Дивље јагоде (film)
Divlje jagode (šved. Smultronstället) je švedski film iz 1957. godine u režiji Ingmara Bergmana o ostarelom profesoru koji se, putujući na dodelu počasne doktorske titule, ponovo priseća svoje prošlosti. Glavne uloge tumače Viktor Šestrem, njegova poslednja uloga, Bibi Anderson, Ingrid Tulin i Gunar Bjernstrand. Maks fon Sidou se, takođe, pojavljuje u kratkoj ulozi. Bergman je napisao scenario za vreme boravka u bolnici.[1] Zato što se bavi teškim pitanjima o životu i provokativnim temama kao što su samootkrivanje i ljudska egzistencija, film se često smatra jednim od najemotivnijih, optimističnijih i najboljih Bergmanovih filmova.[2]
| Divlje jagode | |
|---|---|
.jpg) Poster za film Divlje jagode | |
| Žanr | drama |
| Režija | Ingmar Bergman |
| Scenario | Ingmar Bergman |
| Producent | Alan Ekelund |
| Glavne uloge | Viktor Šestrem Bibi Anderson Ingrid Tulin Gunar Fišer |
| Muzika | Erik Nordgren |
| Scenograf | Gunar Fišer |
| Montaža | Oskar Rosander |
| Godina | 1957. |
| Trajanje | 91 minuta |
| Zemlja | Švedska |
| Jezik | švedski |
| IMDb veza | |
Sadržaj uredi
Mrzovoljan, tvrdoglav i egoistični profesor Isak Borg je 78. godišnji lekar specijalizovan za bakteriologiju. Pre specijalizacije, radio je kao lekar opšte prakse u ruralnom delu Švedske. U pratnji sa svojom trudnom snajkom, Marijanom, koja ga ne voli i koja planira da se odvoji od njegovog sina jedinca, Evalda, Isak kreće na put sa kolima iz Stokholma za Lund na dodelu počasne doktorske titule od strane univerziteta u Lundu.
Tokom putovanja, Isak je primoran od strane košmara, sanjarenja, starosti i predstojeće smrti da preispita svoj život. Na putu za Lund, oni susreću nekoliko grupa autostopera, koja, Isaka, svaka na svoj način vraća u problematičnu prošlost. Prva grupa autostopera čine dva mlađa muškarca i njihova drugarica, Sara, koja Isaka podseća, takođe, na Saru, njegovu ljubav iz mladosti. Njih troje ostaju sa njima tokom celog putovanja. Sledeća grupa autostopera čine ogorčen sredovečni par čije se vozilo umalo nije sudarilo sa Isakovim i Marijaninim. Tokom puta, par se neprestano svađa i Marijan zahteva da odu. Par podseća Isaka na njegov nesrećni brak. On priča uspomene o svom detinjstvu na primorju i o svojoj dragoj Sari. Suočen sa svojom usamljenošću i povučenošću, i prepoznajući te dve osobine u svojoj majci i svom sinu, on postepeno počinje da prihvata sebe, svoju prošlost, sadašnjost i svoju predstojeću smrt.[3][4][5]
Konačno, Isak stiže do Lunda i dobija nagradu počasne doktorske titule. Dok pokušava da zaspi u krevetu sinovljeve kuće, Isak je savladan osećanjem mira i snovima o porodičnom izletu pored jezera. Zatvaranje i potvrđivanje života je konačno došlo, a Isakovo lice zrači radošću.
