Doketizam

Doketizam (grč: δοκειν - privid) je filozofsko učenje o prividnosti materije. U hrišćanstvu se odnosi na verovanje da je Hristovo telo bilo samo privid i da je on suštinski bio duhovno biće ("biće svetlosti").

Ovo učenje su zastupali gnostici doketi iz apostolskog vremena, po kojima je Hristovo telo bilo samo privid (grč: κατα το δοκειν), pa su i samo raspeće i smrt na krstu bili prividni. Doketizam podrazumeva i drukčije shvatanje ovaploćenja (inkarnacije), kao i drugačije tumačenje izraza "Logos je postao telo“. Protiv doketskog shvatanja borili su se još Apostoli, a naročito Sv. Apostol Jovan, u svojim poslanicama (1 Jn. 4,2-3; 2 Jn. 7).

Izraz doketi (lat: Docetae, gr: Doketai) se prvi put javlja u pismu Serapiona Antiohijskog (190-203) crkvi Rososa, povodom čitanja gnostičkog „Jevanđelja po Petru“.[1]

Doketizam se po pravilu ne javlja samostalno, već je deo šireg, gnostičkog učenja o suprotnosti duha i tela i poimanja spasenja kao oslobađanja od okova materije.[1] Ovo stanovište potiče iz duboke drevnosti, a poniklo je iz misli da je uzrok svakog zla materija. Kasnije se ovo učenje javlja kod bogumila i katara.

Neka vrsta doketizma se javlja i u Kuranu: „Ali oni ga nisu ubili; oni ga nisu razapeli, njima se to samo tako pokazalo... Oni ga sigurno nisu ubili, već je njega Bog uzdigao k sebi: Bog je moćan i pravedan." (Kuran 4:157)

IzvoriUredi

Vidi jošUredi

Spoljašnje vezeUredi