Википедија

Dogen

Зен монаси у раном периоду Камакура у Јапану

Dogen Zenđi (1200 — 1253)[1][2] je bio japanski filozof i učitelj zen budizma. Smatra se osnivačem soto ogranka u japanskom zen budizmu, sa središtem u hramu Eiheiđi u provinciji Ečizen. Sve budističke škole mu ukazuju poštovanje kao bodisatvi[3].

Dogen Zenđi
Datum rođenja(1200-01-26)26. januar 1200.
Mesto rođenjaKjoto, Japan
Datum smrti22. septembar 1253.(1253-09-22) (53 god.)
Mesto smrtiKjoto, Japan
DelovanjeBudizam
Zen učitelj Dogen.

Dogen je budizam sveo na praktikovanje zazena, sedeće meditacije gde se tok sadržaja uma posmatra bez zaustavljanja na bilo kom pojedinačnom predmetu, sve dok se ne smiri i ne sabere, ne doživljavajući više nikakvo uplitanje. U ovom stanju je moguće doživeti probuđenje.[4]

Dogen je 1236. godine podigao prvi zen hram u Japanu.[5]

Biografija

uredi

Dogen je bio plemenitog porekla, i ostao je siroče u svojoj sedmoj godini. Zaredio se 1213. godine, a otputovao u Kinu 1223. i tamo se posle dugog traganja prosvetlio pod vodstvom čuvenog učitelja č'ana Ju-činga (1162–1228).[6] Vratio se u Japan 1227. godine. Pod njegovim rukovodstvom je 1236. podignut je prvi potpuno nezavisni zen manastir, Košohoringđi. Dogen je u njega privukao mnoge nadarene učenike, zajedno sa brojnim svetovnjacima, kako muškarcima tako i ženama.

Rani život

uredi

Dogen je verovatno rođen u plemićkoj porodici, iako kao vanbračno dete Minamota Mičitomoa, koji je služio na carskom dvoru kao visokorangirani ašo ashō (亞相, „Državni savetnik“).[7] Priča se da je njegova majka umrla kada je Dogen imao 7 godina.[8]

Rana obuka

uredi

Kasnije je Dogen postao nižerangirani monah na planini Hiej, sedištu Tendaj škole budizma. Prema Kenzeikiju (建撕記), postao je opsednut jednim pitanjem u vezi sa Tendaj doktrinom:

Dok proučavam egzoteričnu i ezoteričnu školu budizma, one tvrde da su ljudska bića obdarena Darma-prirodom po rođenju. Ako je to slučaj, zašto su Bude svih doba — nesumnjivo posedujući prosvetljenje — smatrali da je neophodno da traže prosvetljenje i da se bave duhovnom praksom?[9][10]

Ovo pitanje je velikim delom podstaknuto Tendajskim konceptom prvobitnog prosvetljenja (本覚 hongaku), koji kaže da su sva ljudska bića prosvetljena po prirodi i da je, posledično, svaki pojam postizanja prosvetljenja kroz praksu suštinski pogrešan.[11]

Kenzeiki dalje navodi da nije našao odgovor na svoje pitanje na planini Hiej, i da je bio razočaran unutrašnjom politikom i potrebom za društvenim značajem radi napredovanja.[7] Stoga je Dogen otišao da traži odgovor od drugih budističkih majstora. On je otišao je da poseti Koina, Tendaj igumana hrama Ondžo-dži (園城寺), postavljajući mu isto pitanje. Koin je rekao da bi, kako bi pronašao odgovor, možda želeo da razmotri proučavanje Čana u Kini.[12] Godine 1217, dve godine nakon smrti savremenog zen budiste Mjoana Eisaja, Dogen je otišao da studira u hramu Kenin-dži (建仁寺), kod Eisajevog naslednika, Mjozena (明全).[7]