Uloge uredi
| Glumac | Uloga |
|---|---|
| Viktor Šestrem | Profesor Isak Borg |
| Bibi Anderson | Sara |
| Ingrid Tulin | Marian Borg |
| Gunar Bjernstrand | Evald Borg |
| Julan Kindal | Agda |
| Folke Sundkvist | Aners |
| Bjern Bjelfvenstam | Viktor |
| Naima Vifstrand | Isakova majka |
| Gunel Brostrem | Berit Alman |
| Gertrud Frid | Karin Borg, Isakova žena |
| Sif Rud | Ujna Olga |
| Gunar Šeberg | Sten Alman |
| Maks fon Sidou | Henrik Okerman |
| Oke Fridel | Karin ljubavnik |
| Ingve Nordval | Ujak Aron |
| Per Šestrand | Sigfrid Borg |
| Gunel Lindblom | Šarlota Borg |
| Mavd Hanson | Angelika Borg |
| An-Mari Viman | Eva Okerman |
| Eva Nore | Ana Borg |
| Lena Bergman | Kristina Borg, bliznakinja |
| Monika Erling | Birgita Borg, bliznakinja |
Produkcija uredi
Počeci uredi
Bergmanova ideja za film nastala je tokom vožnje od Stokholma do Dalarne kada se zaustavio u Upsali, u svom rodnom gradu. Prolazeći pored kuće svoje babe, iznenada je zamišljao kako bi bilo ako bi otvorio vrata i unutra video sve kao što je bilo za vreme njegovog detinjstva. „Šta ako biste mogli da napravite film o ovome; u realnosti otvorite vrata, uđete u svoje detinjstvo, zatim otvorite druga vrata i vratite se nazad u realnost, i onda napravite krug oko ulice i vratite se u nekom drugom periodu svog postojanja, i sve ide dalje, živi. To je u stvari bile ideja Divljih jagoda“.[6] Kasnije, Bergman bi promenio priču o nastanku filma. U Slike: Moj život u filmu, komentarisao je svoju prethodnu izjavu: „To je laž. Istina je da oduvek živim u svom detinjstvu.“
Razvoj uredi
Bergman je scenario za Divlje jagode napisao u bolnici “Karolinska” (radno mesto Isaka Borga) u Stokholmu početkom 1957. Bio je u bolnici dva meseca zbog želudačnih problema i stresa. Bergmanov doktor je bio njegov dobar prijatelj Sture Helander koji ga je pozvao da prisustvuje njegovim predavanjima o psihomatici. Helander je bio oženjen sa Gunel Lindblom koja je igrala Isakovu sestru u filmu. Bergman je bio na vrhuncu svoje karijere nakon trijumfalne sezone u pozorištu u Malmeu, gde je bio umetnički režiser od 1952. godine, i uspeha filmova Osmesi letnje noći i Sedmi pečat. Međutim, njegov privatni život je bio u rasulu; njegov treći brak je bio na ivici razvoda; njegova veza sa Bibi Anderson, koja je počela 1954, bila je pri kraju; njegov odnos sa roditeljima bio je u opadanju.
Odabir glumaca i pre-produkcija je brzo napredovala. Scenario je završen 31. maja, a snimanje je trajalo od 2. do 27. jula 1957.[7] Scene u letnjoj kući su snimljene u Saltšebadenu, modernom odmaralištu u Stokholmskom ahipelagu, a deo scene sa košmarima u Galma stanu, starom delu grada u Stokholmu. Veći deo filma je snimljena u Svensk Filmindustri studiju.
Odabir glumaca uredi
Režiserov neposredni odabir za glavnu ulogu starog profesora je bio Viktor Šestrem, Bergmanov idol iz doba nemih filmova i savetnik u Svensk Filmindustri produkcijskoj kući.
U Bergman na Bergman, Bergman je izjavio da je samo mislio na Šestrema kada je scenario završen, i da je pitao Karla Dimlinga, filmskog producenta, da kontaktira poznatog glumca i filmskog režisera. Ipak, u Slike: Moj život u filmu je tvrdio: „Verovatno je nevažno da nikada za trenutak nisam pomislio na Šestrema kada sam pisao scenario. Predlog je došao od Karla Dimlinga. Koliko se sećam, mislio sam mnogo i dugo pre nego što sam se složio i dodelio mu ulogu.“
Tokom snimanja, zdravlje 79-ogodišnjeg Šestrema davalo je razloga za brigu. Dimling ga je ubedio da prihvati ulogu sa rečima: „Sve što treba da radiš je da legneš ispod drveta, jedeš divlje jagode i misliš o svoj prošlosti, tako da nije ništa mukotrpno.“ Ovo je bilo netačno i sav teret filma je pao na Šestrema koji je u svim osim u jednoj sceni filma. U početku, Šestrem je imao problema sa tekstom što ga je frustriralo i ljutilo. Otišao bi do ćoška i udarao bi glavom o zid sve do izlivanja krvi što je pravilo modrice. Ponekad je cepidlačio preko detalja u tekstu za film. Da bi rasteretio svog poštovanog mentora, Bergman je napravio sporazum sa Ingrid Tulin da ako nešto krene naopako tokom scene, ona bi preuzela krivicu na sebe. Stvari su krenule na bolje kada su promenili vreme snimanja filma tako da je Šestrem mogao da ide kući na svoj uobičajeni kasno popodnevni viski u pet sati. Šestrem se naročito dobro slagao sa Bibi Anderson.
