Отворите главни мени

Берит Елизабет Андерсон (швед. Berit Elisabeth Andersson; Стокхолм, 11. новембар 193515. април 2019), позната под именом Биби Андерсон (швед. Bibi Andersson), била је шведска глумица.

Биби Андерсон
Bibi Andersson (1961).jpg
Биби Андерсон 1961. године
Пуно имеБерит Елизабет Андерсон
Датум рођења(1935-11-11)11. новембар 1935.(83 год.)
Место рођењаСтокхолм
Шведска
Датум смрти15. април 2019.(2019-04-15) (83 год.)[1]
СупружникШел Греде (1960–73), 1 дете
Пер Алмарк (1979)
Габријел Баеза (2004)
ДецаЈени Матилде Греде
Активни период1951—2009
ЗанимањеГлумица
IMDb веза

Садржај

МладостУреди

Биби Андерсон је рођена као Берит Елизабет Андерсон[2] у Стокхолму као ћерка Карин, социјалног радника, и Јосефа Андерсона, предузетника.[3][4][5] Студирала је глуму у Терсерус драмској школи и у Краљевском драмском позоришту у Стокхолму.

После завршене школе, пристала је да се придружи Краљевском драмском позоришту, у којем је глумила 30 година. Њена прва сарадња са Ингмаром Бергманом била је 1951, када је учествовала у продукцији рекламе за детерџент “Брис”. Током педесетих, шездесетих и седамдесетих година глумила је у више од десет Бергманових филмова, укључујући Седми печат, Дивље јагоде, Ивица живота, Мађионичар, Страст, Додир и Персона.

Каснија каријераУреди

Године 1963. на 13. Берлинском филмском фестивалу, Андерсононова је добила Сребрног медведа за најбољу глумицу за њену улогу у Шемановом филму Љубавница.[6]

Њена улога медицинске сестре Алме у филму из 1966. Персона довела је до повећања понуде за филмске улоге, и исте године глумила је у филму Двобој у Диаблу заједно са Џејмсом Гарнером и Сиднијем Поатјеом. За улогу у Персони добила је Златну бубу за најбољу глумицу.[7] Након тога уследила је даља сарадња са Бергманом као и сарадња са Џоном Хјустоном (Кремаљско писмо) и Робертом Алтманом (Квинтет). Свој први наступ у америчком позоришту остварила је 1973. године у Ремарковој представи Пун круг.

Године 1990. радила је као директорка позоришта у Стокхолму. Крајем осамдесетих и почетком деведесетих радила је углавном на телевизији и у позоришту. Била је надзорник хуманитарног пројекта Пут за Сарајево.[8]

Приватни животУреди

Године 1996. објавила је аутобиографску књигу Трептај ока. Била је удата за режисера Шела Греде од 1960. до 1973. са којим има ћерку Јени, и, други пут, за политичара и писца Пер Алмарка. Од 2004. удата је за Габријела Баеза. Године 2009. доживела ја тежак мождани удар због чега је била хоспитализована и није могла да прича.[9]

РеференцеУреди

  1. ^ „Умрла Биби Андерсон: Била је једна од најдражих глумица Ингмара Бергмана”. b92. Приступљено 15. 4. 2019. 
  2. ^ Lyon, Christopher; Doll, Susan; Vinson, James (1984). The International Dictionary of Films and Filmmakers: Actors and actresses. St. James Press. 
  3. ^ Segrave, Kerry; Martin, Linda (1990). The continental actress: European film stars of the postwar era--biographies, criticism, filmographies, bibliographies. McFarland. стр. 274. ISBN 978-0-89950-510-7. 
  4. ^ Wilson, H.W. Current biography yearbook. H.W. Wilson Company. стр. 13. ISBN 978-0-8242-0997-1. 
  5. ^ „Биби Андерсон, филмске референце”. Filmreference.com. 11. 11. 1935. Приступљено 3. 8. 2010. 
  6. ^ „Берлински филмски фестивал: добитници награда”. berlinale.de. Приступљено 13. 2. 2010. 
  7. ^ „Персона”. Шведски филмски институт. 1. 3. 2014. 
  8. ^ Bibi Andersson | Ingmar Bergman
  9. ^ Nu kämpar Bibi för att prata igen | Nyheter | Expressen

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди