Disk golf

Disk golf (Frizbi golf) je „sportska igra sa letećim diskom”, koja zahteva preciznost kao glavnu karakteristiku, u kojoj je cilj pogoditi leteći disk u metu (koš). Po definiciji Profesionalne disk golf asocijacije „cilj igre je preći zadatu distancu od početka do kraja sa minimalnim brojem bacanja diska”. Za samo osam godina (2000 – 08), broj terena za disk golf se udvostručio. Ovaj sport se praktikuje u, približno, 40 zemalja širom sveta.

Disk golf

Istorija

Džordž Sapenfild i prve mete

1965. godine, Džordž Sapenfild iz Kalifornije bio je zadužen za rekreaciju dece tokom letnjeg kampa. U toku prepodnevne partije golfa, shvatio je da bi moglo biti zabavno za učenike da na istom terenu igraju golf sa frizbijem. Improvizovao je prvu metu-koš za učesnike i organizovao novu igru. Kada je završio koledž 1968. godine, postao je supervizor za rekreaciju u „Hiljadu hrastova”, Kalifornija. Tu je prvi put odraslima predstavio novu igru, organizujući turnir u disk golfu, kao jedan od svojih projekata. Obezbedio je prve mete (hulahopi) i frizbije preko sponzora. Ipak, tek 1970. godine tereni za disk golf kreću da se pojavljuju na Srednjem Zapadu i Istočnoj Obali SAD-a. Neki Sapenfildovi poznanici su uspeli da predstave novu igru na univerzitetu Berkli, gde je brzo postala popularna i dobila svoje prve terene.

Razvoj modernog disk golfa

Dvojica najpoznatijih ljudi zaslužnih za razvoj ovog sporta su „Mirni Ed” Hedrik, koji je prvi uveo modernu metu-koš sa lancima, i Dejv Dunipejs, koji je dizajnirao moderni disk za ovu igru 1983. godine, dodajući mu kosu ivicu i, na taj način, uspeo je da omogući bolju preciznost i dalekosežnost diska. Dejv je bio i jedan od osnivača „Inove”, popularnog proizvođača diskova. „Mirni Ed” Hedrik je počeo da razmišlja o ovom sportu u vreme kada je radio u kompaniji igračaka, gde je patentirao i dizajnirao moderne frizbije. Hedrik, poznat kao „otac Disk golfa”, prvi je osmislio standardizovane terene sa metama u „La Kanada Flintridžu”, Kalifornija (park danas poznat kao „Hahamongna Voteršed Park”). S obzirom na svoj dizajn modernog diska, njemu se pripisuje najveća zasluga za modernu eru sportova sa ovim rekvizitom. Ed je osnovao „Međunarodnu asocijaciju frizbija” (IFA), i počeo je da uspostavlja standarde za razne vrste sportova koji koriste frizbi kao rekvizit. Hedrik je osmislio naziv „Disk golf” i patentirao prvu standardizovanu metu sa lancima i košem, koja se i danas koristi.

Osnovna pravila

• Početno bacanje - Igra počinje na svakom polju u kom igrači bacaju disk iz obeleženog dela, poznatog kao „te-boks”. „Te boks” je obično označen drugačijom podlogom, dimenzija oko 1,5 x 3,5 metra u kojoj mora biti bar jedno stopalo u vreme izbačaja diska.

• Uspostavljanje pozicije – Bačen disk uspostavlja svoju poziciju onog trenutka kada padne i prestane da se kreće. Ukoliko se, kojim slučajem, razbije na delove, mesto najvećeg parčeta označava se kao dostignuta distanca.

• Markiranje položaja – Ustanovljena pozicija bačenog diska se obeležava u podlozi, odnosno specijalnim markerom na liniji igre.

• Stav za bacanje – Da bi se disk pravilno izbacio, igrač mora jednim stopalom biti u kontaktu sa podlogom na obeleženoj lokaciji. Nakon izbačaja, igrač može istupiti napred, osim ukoliko ne targetira koš. Smatra se da igrač targetira koš kada je unutar radijusa od 10 metara od mete. Kada je pozicija unutar ovog radijusa, ništa ne sme biti ispred bacača sve dok ne izbaci disk. Igrač dobija upozorenje ukoliko prvi put prekrši ovaj stav, a dodatno bacanje za svaki sledeći prekršaj.

•Pogoditi metu - U disk golfu postoje dva tipa mete; koš-meta i klasična meta. Da bi se računao pogodak u koš-metu, disk treba da sleti unutar donjeg cilindra koša ili unutar lanaca. Disk koji je sleteo na gornji deo koša ili na ivicu kaveza, ne računa se kao pogođen. Da bi se računao pogodak u klasičnu metu, disk mora pogoditi označenu površinu na objektu.

•Van igre - Disk se računa da je napustio igru kada je svaki njegov deo u potpunosti van granica mete, obeležene odgovarajućim materijalom. Igrač čiji je disk napustio igru, dobija jedno dodatno kazneno bacanje. Igrač može izabrati da to bacanje izvede iz istog položaja ili iz položaja koji će biti do jedan metar udaljen perpendikularno od mesta gde je disk napustio obeleženu granicu mete.

•Diskovi koji se koriste u igri – Diskovi koji se upotrebljavaju u ovom sportu moraju ispuniti sve propisane standarde PDGA. Svaki disk modifikovan da unapredi svoje karakteristike leta smatra se nevažećim; ovo uključuje i diskove koji su oštećeni/slomljeni. Igrač koji je upotrebio takav disk dobija kaznu od dva dodatna bacanja bez prethodnog upozorenja.

•Redosled igre– Redosled početnih bacanja na prvoj meti određen je rednim brojem bacača na evidenciji bodova. Početna bacanja na svakoj narednoj meti određena su postignutim rezultatom sa prethodne mete. Ko je imao najmanje bacanja na prethodnoj, taj igrač dobija prvenstvo bacanja na narednoj meti. Ukoliko je dva ili više igrača izjednačeno na prethodnoj meti, gleda se učinak istih igrača na meti pre te. Nakon što su svi imali početno bacanje, sledeći baca onaj koji je najviše udaljen od mete.

•Pravila ponašanja - Pravila ponašanja definišu ponašanje igrača i svako nepoštovanje istih ima za posledicu kaznena bacanja:

• Igrači ne treba da bacaju sve dok nisu sigurni da time neće ugroziti nečiju koncentraciju ili sigurnost.
• Igrači treba da obrate pažnju da ne ometaju one koji su na redu da bacaju.
• Bacanje otpadaka na teren nije dozvoljeno i smatra se prekršajem pravila ponašanja.
• Od igrača se očekuje da pogledom isprate svako bacanje diska i pomognu u potrazi za istim, ukoliko je potrebno.

Za detaljnija pravila ovog sporta može se pogledati PDGA Oficijelna pravila.