Kao i obično, Bergman je birao saradnike iz tima od glumaca i tehničara sa kojima je ranije radio u filmu i pozorištu.
Kao Saru, Bibi Anderson je igrala obe, Borgovu ljubav iz mladosti i šarmantnu i energičnu mladu ženu koja ga podseća na izgubljenu ljubav. Anderson, tada 21-godišnjakinja, bila je član Bergmanove čuvene repertoarne družine. Dao joj je malu ulogu u svom filmu iz 1955. Osmesi letnje noći i kao lakrdijaševa žena u filmu iz 1957. Sedmi pečat. Ona će da nastavi da radi za njega u mnogim filmovima, pre svega u Personi.
Ingrid Tulin igra Marian, tužnu, nežnu i toplu Borgovu snajku. Ona se pojavila i u drugim Bergmanovim filmovima kao ljubavnica u filmu iz 1963. Zimsko svetlo i kao jedna od tri sestre u filmu iz 1972. Krici i šaputanja. Bergmanova prva žena, Else Fišer, imala je kratku nekreditovanu ulogu kao Borgova mama u poslednjoj retrospekciji; njihova ćerka, Lena, igrala je jednu od Borgovih sestara.
Nagrade i priznanja uredi
Film je osvojio Zlatnog medveda za najbolji film na 8. Berlinskom filmskom festivalu,[8] „Najbolji film“ i „Najbolji glumac“ na Mar del Plata filmskom festivalu i Zlatnog globusa za najbolji strani film 1960. godine. Takođe je bio nominovan za Oskara za Najbolji originalni scenario.
Film je uticao na filmove Vudija Alena: Druga žena,[9] Zločini i prestupi, Hari van sebe. U filmu Sećanja na zvezdanu prašinu zaplet filma je sličan u tome da protagonista, režiser Sendi Bejts (Vudi Alen), prisustvuje prikazivanju svojih filmova, dok se priseća svog života i prošlih veza i pokušava da popravi svoj trenutni život sa retrospekcijama. U filmu Druga žena, glavni lik filma, Marion Post (Džina Roulands), je takođe optužena od strane prijatelja i rodbine što je hladna i neosetljiva, što je primorava da ponovo preispita svoj život. Alen je takođe pozajmio nekoliko tropova iz Bergmanovog filma, kao što su Lin (Frensis Konri), Postova snajka, koja joj govori da je njen brat Pol (Haris Julin) mrzi i bivša studentkinja koja govori Marion da je njeno odeljenje promenilo njen život. U filmu Zločini i prestupi, Alen je napravio referencu na scenu u kojoj Isak gleda svoju porodicu dok večera.
U intervjuu za Cinema časopis 1966. godine, Stenli Kjubrik je uvrstio film kao njegov drugi omiljeni svih vremena.[10]
Reference uredi
- ^ [„Wild Strawberries | Ingmar Bergman[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 30. 09. 2013. g. Pristupljeno 02. 04. 2014. Sukob URL—vikiveza (pomoć) Wild Strawberries | Ingmar Bergman]
- ^ Edward Murray - Ten Film Classics: A Re-viewing
- ^ Ingmar Bergman: Wild Strawberries | Film | The Guardian
- ^ Wild-Strawberries - Trailer - Cast - Showtimes - NYTimes.com
- ^ Smultronstället - Film (Movie) Plot and Review - Publications
- ^ Bergman om Bergman, Björkman, Maans and Sima, Stockholm 1970, Norstedts Förlag
- ^ Swedish Film Institute on the film (in Swedish) Swedish Film Institute
- ^ [„| Berlinale | Archive | Annual Archives | 1958 | Prize Winners[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 30. 08. 2019. g. Pristupljeno 26. 09. 2014. Sukob URL—vikiveza (pomoć) | Berlinale | Archive | Annual Archives | 1958 | Prize Winners]
- ^ Another Woman Movie Review & Film Summary (1988) | Roger Ebert
- ^ The Kubrick Site: A Biographic Sketch of Stanley Kubrick
Spoljašnje veze uredi
- Divlje jagode na sajtu IMDb (jezik: engleski)