Putovanje u Kinu

uredi

U Kini, Dogen je prvo otišao u vodeće Čan manastire u provinciji Džeđang. U to vreme, većina čanskih učitelja zasnivala je svoju obuku na upotrebi gong-ana (japanski: kōan). Iako je Dogen marljivo proučavao koane, postao je razočaran velikim naglaskom koji je stavljan na njih, i zapitao se zašto se sutre ne proučavaju više. U jednom trenutku, zbog ovog razočaranja, Dogen je čak odbio prenos Darme od učitelja.[13] Zatim, 1225. godine, odlučio je da poseti majstora po imenu Ruđing (如淨; J. Nyōjo)), trinaestog patrijarha Caodung (J. Soto) loze zen budizma, na planini Tjantong (天童山 Tiāntóngshān; Đ. Tendocan); u Ningbu. Rudžing je imao reputaciju da ima stil Čana koji se razlikovao od ostalih majstora koje je Dogen do tada sreo. U kasnijim spisima, Dogen je Rudžinga nazvao „Starim Budom”. Pored toga, on je s ljubavlju opisao i Rudžinga i Mjozena kao senši senshi (先師, „Drevni učitelj“).[7]

Pod Rudžingom, Dogen je ostvario oslobođenje tela i uma nakon što je čuo učitelja kako kaže: „Odbacite telo i um“ (身心脱落 shēn xīn tuō luò). Ova fraza će imati veliki značaj za Dogena tokom njegovog života, i može se naći raštrkana po njegovim spisima, kao, na primer, u poznatom delu njegovog „Gendžokoana“ (現成公案):

Proučavati Put znači proučavati Sopstvo. Proučavati sebe znači zaboraviti sebe. Zaboraviti sebe znači biti prosvetljen svim stvarima univerzuma. Biti prosvetljen svim stvarima univerzuma znači odbaciti svoje telo i um, kao i one drugih. Čak se i tragovi prosvetljenja brišu, a život sa prosvetljenjem bez traga teče uvek i zauvek.[14]

Mjozen je umro ubrzo nakon što je Dogen stigao na planinu Tjentung. Godine 1227,[15] Dogen je primio Darma prenos i inku od Rudžinga, i primetio kako je konačno rešio svoju „životnu potragu za velikom stvari“.[16]

Učenje

uredi

Dogen je podučavao da suština čoveka i svih stvari leži u Budinoj prirodi, koja se ostvaruje pročišćavanjem ega, odstranjivanjem svih sebičnih želja i potpunim odricanjem od sopstva, iznad svega ukazujući prednost religioznoj praksi. Negovao je praksu zazena, uspravnog sedenja sa prekrštenim nogama u meditaciji. U zazenu je video ostvarenje čitavog zakona budizma, pošto je jedinstvo prakse i prosvetljenja ukorenjeno u Budinoj prirodi.[3]

S filozofskog stanovišta, zastupao je monistički panteizam koji je izjednačavao pojavni svet sa Apsolutom, ne ostavljajući mesta transcendenciji[3]. Dogen je uklonio beskrajne stupnjeve na putu do prosvetljenja pronašavši u zenu put savršenog jedinstva. Za razliku od mnogih drugih učitelja zena, Dogen je zagovarao predano čitanje sutri, dužno ukazivanje poštovanja svetim budističkim predmetima, a koanu je pridavao drugorazredni značaj. Osuđivao je sektašenje u budizmu i odbijao da prizna postojanje Soto sekte kao izdvojenog entiteta.[3] Njegovo značajno delo je Šobogenzo, čije je savremeno izdanje objavljeno u Tokiju izmedu 1939—1943. godine.

