj uredi

Da bi države mogle da razvijaju, primenjuju i evaluiraju politike i programe koji treba da unaprede položaj dece sa invaliditetom i smetnjama u razvoju, neophodni su im podaci o njihovom broju i položaju.[8] Uspostavljanje Registra dece sa smetnjama u razvoju (koji čini skup podataka koji obuhvata sve slučajeve određene bolesti ili stanja u definisanoj populaciji na određenoj teritoriji, koji su javno dostupni, ali bez ličnih podataka).u ovom smislu predstavlja ispunjavanje obaveze svake države potpisnice Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, pojedinačno.[9]

Rano prepoznavanje smetnji u razvoju i razvojnih odstupanja i obezbeđivanje odgovarajućih ranih intervencija mogu umanjiti težinu razvojnih smetnji koje u odsustvu intervencije mogu dovesti do trajnog invaliditeta. Učestalost privremenog ili trajnog smanjenja funkcija se povećava sa godinama.[10]

Pouzdani podaci o učestalosti invaliditeta i smetnji u razvoju kod dece u Srbiji ne postoje.

Identifikacija smetnji u razvoju i teškoća u funkcionisanju u različitim domenima je važan preduslov za koncipiranje nemedicinske podrške iz sistema obrazovanja ili socijalne zaštite, a koja treba da omogući obrazovnu ili širu društvenu inkluziju deteta. Smetnje u razvoju opisane kao intenzitet teškoća u funkcionisanju, omogućavaju drugim sistemima definisanje mera podrške iz svojih nadležnosti. Procena funkcionalnog statusa omogućava ostvarivanje pune participacije i razvoja dece i mladih sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

Prevencija uredi

Iako je velika pažnja javnosti i mnogo resursa danas usmereno na medicinska istraživanja kako bi se identifikovali faktori rizika i ublažili simptoma invaliditeta kod pojedine dece, ona ne uspeva da spreče invaliditet.

Stephen Rauch i Bruce Lanphear zapažaju,[11] da širi fokus na uticaji životne sredine koji ugrožavaju čitave populacije, kroz eliminisanje ili kontrolu faktora rizika životne sredine koji mogu povećavati prevalenciju invaliditeta, treba da bude ključ za prevenciju mnogih poremećaja koji dovode do invaliditeta dece. Na to svakako ukazuju novi dokazi ovih istraživača koji sugerišu da hemikalije koje su obično korišćene u plastici mogu imati suptilne, ali ozbiljne efekte na razvoj deteta, i da mnoge smetnje potiču iz složene interakcije faktora rizika životne sredine i genetska podložnost.[11]

U sklopu navedenih i sličnih istraživanja skreće se pažnje na društveni ili populacijski nivo intervencije koje bi se manje oslanjale na medicinsku i genetsku tehnologiju a više na politike i propise koji bi smanjili izloženost dece sve prisutnim rizicima po životnu sredinu. Primeri uključuju:[11]

  • obavezno testiranje novih hemikalija na razvojnu toksičnost pre nego što se stave tržište,
  • zakonske propise koji odvajaju stambene zajednice od industrijskih zona,o
  • ograničenja reklamiranja nezdravih proizvoda, kao što su duvan, alkohol i nezdrava hrana.
  • dugoročna ulaganja i promene u društvenom razmišljanju, i jasno definisane ishode individualnih medicinskih tretmani.

Na kratke staze rezultati ovih mera se ne mogu uočit, ali na duge staze, tvrde autori brojnih istraživanja, takve intervencije bi mogle sprečiti mnoge od njihovog invaliditeta koji sada muče milione dece i odraslih.[11]

Izvori uredi

  1. ^ a b v g „Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom”. www.paragraf.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-12-04. 
  2. ^ „Convention on the Rights of Persons with Disabilities (CRPD) | United Nations Enable”. www.un.org. Pristupljeno 2022-12-04. 
  3. ^ „Children with disabilities”. Children's Rights (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-12-04. 
  4. ^ Pettinicchio, David; Maroto, Michelle (January 1, 2017). "Employment Outcomes Among Men and Women with Disabilities: How the Intersection of Gender and Disability Status Shapes Labor Market Inequality". In Altman, Barbara M. (ed.). Factors in Studying Employment for Persons with Disability. Research in Social Science and Disability Vol. 10. Emerald Publishing Limited. pp. 3–33.
  5. ^ Lawson, Anna (2016-07-22). European Union Non-Discrimination Law and Intersectionality: Investigating the Triangle of Racial, Gender and Disability Discrimination (na jeziku: engleski). Routledge. ISBN 978-1-317-13921-8. 
  6. ^ a b v g Janet Currie and Robert Kahn 3 Children with Disabilities: Introducing the Issue. The Future of Children, VOLUME 22 NUMBER 1 SPRING 2012
  7. ^ United Nations, Global Status Report on Disability and Development, New York, 2015
  8. ^ World Health Organization. International Classification of Functioning, Disability and Health Children & Youth, Version, WHO, Geneva, 2007
  9. ^ Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, „Sl. glasnik RS”, 123/14, 106/15
  10. ^ Coleen A. Boyle, P. Decouflé, M. Yeargin-Allsopp. Prevalence and Health Impact of Developmental Disabilities in US Children. Pediatrics, 1994: 93–3
  11. ^ a b v g Stephen A. Rauch and Bruce P. Lanphear, Prevention of Disability in Children: Elevating the Role of Environment, VOL. 22 / NO. 1 / SPRING 2012 193.

Spoljašnje veze uredi

 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Деца_са_инвалидитетом&oldid=27442502”