Dečje obdanište Svete Trojice
Dečje obdanište Svete Trojice otvoreno je 16. oktobra 1933. godine u, tada siromašnom predgrađu, Vojvode Stepe u Beogradu.[1] Nekoliko građana počelo je i ranije sa prikupljanjem novca za otvaranje obdaništa, ali je proces išao dosta sporo. Jedina veća suma dobijena je 1832. godine od Ministarstva socijalne politike i narodnog zdravlja i iznosila je 4000 dinara.[1] Kako to nije bilo dovoljno za početak, otvaranje je odloženo za narednu godinu. Osnivački odbor obradio se tamo Društvu za uređenje predgrađa Vojvode Stepe sa predlogom da zajednički nastave rad i Društvo se rado odazvalo. Zajedničkim naporima postignuti su rezultati i obdanište je najzad otvoreno. Takođe, nadležni faktori u opštini su pomogli da se ova ideja ostvari i obdanište je moglo računati na mesečnu subvenciju u iznosu od 5000 dinara.[1]
Prva skupština održana je 25. juna 1933. godine, koju je otvorio predsednik Društva za uređenje predgrađa Vojvode Stepe Bogoljub Janjić.[1] Na njoj je izabran i upravni odbor, predsednica je bila Marija Hofmanović, potpredsednice Zora Radosavljević i Jelena Ekert, sekretar Roksanda Đorđević i blagajnica Katarina Dejanović. Nadzorni odbor činile su gospođe Katarina Božović, Vukosava Živković, Jelena Lazarević i Vidosava Miailović.[1]
Obdanište je pre svega primalo decu siromašnih roditelja-radnika i bilo je zaista nasušna potreba za mnoge porodice. Deca su u ovom obdaništu dobijala i hranu i vaspitanje, a postojao je i lekar, koji je brinuo o zdravlju dece.[1]
Obdanište se izdržavalo od mesečnih subvencija iz opštine, povremene pomoći Ministarstva socijalne politike i narodnog zdravlja, kao i od priloga građana i prijatelja ove ustanove. Uprava obdaništa ulagala je veliki trud da obdanište poseduje sve potrebno, pa je tako vremenom izgrađen i neophodni dom.[1] Svake godine dece je bilo sve više i više, što govori o samom kvalitetu ove ustanove.
Vidi još uredi
Reference uredi
Literatura uredi
- Ur.S. Sretenović, B. Nedeljković, Almanah humanih društava, Beograd 1940.