Izvori

uredi
  1. ^ Dogen na sajtu Enciklopedija Britanika
  2. ^ Bodiford, William M. (2006). „Remembering Dōgen: Eiheiji and Dōgen Hagiography”. The Journal of Japanese Studies. 32 (1): 1—21. JSTOR 25064606. S2CID 144431743. doi:10.1353/jjs.2006.0003. 
  3. ^ a b v g Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.
  4. ^ Kembridžova ilustrovana istorija religije . Stylos. . Novi Sad. 2006. pp. 98-105. ISBN 978-86-7473-281-6. 
  5. ^ zen, Enciklopedija živih religija, Nolit. . Beograd. 2004. ISBN 978-86-19-02360-3. 
  6. ^ H. Dumoulin, A History of Zen Buddhism, 1963.
  7. ^ a b v g Bodiford 2008, str. 22–36
  8. ^ Kim 2004, str. 19
  9. ^ Bodiford 2008, str. 22
  10. ^ Ōkubo 1966, str. 80
  11. ^ Abe 1992, str. 19–20
  12. ^ Tanahashi, str. 4
  13. ^ Tanahashi, str. 5
  14. ^ Kim 2004, str. 125
  15. ^ Tanahashi, str. 6
  16. ^ Tanahashi 2005, str. 144

