Википедија

Dijagnostički robot

Dijagnostički robot sofisticirani je dijagnostički alat u obliku fizičkog robota ili softverskog ekspertskog sistema. Ovaj alat koristi napredne algoritme mašinskog učenja i uzročne zaključke kako bi pomogao u otkrivanju uzročno-posledičnih veza između zdravstvenih faktora i time omogućio proaktivne intervencije za sprečavanje pogoršanja zdravstvenog stanja.[1]

Zahvaljujući uvidu u osnovne uzroke i faktore rizika povezane sa specifičnim zdravstvenim stanjima, zdravstveni radnicima je primena robota omogućila da mogu donositi prave odluke i na osnovu njih proaktivno intervenisati.

Dijagnostička robotika koja razvija personalizovane preventivne strategije i planove lečenja ima za cilj da pomaže ne samo u dijagnostiči i lečenju već i u određivanju prioriteta preventivnih mera za svakog pojedinca individualno.

Dijagnostički roboti takođe omogućavaju saradnju u realnom vremenu sa nekim od najvećih zdravstvenih organizacija širom sveta kako bi na adekvatan način pomogla zdravstvenim radnicima da kvalitetnije vode računa da kvalitetno i pravovremeno lečenje postane stvarnost za sve socijalne kategorije.

Istorija uredi

Dijagnostička robotika začeta je 1970-ih na početku razvoja veštačke inteligencije, kada su sistemi za automatsku dijagnostiku postali sposobni da prikupljaju podatke za medicinsku dijagnostiku sa svojim podsistemom zasnovanim na znanju i alatima kao što su antropomorfni prst koji pokreće tetiva, senzori poput kože ili taktilni za percepciju itd.[2][1]

U februaru 2013. godine, IBM je objavio da je prva komercijalna aplikacija Vatsonovog softverskog sistema bila spremna za donošenje odluka okontroli djagnostici u lečenju raka pluća u Memorijalnom centru za rak Sloana Ketering u saradnji sa WellPoint-om (sada Anthem). Iste godine poslovni šef IBM Vatsona Manoj Sakena rekao je da 90% medicinskih sestara na terenu koje koriste Vatson sada prate njegove smernice.[3][4]

Opšte informacije uredi

Broj stanovnika na planeti Zemlji sve više raste, bržim tempom od rasta zdravstvenog sitema, a masovne pandemije i brojni ratovi ograničavaju pacijentima da dobiju pravu negu u pravo vreme u najprikladnijem okruženju. Takođe pacijenti žele besprekorno zdravstveno zbrinjavanje, provajderi i platioci zdravstvenih osiguranja žele manje administrativnih troškova i manje propuštenih prilika za pružanje kvalitetnih usluga. Imajući ovo u vidu medicinska robotika daje rešenja koja mogu pomoći organizacijama i pojedincima da ispuni oba cilja sa inovativnim digitalnim ponudama za navigaciju, trijažu i procenu.

Primena dijagnostičke robotika sa jedne strane može osigurati velikom broju pacijenata da se vrlo brzo povežu sa najkvalifikovanijim i najisplativijim pružaocem usluga za njihove individualne potrebe. A sa druge strane dijagnostička robotika omogućava lekarima da imaju sve alate koji su im potrebni za pravilnu dijagnostiku, i zahvaljujući tome više se fokusiraju na svoje odnose sa pacijentima. Ujedno ovaj alat uklanje nagađanje o mogućoj bolesti i obezbeđuje poboljšane mogućnosti predviđanja rizika i za donošenje pravilnih kliničkih odluka.

Primeri uredi

Robot u dijagnostici reumatoidnog artritisa uredi

Dijagnostički robot sa uključenim proizvodom veštačke inteligencije našao je primenu u procesu ultrazvučnog snimanja i proceni radiološke slike koji se koristi u dijagnostici reumatoidnog artritisa. Zahvaljujući njemu može biti pregledan veći broj pacijenata uz manje troškove bolničkog lečenja i u uslovima nedostka specijalista.[5]

Kako je reumatoidni artritis (RA) postala sve raširenija među starijim osobama, a kako svetska populacija sve više stari, RA će uskoro predstavljati veliki problem za zdravstveni sistem. Imajući ovo u vidu uvođenje dijagnostički robota u svakodnevnu praksu trebalo bi da u narednim godinama odigra ključnu ulogu u rešavanju ovog izazova.[5]