Literatura

uredi
  • Abe, Masao (1992). Heine, Steven, ur. A Study of Dōgen: His Philosophy and Religion. Albany, NY: SUNY Press. ISBN 978-0-7914-0838-4. 
  • Bodiford, William M. (2008). Soto Zen in Medieval Japan (Studies in East Asian Buddhism). University of Hawaii Press. ISBN 978-0-8248-3303-9. 
  • Cleary, Thomas (1992). Rational Zen: The Mind of Dogen Zenji. Boston: Shambhala Publications, Inc. ISBN 0-87773-973-0. 
  • DeVisser, M. W. (1923), The Arhats in China and Japan, Berlin: Oesterheld 
  • Dumoulin, Heinrich (2005a). Zen Buddhism: A History. Volume 1: India and China. World Wisdom Books. ISBN 9780941532891. 
  • Dumoulin, Heinrich (2005b). Zen Buddhism: A History. Volume 2: Japan. World Wisdom Books. ISBN 9780941532907. 
  • Dōshū, Ōkubo (1969—70), Dōgen Zenji Zenshū (2 izd.), Tokyo: Chikuma Shobō 
  • Eihei-ji Temple Staff (1994), Sanshō, the Magazine of Eihei-ji Temple, November, Fukui, Japan: Eihei-ji Temple Press 
  • Faure, Bernard (2000), Visions of Power. Imaging Medieval Japanese Buddhism, Princeton, New Jersey: Princeton University Press 
  • Dogen. The Heart of Dogen's Shobogenzo. Tr. Waddell, Norman and Abe, Masao. Albany: SUNY Press, (2002) ISBN 0-7914-5242-5.
  • Heine, Steven (1994). Dogen and the Koan Tradition: a Tale of Two Shobogenzo Texts. Albany, NY: SUNY Press. ISBN 978-0-7914-1773-7. 
  • Heine, Steven (1997). The Zen Poetry of Dogen: Verses from the Mountain of Eternal Peace. Boston, MA: Tuttle Publishing. ISBN 978-0-8048-3107-9. 
  • Heine, Steven (2006). Did Dogen Go to China? What He Wrote and When He Wrote It. New York, NY: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-530592-0. 
  • Ishida, M (1964), Japanese Buddhist Prints, Prevod: Nearman, Hubert, New York: Abrams 
  • Kato, K (1994), „The Life of Zen Master Dōgen (Illustrated)”, Zen Fountains, Taishōji Sōtō Mission, Hilo, Hawaii, by permission of the Sōtōshū Shūmuchō, Tokyo 
  • Kim, Hee-jin (2004) [1975, 1980, 1987]. Eihei Dogen, Mystical Realist. Wisdom Publications. ISBN 978-0-86171-376-9. 
  • Kohn, Michael H. (1991). The Shambhala Dictionary of Buddhism and Zen. Boston, MA: Shambhala Publications. ISBN 978-0-87773-520-5. 
  • LaFleur, William R.; ed. Dogen Studies. The Kuroda Institute, (1985) ISBN 0-8248-1011-2.
  • MacPhillamy, Daizui; Roberson, Zenshō; Benson, Kōten; Nearman, Hubert (1997), „YUME: Visionary Experience in the Lives of Great Masters Dōgen and Keizan”, The Journal of the Order of Buddhist Contemplatives, 12 (2) 
  • Leighton, Taigen Dan; Visions of Awakening Space and Time: Dogen and the Lotus Sutra. New York: Oxford University Press, (2007) ISBN 978-0-19-538337-9.
  • Leighton, Taigen Dan; Zen Questions: Zazen, Dogen and the Spirit of Creative Inquiry. Boston: Wisdom Publications, (2011) ISBN 978-0-86171-645-6.
  • Leighton, Taigen Dan; Okumura, Shohaku; tr. Dogen's Extensive Record: A Translation of the Eihei Koroku. Boston: Wisdom Publications, (2010) ISBN 978-0-86171-670-8.
  • Leighton, Taigen Dan. Dogen's Pure Standards for the Zen Community: A Translation of Eihei Shingi. Albany: State University of New York Press, (1996) ISBN 0-7914-2710-2.
  • Masunaga, Reiho (1978). A Primer of Soto Zen. University of Hawaii: East-West Center Press. ISBN 0-7100-8919-8. 
  • McRae, John (2003). Seeing Through Zen. Encounter, Transformation, and Genealogy in Chinese Chan Buddhism. The University Press Group Ltd. ISBN 9780520237988. 
  • Müller, Ralf (2013). Dōgens Sprachdenken: Historische und symboltheoretische Perspektiven [Dōgen's Language Thinking: Systematic Perspectives from History and the Theory of Symbols] (Welten der Philosophie [Worlds of Philosophy]). Freiburg: Verlag Karl Alber. ISBN 9783495486108. 
  • Okumura, Shohaku; Leighton, Taigen Daniel; et al.; tr. The Wholehearted Way: A Translation of Eihei Dogen's Bendowa with Commentary. Boston: Tuttle Publishing, (1997) ISBN 0-8048-3105-X.
  • Ōkubo, Dōshū (1966). Dōgen Zenji-den no kenkyū [道元禅師伝の研究]. Chikuma shobō. 
  • Nishijima, Gudo (2003). M. Luetchford; J. Peasons, ur. Master Dōgen's Shinji Shobogenzo, 301 Koan Stories. Windbell. 
  • Nishijima, Gudo & Cross, Chodo; tr. 'Master Dogen's Shobogenzo' in 4 volumes. Windbell Publications, (1994) ISBN 0-9523002-1-4 and Shōbōgenzō, Vol. 1-4, Numata Center for Buddhist Translation and Research, Berkeley 2007-2008, ISBN 978-1-886439-35-1, 978-1-886439-36-8, 978-1-886-439-37-5, 978-1-886439-38-2 PDF
  • Tanahashi, Kazuaki; ed. Moon In a Dewdrop: Writings of Zen Master Dogen. New York: North Point Press, (1997) ISBN 0-86547-186-X.
  • Tanahashi, Kazuaki (tr.); Loori, Daido (comm.) (2011). The True Dharma Eye. Shambhala Publications. ISBN 978-1590304747. 
  • Williams, Duncan (1998), „Temples, Pharmacies, Traveling Salesmen, and Pilgrims: Buddhist Production and Distribution of Medicine in Edo Japan”, Japanese Religion Bulletin Supplement, New Series, 23 (February) 
  • Williams, Duncan Ryūken (2005), The Other Side of Zen: A Social History of Sōtō Zen Buddhism in Tokugawa Japan, Princeton University Press 
  • Yokoi, Yūhō and Victoria, Daizen; tr. ed. Zen Master Dōgen: An Introduction with Selected Writings. New York: Weatherhill Inc., (1990) ISBN 0-8348-0116-7.
  • Yasutani, Hakuun (1996). Flowers Fall: a Commentary on Zen Master Dōgen's Genjokoan. Boston, MA: Shambhala Publications. ISBN 978-1-57062-103-1. 

Spoljašnje veze

uredi
 
Dogen na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Доген&oldid=27932259”