Robotska ruka uredi

Robotska ruka se sastoji od različitih senzora na svojim prstima uz pomoć kojih se prikupljaju podaci od pacijenata za razne medicinske dijagnostičke aplikacije. Ovom rukom prikupljene lične i medicinske informacije ažuriraju se na jedinstvenoj internet stranici. Palac i kažiprst robotske ruke koriste se za terapijske operacije koje se kontrolišu sa internet stranice, a srednji i mali prst robotske ruke se koriste u dijagnostičke svrhe (npr ažuriranje dijagnostičkih medicinskih podataka na internet stranici). Robotska ruka promoviše virtuelnog doktora za zdravstvenu dijagnostiku i lečenje.[6]

Robotski ultrazvučni sistem uredi

Ultrazvučno snimanje je zlatni standard za kliničku dijagnozu zbog svojih jedinstvenih prednosti u poređenju sa drugim modalitetima snimanja, uključujući: nisku cenu, neinvazivnost i bezbednost za ljudsko telo. Međutim, proces ultrazvučnog skeniranja zahteva primenu velike sile tokom dužeg vremenskog perioda, često u neudobnim položajima kako bi se održala željena orijentacija sonde za snimanje. Ova fizička potreba tokom karijere sonografa često dovodi do mišićno-skeletnog bola i povreda usled naprezanja.[7][8]

Da bi ser rešili ovi problem, predlažena je primena kooperativno kontrolisanog robotskog ultrazvučnog sistema kako bi se smanjila sila koju primenjuju sonografi.[9] Predloženi sistem se sastoji od dve ključne komponente: šestoosne robotske ruke koja drži i pokreće ultrazvučnu sondu i dvostrukog senzora sile koji omogućava kooperativnu kontrolu i pomoć pri prilagođavanju sile. Sa kontrolom sile propuštanja, robotska ruka se pridržava pokreta operatera, dok pomaže silom tokom skeniranja.[10]

Kroz nekoliko korisničkih studija koja je uključivala stručne sonografe i laike ustanovljeno je za 32–73% smanjenje ljudske primenjene sile i u 8–18% slučajeva poboljšanje stabilnosti slike.[11]

Izvori uredi

  1. ^ a b Dario, P.; Bergamasco, M. (1988), „An advanced robot system for automated diagnostic tasks through palpation”, IEEE Transactions on Biomedical Engineering, 35 (2): 118—126, PMID 3350538, S2CID 24390579, doi:10.1109/10.1349 
  2. ^ Salcudean, S. E.; Bell, G.; Bachmann, S.; Zhu, W. H.; Abolmaesumi, P.; Lawrence, P. D. (1999), „Robot-Assisted Diagnostic Ultrasound - Design and Feasibility Experiments”, Miccai99, Lecture Notes in Computer Science, Springer, 1679: 1062—1071, ISBN 978-3-540-66503-8, doi:10.1007/10704282_115   
  3. ^ Upbin, Bruce (2013-02-08). „IBM's Watson Gets Its First Piece Of Business In Healthcare”. Forbes. Pristupljeno 10. 3. 2013. 
  4. ^ Cohn, Jonathan (mart 2013). „The Robot Will See You Now”. The Atlantic. 
  5. ^ a b „Robot automation in Rheumatoid Arthritis diagnosis · ROPCA ApS”. ROPCA ApS (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-07-12. 
  6. ^ R. Arivoli, Real Time Virtual Human Hand for Diagnostic Robot (DiagBot) Arm Using IOT Jour of Adv Research in Dynamical & Control Systems, Vol. 12, 01-Special Issue, 2020
  7. ^ Smith AC, Wolf JG, Xie G-Y, Smith MD (1997) Musculoskeletal pain in cardiac ultrasonographers: results of a random survey. J Am Soc Echocardiogr 10:357–362.
  8. ^ Schoenfeld A, Goverman J, Weiss DM, Meizner I (1999) Transducer user syndrome: an occupational hazard of the ultrasonographer. Eur J Ultrasound 10:41–45.
  9. ^ Priester A, Natarajan S, Culjat M (2013) Robotic ultrasound systems in medicine. IEEE Trans Ultrason Ferroelectr Freq Control 60:507–523.
  10. ^ Koizumi N, Warisawa S, Nagoshi M, Hashizume H, Mitsuishi M (2009) Construction methodology for a remote ultrasound diagnostic system. IEEE Trans Robot 25:522–538.
  11. ^ Fang, Ting-Yun; Zhang, Haichong K.; Finocchi, Rodolfo; Taylor, Russell H.; Boctor, Emad M. (2017-06-01). „Force-assisted ultrasound imaging system through dual force sensing and admittance robot control”. International Journal of Computer Assisted Radiology and Surgery (na jeziku: engleski). 12 (6): 983—991. ISSN 1861-6429. doi:10.1007/s11548-017-1566-9. 

Spoljašnje veze uredi

 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дијагностички_робот&oldid=27442707”